GIG RADNICI U REGIONU

Svet je u poslednjoj deceniji uz brojne probleme i globalne izazove – od pandemije Covid-19, klimatskih promena, bezbednosti i ekonomskih kriza, doživeo rast digitalnih tržišta rada bez presedana. Prema procenama Svetske banke danas u svetu ima oko 163 miliona aktivnih gig radnika.   Disruptivne promene informacionih i komunikacionih tehnologija su kreirale potpuno nove mogućnosti za poslovanje, društveni napredak, rast blagostanja pojedinaca, ali i nove izazove– pre svega u domenu  dostojanstvenog rada kad su (ne samo) ovi radnici u pitanju.

Cilj projekta Gigmetar je da utvrdi sistemske karakteristike tržišta gig rada u regionu jugoistočne Evrope. Ovom tržištu pripadaju Rumunija i Srbija kao dve zemlje koje se posebno izdvajaju u globalnim statistikama kada je reč o koncentraciji i brojnosti talenta u oblasti gig rada. U  relativnom smislu (prema broju stanovnika) izdvajaju se još i Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Najnovije merenje ukazuje da se snažna ekspanzija digitalnog tržišta rada usporava i ima negativan rast. Naime,  broj gig radnika  je u blagom padu, odnosno populacija registrovanih gig radnika na tri velike platforme se smanjila za 1,6%, čime je nastavljen trend koji je registrovan u prethodnom merenju (smanjenje od 2,2%).

NAJZNAČAJNIJI NALAZI

Ukupan broj gig radnika u regionu stagnira, ali se radnici sele sa drugih platformi na Upwork. Upwork je tako u poslednjem merenju postao po prvi put najdominantnija digitalna platforma u svim zemljama jugoistočne Evrope.

Najveći apsolutni broj gig radnika čine srpski gig radnici sa 1/4 regionalne populacije a ubedljivo najveći broj gig radnika po glavi stanovnika ima Severna Makedonija sa 300 radnika na 100,000 stanovnika.

Trend smanjenja relativne brojnosti gig radnika u najplaćenijim oblastima – oblasti razvoja softvera, i multimedije i kreativnih usluga se nastavlja. S druge strane, postoji tendencija bržeg rasta broja gig radnika u manje sofisticiranoj delatnosti – unosu podataka i administrativnim poslovima.

Udeo žena po prvi put prelazi 40% u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Bugarskoj i Hrvatskoj a Srbija, Bosna i Hercegovina, Mađarska, Rumunija tesno prate. Time se posmatrani region profilisao u domenu participacije žena i kao jedan od vodećih u svetu, odmah iza SAD i Malezije

Prema brojnosti gig radnika najpopularnije profesije među muškarcima su kreativne usluge i multimedija, a zatim razvoj softvera. Među gig radnicama vođstvo imaju kreativne usluge i multimedija, zatim pisanje i prevođenje, a na trećem mestu unos podataka i administrativne usluge.

Zarade u regionu neznatno su porasle u odnosu na prethodnih 6 meseci. Najbolje su plaćeni radnici u Hrvatskoj i Crnoj Gori a najmanje u Severnoj Makedoniji.

DOMINANTNE PLATFORME

Vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju registrovanih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju registrovano 103.307 radnika u posmatranih 9 zemalja regiona. Najnovije merenje donosi i značajne promene kod pojedinih platformi što se naročito odrazilo na njihovo tržišno učešće. Naime, u prethodnom merenju je došlo do značajnog smanjenja broja aktivnih gig radnika na Freelanceru (17,1%), a najnovije merenje donosi još izraženije smanjenje broja aktivnih gig radnika na Guru-u – 28,8%. Veliki broj faktora je mogao usloviti ovakav pad, od promene metodologije kojom platforma prikazuje aktivne gig radnike, do potencijalno manje atraktivnosti ovih platformi u  odnosu na druge. U tom smislu, potencijalni razlozi se mogu nalaziti i u nekim nedostacima Gurua.

Uprkos značajnom padu koji se desio na Guru-u, najznačajnija promena je registrovana na najznačajnijoj platformi u ovom delu Evrope – Upwork-u. Naime, i u prošlom merenju prisutan rast broja aktivnih korisnika na Upworku, a koji je bio značajan i u apsolutnom i u relativnom smislu (skoro 3.000 novih korisnika i rast od 7,1% u odnosu na februarsko merenje 2021), nastavljen je i u prethodnih 6 meseci još značajnijim tempom: rast je bio 2,5 puta veći i iznosio je u relativnom izrazu 16,4%, odnosno preko 7.300 novih gig radnika. Detaljnije ...

Time je Upwork ne samo učvrstio svoju poziciju u onim zemljama u kojima je bio dominantna platforma, već je postao dominantna platforma u svim zemljama. U najnovijem merenju regionalna morfologija tržišta izgleda na sledeći način: Upwork zauzima više od polovine tržišta – 50,5%, Freelancer je na drugom mestu sa blagim rastom u odnosu na prethodno merenje (povećanje sa 25% na 26,1%), dok je Guru usled simultanog delovanja dva faktora – velikog smanjenja broja gig radnika na njemu i značajnog (Upwork) i umerenog (Freelancer) rasta na druge dve platforme, sada najmanje zastupljena platforma u ovom delu Evrope sa tržišnim učešćem od 23,4% – pad je iznosio čitavih 8,9 p.p.

Sledeći faktori su uzeti u obzir kad je u pitanju preciznost naših procena. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a drugi na postojanje višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Ovaj drugi problem nije od većeg značaja, jer su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Tako, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni. Ipak, postojanje dvostrukih ili višestrukih profila utiče na preciznost procene stvarnog broja gig radnika u regionu. S druge strane, sasvim je očigledno da je došlo do promene u metodologiji prikazivanja aktivnih gig radnika na Guruu, jer je u svim zemljama došlo do smanjivanja njihovog broja. Ako je smanjenje broja radnika na Guruu rezultat strožijeg kriterijuma kada je u pitanju aktivnost (radna angažovanost) na platformama, to čini procenjeni stvarni broj gig radnika na dominantnim platformama preciznijim.

% GIG RADNIKA PO ZEMLJAMA, OD UKUPNOG BROJA GIG RADNIKA U REGIONU

Sistemske karakteristike na tržištu gig rada, a koje su vezane za njihovu geografsku disperziju, profesije, pol, dohodak i sa njima povezane distribucije posmatrane su u odnosu na dominantnu platformu u regionu – u najnovijem merenju najzastupljeniju u svim zemljama, ali i najveću po broju radnika – na koju otpada 50,5% ukupnog broja gig radnika. To je rast od 7,8 p.p. u odnosu na prethodno merenje.

Prema najnovijim rezultatima merenja, u zemljama u kojima je locirana najbrojnija gig populacija, Srbiji i Rumuniji, došlo je do malog smanjivanja njihovog udela na nivou regiona – sa 47,6% na 44,8%, uprkos značajnom povećanju broja gig radnika u ovim zemljama. To je uzrokovano još intenzivnijim rastom u ostalim zemljama jugoistočne Evrope. S obzirom na rezultate najnovijeg merenja, gde je registrovan rast od 16,4%, u kumulativnom izrazu gig populacija se na dominantnoj platformi u prethodnih godinu dana povećala za ¼. Osim toga, zabeležena je velika promena dinamike: od 3% u periodu oktobar 2020 – februar 2021, preko 7,1% u periodu februar – avgust 2021, do pomenutih 16,4% u najnovijem merenju. Srbija ostaje dominantna destinacija gig radnika kada je Upwork u pitanju i njen regionalni udeo je i dalje 24,3%. Detaljnije ...

Ukoliko posmatramo kretanje broja radnika po zemljama u odnosu na prethodno merenje sa aspekta promena kako unutar zemalja (u odnosu na prethodno merenje), tako i prema udelu konkretne zemlje u odnosu na populaciju gig radnika u regionu, moguće je uočiti neke interesantne promene.

Kada je reč o kretanju broja radnika, sve zemlje, izuzev Bosne i Hercegovine, su zabeležile rast – od „skromnih“ 12,2% u Srbiji i 14,9% u Crnoj Gori, pa do značajnih stopa rasta, iznad 20% u čak četiri zemlje: Mađarskoj 27,5%, Albaniji 25,6%, Rumuniji 21,9%, Hrvatskoj 20,9% i Severnoj Makedoniji 20,7%. Iako je Bosna i Hercegovina zabeležila pad od 6,5% u broju gig radnika, neverovatan rast od skoro 40% registrovan u prethodnom merenju, čini da ona i danas ima značajno brojniju populaciju na ovoj platformi nego pre godinu dana.

S druge strane, udeo zemalja u ukupnom broju gig radnika u regionu se promenio u odnosu na prethodno merenje. Konkretno, udeo Srbije se, uprkos velikom prilivu nove radne snage, umereno smanjio, ali su zato sve druge zemlje, izuzev Bosne i Hercegovine (smanjenje od 2 p.p.) i Crne Gore (praktično nepromenjena vrednost, odnosno smanjenje od 0,03 p.p.), zabeležile rast udela u regionalnoj gig populaciji. Na godišnjem nivou, samo su Severna Makedonija i Hrvatska imale kontinuirano povećanje udela gig radne snage na regionalnom nivou.

BROJ GIG RADNIKA NA 100.000 STANOVNIKA, PO ZEMLJAMA

U cilju što preciznijeg poređenja razvijenosti gig tržišta, a kako bi se neutralisala razlika u veličini zemalja, na narednom grafikonu je prikazan relativni broj gig radnika u odnosu na veličinu zemlje, odnosno broj stanovnika. Interesantno je da se svuda, izuzev Bosne i Hercegovine, povećao broj gig radnika po ovom pokazatelju. To je rezultat dve sile: depopulacionih trendova koji su prisutni u većini zemalja regiona i velikog relativnog rasta broja gig radnika. Najveći rast broja gig radnika per capita je imala Severna Makedonija (50 gig radnika na 100,000 stanovnika više u odnosu na prethodno merenje), čime je zadržala dominantnu poziciju u regionu. Severna Makedonija, u najnovijem merenju, ima 300 gig radnika na 100.000 stanovnika ili 62% više od Srbije koja je drugoplasirana sa 185 radnika. Zahvaljujući značajnom rastu broja gig radnik Albanija se gotovo izjednačila sa Srbijom – u njoj na 100,000 stanovnika dolazi 182 gig radnika. Značajno učešće gig radnika, prema ovom kriterijumu, imaju i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, što čini posebnu karakteristiku Zapadnog Balkana u okviru posmatranog šireg regiona.

Ako posmatramo kumulativne promene u prethodnih godinu dana, osim povećanja od gotovo 80 gig radnika na 100,000 stanovnika u Severnoj Makedoniji, značajan rast je imala i Crna Gora, koja je dobila 50 novih gig radnika, Albanija 46, Bosna i Hercegovina 36, Srbija i Hrvatska po 23, dok je rast skromnijeg intenziteta zabeležen u Rumuniji (12), Bugarskoj (11) i Mađarskoj (7).

RASPODELA GIG RADNIKA U REGIONU, PO PROFESIJAMA

U najnovijem merenju je došlo do određenih promena kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. U dve dominantne oblasti – kreativnim uslugama i multimediji, i razvoju softvera, kao i u prethodnom merenju, došlo je do daljeg pada relativnog učešća gig radnika, iako je on bio manje izražen. Osim ove dve oblasti pad udela se pojavio i u oblasti pisanja i prevođenja. To je različito u odnosu na prethodno merenje, kada je pad zabeležen u oblasti prodaje i marketinga. Međutim, na osnovu ovih trendova može se izvući značajan zaključak. Naime, rast broja gig radnika u oblasti multimedije i kreativnih usluga i razvoja softvera zaostaje za rastom broja gig radnika u drugim profesijama, što, delom, ukazuje na ograničene kapacitete, pri datim uslovima, daljeg povećanja broja gig radnika u ovim profesijama u regionu jugoistočne Evrope koji smo posmatrali.

Najnovije merenje nam je donelo i nove mogućnosti posmatranja radnika koji su radili na projektima u trenutku merenja. Naime, prosečna uposlenost gig radnika, koju definišemo kao procenat gig radnika koji je radio na konkretnim projektima u trenutku merenja u odnosu na ukupnu populaciju, bila je 14,4%. To je pad od 3,5 p.p. u odnosu na prethodno merenje (17,9%) na regionalnom nivou. Kao i u prethodnom merenju, najveći procenat angažovanja je bio u Srbiji (22,3%), dok je najmanji broj radno aktivnih, kao i u prethodnom merenju, zabeležen u Albaniji – 8,8%. U ostalim zemljama procenat uposlenosti se kretao od 11,1% do 13,9%. Detaljnije ...

Srbija se, prema uposlenosti radne snage tako našla opet na ubedljivom prvom mestu prema ovom kriterijumu – 2,5 puta je udeo onih koji su radili u ukupnoj populaciji veći u Srbiji nego u Albaniji. U apsolutnom iznosu, mereno prema broju gig radnika, u Srbiji je broj radnika koji je radio u trenutku merenja jednak broju radnika koji su radili u svim ostalim zemljama regiona zajedno, izuzev Albanije i Rumunije. Kuriozitet je da je u Albaniji i Bosni i Hercegovini radio isti broj radnika, iako Albanija ima za 25,5% brojniju radnu snagu nego Bosna i Hercegovina.

Kada je odnos novih radnika koji su radili u trenutku merenja (došli do prvog „giga“) u odnosu na one sa iskustvom u pitanju, interesantno je da najveći broj novih radnika ima Mađarska – od svakih 100 radnika koji su radili u poslednjem merenju 41 je bio nov. Slično je i u Hrvatskoj, a po značaju novih gig radnika u odnosu na populaciju onih sa iskustvom, a koji su radili, izdvajaju se još Rumunija i Srbija.

RASPODELA RADNIKA PO ZEMLJAMA I PROFESIJAMA

Nasuprot nivelisanoj analizi podataka na nivou regiona, raspodela pojedinih profesija po državama značajno varira. Ukoliko uporedimo relativni udeo koju određena profesija ima na nivou konkretne zemlje sa prosekom na nivou regiona, moguće je identifikovati komparativne prednosti koje se pojavljuju na nivou određenih zemalja. Veći relativni udeli na nivou konkretnih zemalja u odnosu na regionalni prosek ukazuju na činjenicu da je konkretna profesija zastupljenija u toj zemlji, čime ta zemlja ostvaruje komparativnu prednost u regionalnom kontekstu. Najnovije merenje ukazuje na moguće dinamične promene kada je reč o ovoj dimenziji gig rada. Detaljnije ...

Značajan apsolutni rast broja gig radnika u svim profesijama i u svim zemljama, imao je drugačije obeležje kada su u pitanju udeli pojedinih profesija. Naime, dok je u prethodnom merenju u oblastima unosa podataka i administrativnim poslovima i pisanju i prevođenju došlo do rasta udela ovih profesija u svim zemljama u odnosu na prethodni period, najnovije merenje je zabeležilo rast u tri oblasti: profesionalnim uslugama (sve zemlje), unosu podataka i administrativnim poslovima (izuzetak Bugarska) i marketingu i prodaji (izuzetak Crna Gora). Činjenica da su oblasti marketinga i prodaje i kreativnih usluga i multimedije najsnažnije izložene negativnom uticaju usled egzogenog šoka, poput pandemije, čini značajan deo populacije u regionu vrlo ranjivim na ovu vrstu rizika. U ostale 3 je zabeleženo smanjivanje udela. Na osnovu jednogodišnjeg trenda moguće je izvući zaključak da postoji tendencija bržeg rasta broja gig radnika u manje sofisticiranoj delatnosti – unosu podataka i administrativnim poslovima, dok je u jednoj od 2 najplaćenije oblasti – razvoju softvera, prisutno relativno smanjivanje ponude rada. S obzirom na prosečnu cenu rada i globalne trendove kada je u pitanju tražnja za radnom snagom ovakva kretanja su nepovoljna jer opada tražnja za njima dok su tražnja i zarade u tehničkim znanjima u kontinuiranom rastu.

Nekoliko je zemalja u regionu koje su imale eksplozivan rast, preko 50%, broja gig radnika u pojedinim profesijama. U Albaniji je u čak u 4 profesije zabeležen veliki rast: 140% u oblasti profesionalnih usluga, 110% u oblasti prodaje i marketinga, 71,1% u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama i 50,1% u oblasti multimedije i kreativnih usluga. To su ujedno i profesije koje su imale izražen, preko 50%, najveći rast i na nivou regiona kao celine. Hrvatska je zemlja, uz Albaniju, u kojoj su 4 profesije doživele veliki rast: 127,6% u oblasti profesionalnih usluga, 108,4% u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, 69,6% u oblasti prodaje i marketinga i 51,6% u oblasti pisanja i prevođenja. Bosna i Hercegovina i Rumunija su zemlje sa po tri profesije sa ovakvim performansama rasta. U Bosni i Hercegovini su to profesionalne usluge (80,2%), pisanje i prevođenje (55,8%) i unos podataka i administrativne usluge (55,7%), dok su u Rumuniji to oblasti profesionalnih usluga (68,4%), unos podataka i administrativne usluge (60,6%) i prodaja i marketing (56,2%). Ogroman rast broja gig radnika u oblasti profesionalnih usluga je imala i Crna Gora (97,4%), a broj gig radnika u ovoj zemlji je povećan za polovinu i u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga (50,7%). Preostale 3 zemlje su imale izražen rast u samo oblasti profesionalnih usluga, dok u Mađarskoj nisu zabeležene ovako visoke stope rasta.

Komparativne prednosti zemalja u određenim profesijama

U najnovijem merenju došlo je do značajnijih promena kada su komparativne prednosti u pitanju. Najznačajniji nalaz je da je Albanija zadržala najveće vrednosti u dve oblasti u odnosu na prosek regiona i u odnosu na sve ostale zemlje regiona – to su profesionalne usluge, i prodaja i marketing, što je bio slučaj i u prethodna dva merenja. Po ovom obeležju je jedinstvena, jer nijedna druga zemlja nema dve oblasti u kojima ima izražene prednosti u odnosu na druge zemlje. Osim toga, Albanija ostvaruje komparativnu prednost i u oblastima unosa podataka i razvoja softvera, čime je jedina zemlja, uz Bugarsku koja ima registrovane komparativne prednosti u četiri oblasti – profesionalnim uslugama, multimediji i kreativnim uslugama, prodaji i marketingu i pisanju i prevođenju. Pritom, nova oblast u Bugarskoj je pisanje i prevođenje, iako je u njoj bio zabeležen relativno skroman rast u prethodnih 6 meseci (14,7%). Međutim, u odnosu na rast broja gig radnika u ovoj oblasti u ostalim zemljama, ovo je bio ogroman porast radne snage – dovoljan da obezbedi Bugarskoj i prednost u ovoj profesiji.

Zemlje u kojima postoje po 3 komparativne prednosti su Bosna i Hercegovina i Crna Gora. U Bosni i Hercegovini su komparativne prednosti ostale iste kao i u prethodnom merenju, mada su trendovi indikativni. Naime, u oblasti multimedije i kreativnih usluga se prednost smanjila, kao i u oblasti razvoja softvera, dok je u oblasti pisanja i prevođenja ona najizraženija u regionu (4,7 p.p. više od regionalnog proseka). Ako se posmatraju trendovi u prethodnih godinu dana, bez obzira na povećanje broja gig radnika u oblasti razvoja softvera, činjenica je da se njihova brojnost smanjuje u odnosu na druge profesije.

Crna Gora je u odnosu na prethodno merenje izgubila komparativnu prednost u oblasti prodaje i marketinga, dok je u ostale tri oblasti tu prednost zadržala: u profesionalnim uslugama, pisanju i prevođenju i multimediji i kreativnim uslugama. Ipak, jedino izraženija prednost je u oblasti pisanja i prevođenja (4,2 p.p.).

U Hrvatskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji su komparativne prednosti registrovane u po dve oblasti. U Hrvatskoj su to prodaja i marketing i nešto izraženija prednost u pisanju i prevođenju (3,7 p.p. u odnosu na regionalni prosek), dok se komparativna prednost u oblasti razvoja softvera iz prethodnog merenja izgubila. U Rumuniji je to oblast profesionalnih usluga i izrazita prednost u oblasti razvoja softvera (4.3 p.p.), dok je u Severnoj Makedoniji izrazita prednost prisutna u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama (6,2 p.p.) i neznatna u oblasti multimedije i kreativnih usluga. Severna Makedonija je izgubila prednost u oblasti profesionalnih usluga i prodaje i marketinga u odnosu na prethodno merenje. Srbija je i dalje regionalno najspecijalizovanija zemlja kada su u pitanju kreativne usluge i multimedija (5,3 p.p.), a ima i (malu) prednost u oblasti unosa podataka i administrativnim poslovima.

Mađarski radnici su u regionalnom kontekstu izrazito specijalizovani samo u oblasti pisanja i prevođenja (6,4 p.p. više u odnosu na regionalni prosek), što čini Mađarsku jedinom zemljom sa jednom komparativnom prednošću u najnovijem merenju. U Mađarskoj su prednosti u oblasti unosa podataka i administrativnim poslovima i profesionalnim uslugama, identifikovane u prethodnim merenjima, u najnovijem merenju nestale.

ODNOS POLOVA

Iako u platformskom radu u regionu jugoistočne Evrope dominiraju muškarci, žene čine značajan deo radne snage: na 1000 gig radnika 383 je ženskog pola. Osim toga, trend rasta njihovog udela se i u najnovijem merenju nastavio, iako usporenijim tempom: nasuprot avgustovskom merenju, kada je došlo do povećanja udela žena za 2,1 p.p., u najnovijem merenju je udeo žena u ukupnoj populaciji porastao za 1,8 p.p.. Pritom, rast udela je prisutan u svim zemljama. Najizraženiji rast u apsolutnom broju gig radnika je bio prisutan u Rumuniji, više od 900 novih gig radnica, dok je u relativnom izrazu najveći rast zabeležen u Hrvatskoj (6,2 p.p.). Šampioni u učešću žena su Albanija i Crna Gora (43,1%), dok preko 40% imaju i Severna Makedonija, Bugarska i Hrvatska. Time se posmatrani region profilisao u domenu participacije žena i kao jedan od vodećih u svetu, odmah iza SAD i Malezije.

Kada se uporede odnosi najviše i najmanje zastupljene profesije po polovima, u svim zemljama, najizraženije nejednakosti u raspodeli postoje u Srbiji. Naime, u Srbiji je 13,4 puta više muškaraca zastupljeno u najpopularnijoj profesiji (kreativnim uslugama i multimediji) u odnosu na broj žena u najmanje zastupljenoj profesiji (profesionalne usluge). U Bosni i Hercegovini je takođe velika nejednakost gde je ovaj koeficijent 10,8. S druge strane, kada se posmatra ovaj odnos unutar populacije gig radnica, Srbija je, takođe, najmanje egalitarna, gde je 6 puta više žena prisutno u najpopularnijoj (kreativnim uslugama i multimediji) u odnosu na najmanje brojnu profesiju (profesionalne usluge).Detaljnije ...

Kada je u pitanju najpopularnija profesija, na tržištu gig radnica dominiraju dve profesije. Naime, gig radnice su najzastupljenije u oblastima multimedije i kreativnih usluga u Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, dok je u oblasti pisanja i prevođenja to slučaj u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Mađarskoj. Albanija je izuzetak, jer je se u njoj dominantan broj gig radnica nalazi u oblasti unosa podataka i administrativnim poslovima. Kada je u pitanju muška populacija gig radnika, dve profesije dominiraju: oblast razvoja softvera, u Albaniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji, i kreativne usluge i multimedija, u svim ostalim zemljama. Interesantno je da je u Mađarskoj u prethodnih 6 meseci, usled značajnog rasta broja gig radnika u oblasti razvoja softvera, ova oblast postala brojnija od multimedije i kreativnih usluga, što je bila dominantna profesija u prethodnom merenju.

CENA RADNOG SATA U US $

Prosečna cena radnog sata zabeležila je nešto veći rast nego što je bio u prošlom merenju, 11 centi. Međutim, ako se uzmu u obzir veličine promena u prethodnih godinu dana, zarade u velikoj meri stagniraju. I dalje je zemlja sa najskupljom radnom snagom Hrvatska (24,31$/h), dok je najjeftinija cena rada i dalje u Severnoj Makedoniji (16,13$/h). Međutim, rast cene rada je u Hrvatskoj bio nešto izraženiji, tako da su razlike porasle. Hipotetički, ako je hrvatski gig radnik radio 160 sati u avgustu mesecu (to je broj mogućih radnih sati u regularnom radnom odnosu) i ostvarivao prosečnu zaradu gig radnika, on je u odnosu na gig radnika u Severnoj Makedoniji, sa istim radnim angažovanjem i prosečnom severnomakedonskom cenom po satu, zaradio 1300$ više.

Kad je tražena cena rada u pitanju, među zemljama postoje razlike. Nasuprot prethodnom merenju, u najnovijem merenju osim članica EU, prosečnu cenu rada iznad 20$ po satu ima i Crna Gora.Detaljnije ...

Na nivou pojedinačnih zemalja, u Albaniji i Bosni i Hercegovini je zabeležen pad prosečne cene rada – u Albaniji skromniji (0,23 centi/satu), dok je u Bosni i Hercegovini on bio naglašeniji (1,6$/satu). Sve druge zemlje su zabeležile rast zarada, koji je posebno bio izražen u Bugarskoj i Mađarskoj, a delimično i Crnoj Gori. Iako su ostale zemlje zabeležile rast prosečne zarade po satu, on je bio minimalan. Činjenica da su one zemlje koje ostvaruju i naviše prosečne zarade zabeležile i najviši rast, dok je u onima sa nižim, on bio skroman ili negativan, dovela je i do produbljivnja jaza u zaradama u prethodnih 6 meseci.

Konvergencija među polovima kada su zarade u pitanju, a koja je inicijalno identifikovana na početku pandemije, je nastavljena i u najnovijem merenju. Naime, žene su u najnovijem merenju ostvarivale 84% prosečne zarade muškaraca, što je više od globalnog proseka koji iznosi 82%. Gig radnica sa prosečnom cenom rada po satu u najnovijem merenju je zarađivala 3,4$ manje od one koju u proseku zarađivao gig radnik.

Konvergencija u zaradama je prisutna na nivou regiona, ali i u većini zemalja u regionu. Naime, jedino je Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji došlo do povećanja jaza, dok je u ostalim zemljama ovaj jaz smanjen, iako u različitom obimu. U Albaniji i Hrvatskoj je došlo do smanjivanja razlike u traženoj ceni rada u nešto izraženijem obimu, dok je u ostalim zemljama to bilo umerenije. Interesantno je da Albanija spada u grupu zemalja koja ima izrazito veliki stepen jednakosti kada je u pitanju cena rada: gig radnice u Albaniji ostvaruju čak 92,3% prosečne cene rada gig radnika. Poređenja radi, u Hrvatskoj gde su razlike najizraženije gig radnice u proseku ostvaruju tek 78% prosečne cene gig radnika.

_____________________________________________________

Ukoliko citirate rezultate istraživanja, preporučujemo da koristite sledeću formu: Anđelković, B., Jakobi, T., Ivanović, V., Kalinić, Z. & Radonjić, Lj. (2022). Gigmetar Region, Februar 2022, Centar za istraživanje javnih politika. http://gigmetar.publicpolicy.rs/region-2022-1/.

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

GigmetarTM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

 

KO SMO MI?

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs