GIG RADNICI U REGIONU

Gigmetar prati trendove u gig zajednici u Srbiji i u zemljama u jugoistočnoj Evropi: Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Kroz Gigmetar nastojimo da utvrdimo sistemske karakteristike na tržištu gig radnika, njihove sličnosti i razlike, kao i da identifikujemo ključne regionalne trendove i promene koje se dešavaju. Najnovije merenje nam je donelo i neke interesantne promene.

Rezultati CENTROVOG istraživanja iz februara 2021. godine prikazani su u nastavku.

DOMINANTNE PLATFORME

Vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju registrovanih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju bilo aktivno više od 100.000 korisnika iz ovih zemalja. Na grafikonu je prikazan relativni odnos broja registrovanih gig radnika na navedene tri platforme. U odnosu na prethodna dva merenja (OKTOBAR 2020 i MAJ 2020) tržišna pozicija tri vodeće platforme je ostala nepromenjena, tj. tržišne strukture su ostale gotovo identične. Iako je Upwork i dalje dominantna platforma sa 39% tržišnog udela, promene su zabeležene u udelima pojedinih zemalja. Došlo je i do blagog smanjivanja udela ove vodeće platforme (za više od 2%), a to je ostvareno u korist Gurua, koji se iskristalisao kao druga po važnosti platforma u regionu, iako sa skromnom prednošću u odnosu na Freelencer.Detaljnije ...

Ipak, Upwork i dalje ima vodeću poziciju u 7 od 9 posmatranih zemalja –  Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, Hrvatskoj i Bugarskoj.  I u zemljama u kojima nije najveća platforma, kao što su Rumunija i Mađarska, njegovi tržišni udeli su veoma značajni, 26,86%, odnosno 30,18%, respektivno. Ipak, u ovom merenju u ove dve zemlje je zabeleženo i malo smanjenje tržišnog udela, u proseku za 3,81% u Mađarskoj i nešto malo manje u Rumuniji – 2,19%. U ostalim zemljama, kada je Upwork u pitanju, moguće je identifikovati dve grupe. Prvu grupu, osim Srbije, čine i Hrvatska i Albanija, i u njima je Upwork u poslednjem merenju povećao svoj udeo u odnosu na sva prethodna merenja. Drugu grupu čini Bosna i Hercegovina, u kojoj se beleži kontinuirano smanjenje učešća, dok je u trećoj grupi, kojoj pripadaju Makedonija, Crna Gora i Bugarska, nakon registrovanog rasta u oktobru 2020. (u odnosu na maj 2020.), u najnovijem merenju zabeležen pad – od čitavih 15% u Makedoniji, nepunih 4% u Bugarskoj i gotovo 3% u Crnoj Gori.

Postoje više faktora koja su mogli uticati na preciznost naših procena, ali ne i na validnost zaključaka kada su u pitanju glavni trendovi. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a drugi na postojanje višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Ovaj drugi problem nije od većeg značaja, jer su platforme zainteresovane da prikazuju samo stvarno aktivne radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima i relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Tako, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni. Ipak, postojanje dvostrukih ili višestrukih profila utiče na preciznost procene stvarnog broja gig radnika u regionu.

Kako bismo procenili sistemske karakteristike gig tržišta, posmatrali smo platformu koja je najzastupljenija u sedam od devet zemalja u regionu, ali i značajno zastupljena u ostale dve zemlje, Rumuniji i Mađarskoj. 

% GIG RADNIKA PO ZEMLJAMA, OD UKUPNOG BROJA GIG RADNIKA U REGIONU

Prema februarskim rezultatima merenja, Srbija je i dalje zemlja sa najvećom populacijom gig radnika u uzorku, odnosno u njoj je locirano više od ¼ od ukupnog broja gig radnika iz regiona. Registrovano smanjenje u oktobru 2020. je sad zaustavljeno i ostvareno je blago povećanje – blizu 3%. S druge strane, druga po veličini zemlja, Rumunija, nasuprot trendu velikog rasta između maja i oktobra 2020, u najnovijem merenju je blago smanjila udeo – oko 1,5%. Iako i dalje značajan deo radne snage dolazi iz Bugarske, nastavljeno je njeno relativno smanjivanje i sada iznosi 10,4%. Generalno, relativno malo povećanje udela gig radnika koje su u ovom merenju zabeležile 3 zemlje – Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, ostvareno je na račun skromnog smanjenja udela u ostalih 6 zemalja.

BROJ GIG RADNIKA NA 100.000 STANOVNIKA, PO ZEMLJAMA

U cilju što preciznijeg poređenja razvijenosti gig tržišta, a kako bi se neutralisala razlika u veličini zemalja, na narednom grafikonu je prikazan relativni broj gig radnika u odnosu na veličinu zemlje, odnosno broj stanovnika. Dominantnu poziciju zauzima Severna Makedonija, čija je populacija, po ovom kriterijumu, za 42% brojnija od drugoplasirane Srbije. Značajnije učešće, preko 100 gig radnika na 100.000 stanovnika, imaju još Albanija i Crna Gora, iako je u njima brojnost gig radnika relativno mala. Koliko je u Severnoj Makedoniji razvijen gig rad najbolje ilustruje činjenica da tamo posluje 9,15 puta više gig radnika nego u Mađarskoj, gde je ovaj broj najmanji – svega 25 gig radnika na 100.000 stanovnika.Detaljnije ...

Međutim, treba istaći da je u najnovijem merenju, ukoliko se posmatraju samo oni gig radnici koji su radili u trenutku merenja, Srbija ubedljivo prvoplasirana u odnosu na druge zemlje. Primera radi, u Srbiji je radilo skoro duplo više radnika nego u Rumuniji, koja ima značajno veću populaciju, odnosno više nego 3 puta veći broj radnika nego u Severnoj Makedoniji, koja ima najbolji pokazatelj kada je u pitanju relativna zastupljenost gig radnika u ukupnoj populaciji.

RASPODELA GIG RADNIKA U REGIONU, PO PROFESIJAMA

Kada je u pitanju ukupan pul gig radnika u regionu po profesijama, proporcije su ostale gotovo identične kada su glavne profesije u pitanju – kako u odnosu na majsko, tako i u odnosu na oktobarsko merenje. Naime, oblast kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera privlači 61,5% ukupnog broja gig radnika. S druge strane, učešće gig radnika u dve najmanje zastupljene oblasti –marketingu i prodaji i profesionalnim uslugama, u najnovijem merenju dostiže 13,7%.  Očigledno je da dostignuta veličina tržišta i ograničen prirast radne snage utiču na to da su relacije između pojedinih kategorija podložne samo inkrementalnim promenama tokom vremena.

S druge strane, interesantno je navesti i da u poslednjem merenju postoje izvesne razlike koje se tiču uposlenosti po pojedinim profesijama – ako se posmatraju oni koji su u trenutku merenja radili u odnosu na ukupan broj gig radnika. Naime, prema ovom pokazatelju proizilazi da je značajno veća uposlenost bila u domenu multimedije i kreativnih usluga, a, u nešto manjoj meri, i u oblasti pisanja i prevođenja. Detaljnije ... S druge strane, značajno manja uposlenost je bila u oblasti razvoja softvera, dok se neznatne razlike pojavljuju u ostalim oblastima. Čini se da ovaj podatak posebno značajan i delom govori o konkurentnosti/kvalitetu radne snage iz regiona u oblastima kreativne industrije i multimedije i pisanja i prevođenja, jer se upravo u ovim oblastima ponuda poslova u prethodnih godinu dana smanjila – za 1,2% u oblasti multimedije i kreativnih usluga, odnosno 1,9% u oblasti pisanja i prevođenja.

RASPODELA RADNIKA PO ZEMLJAMA I PROFESIJAMA

Nasuprot nivelisanoj analizi podataka na nivou regiona, raspodela pojedinih profesija po državama značajno varira na posmatranom uzorku. Ukoliko uporedimo relativni udeo koju određena profesija ima na nivou konkretne zemlje sa prosekom na nivou regiona, moguće je identifikovati komparativne prednosti koje se pojavljuju na nivou određenih zemalja. Veći relativni udeli na nivou konkretnih zemalja u odnosu na regionalni prosek ukazuju na činjenicu da je konkretna profesija zastupljenija u toj zemlji, čime ta zemlja ostvaruje komparativnu prednost u regionalnom kontekstu.Detaljnije ...

U najnovijem merenju u Albaniji se pojavljuje najveća proporcija radnika u oblasti marketinga i prodaje, kako u odnosu na regionalni prosek, tako i odnosu na udele koje gig radnici iz ove profesije imaju u svojim zemljama. Osim toga, značajniju komparativnu prednost Albanija ostvaruje i u oblasti razvoja softvera, nešto manju u oblasti profesionalnih usluga, a neznatnu u oblasti unosa podatka i administrativnim uslugama. Dominantan procenat gig radnika u Albaniji dolazi iz oblasti razvoja softvera, što je jedinstvena karakteristika u odnosu na ostale zemlje regiona, jer je u svim ostalim zemljama regiona dominantna oblast kreativnih usluga i multimedije – mada sa značajnim razlikama u pogledu stepena dominacije.

Dominantna profesija gig radnika u svim ostalim zemljama je multimedija i kreativne usluge, sa izuzetkom radnika iz Mađarske, gde dominiraju usluge pisanja i prevođenja. Upravo u ovom domenu, Mađarska ima izrazitu komparativnu prednost. Gig radnici iz Mađarske, osim u ovoj oblasti, imaju blagu prednost i u oblasti profesionalnih usluga (0,9%), dok je prednost u oblasti administrativnih usluga i u unosu podataka, identifikovana u prethodnom merenju, nestala. Osim Mađarske, u kojoj postoje samo dve profesije u kojima ova zemlja ima komparativnu prednost, identična je situacija u pogledu broja oblasti sa komparativnim prednostima i u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Srbiji.

Ako se posmatraju sve profesije, Bosna i Hercegovina, Bugarska i Hrvatska se karakterišu sa najnižim stepenom specijalizacije, pošto u ovim zemljama ne postoje profesije koje imaju najviši udeo u odnosu na ostale zemlje regiona ili koje značajno odstupaju u odnosu na regionalni prosek. Bugarska je zemlja u kojoj su gig radnici, u odnosu na regionalni prosek, zastupljeniji u oblastima prodaje i marketinga (2,7%) i pisanja i prevođenja (3,4%). To je bitna promena u odnosu na prethodno merenje, jer u tri od četiri profesije Bugarska više nema komparativnu prednost u oblasti profesionalnih usluga, kreativnih usluga i multimediji i razvoju softvera, dok se kao nova oblast sa komparativnom prednošću pojavilo pisanje i prevođenje. S druge strane, gig radnici iz Bosne i Hercegovine imaju delimičnu prednost u oblasti multimedije i kreativnih usluga (3,3%) i nešto izraženiju u oblasti razvoja softvera (4,1). Situacija je u ovom pogledu identična u odnosu na prethodno merenje.

Srbija regionalno ima izraženu komparativnu prednost u oblasti multimedije i kreativnih usluga (najveći relativni udeo – 5.4%), dok je delimična prednost zabeležena i u oblasti unosa podataka i administrativnih poslova (1,6%). Iako sa apsolutno malim tržištem, Crna Gora beleži izraženu komparativnu prednost u oblasti profesionalnih usluga (3,5%), izvesnu prednost u domenu pisanja i prevođenja (3,5%), i minijaturnu prednost (0,1%) u oblasti prodaje i marketinga. Ovde je došlo do značajne promene, jer je udeo radnika iz oblasti razvoja softvera, u kojem je Crna Gora imala komparativnu prednost u prošlom merenju, u najnovijem merenju ispod nivoa regionalnog proseka.

Gig radnici iz Hrvatske imaju značajniji udeo u odnosu na regionalni prosek u oblasti razvoja softvera (0,5%), i pisanja i prevođenja (3,4%), a u odnosu na prethodno merenje se pojavila i skromna prednost u oblasti prodaje i marketinga (0,3%) i u oblasti multimedije i kreativnih usluga (0,1%). Radnici iz Rumunije, koji čine najveću ukupnu gig populaciju na svim platformama i prvi su po apsolutnoj veličini populacije na posmatranoj platformi, u najnovijem merenju imaju izraženu komparativnu prednost samo u oblasti razvoja softvera (5,4%), a kao neznatne prednosti se pojavljuju i profesionalne usluge (0,2%) i pisanje i prevođenje (0,1%).

Tržište Severne Makedonije pokazuje da postoji izražena komparativna prednost u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama (5,5%), ali da nije više dominantna kao što je to bio slučaj u prethodnom merenju, kada je registrovan gotovo 2 puta veći udeo u odnosu na regionalni prosek. Kreativne usluge i multimedija su dodatna oblast u kojem severnomakedonsko tržište ostvaruje prednost (1,5%), dok je mala prednost identifikovana i u oblasti marketinga i prodaje (0,4%). Kao i u slučaju Srbije, nije došlo do promena u komparativnim prednostima u odnosu na prethodno merenje.

Uvid u komparativne prednosti nam govori, osim specifičnih tendencija razvoja gig radne snage, i o stepenu specijalizacije pojedinih tržišta u regionalnom kontekstu. Ako posmatramo kumulativni stepen odstupanja udela svih profesija u odnosu na regionalni prosek po pojedinim zemljama, može se konstatovati da postoji značajna razlika kada je specijalizacija u regionalnom kontekstu u pitanju. Naime, najmanju kumulativnu devijaciju od regionalnog proseka je zabeležila Hrvatska, pa je po ovom kriterijumu tržište gig rada Hrvatske najbolji reprezent regionalnog proseka. Po istom kriterijumu, u regionalnom kontekstu posebno visok stepen specijalizacije – odstupanja od regionalnih tendencija, pokazuje tržište gig radnika Albanije. Ovo je slično prethodnom merenju, pri čemu se sada Hrvatska izdvojila kao ubedljivo najreprezentativnije tržište regiona.

ODNOS POLOVA

U našem uzorku u platformskom radu dominiraju muškarci: na svakih 20 radnika 13 su muškog pola. U ovom pogledu, došlo je do malog povećanja udela muškaraca. Ovo je dominantno posledica činjenice da je značajnije veći udeo muškaraca nego žena među novim radnicima. Muškarci čine natpolovični deo gig populacije u svakoj od zemalja regiona, ali su primetne i značajne razlike. Tri zemlje, koje su u prethodnom merenju imale preko 40% gig radnica, odnosno Bugarska, Mađarska i Srbija, sada imaju značajno manje udele – u proseku se kreću oko 35%. S druge strane, i dalje je u Bosni i Hercegovini polna struktura najnepovoljnija: samo 1 od 4 gig radnika su žene. Razlika u odnosu na prethodno merenje je to što je jedina zemlja sa populacijom gig radnica iznad 40% Crna Gora, mada ovo dominantnim delom može biti posledica promene metodologije s obzirom na činjenicu da je populacija gig radnika u Crnoj Gori jako mala –16 puta manja od gig populacije u Srbiji ili nepunih 2% ukupne regionalne populacije gig radnika. U odnosu na prethodna merenja, interesantno je primetiti da se pojavljuje visok stepen konvergencije u pogledu rodne strukture u zemljama regiona.Detaljnije ...

Interesantno je bilo posmatrati u kojim su profesijama žene sada najbrojnije. Tako, u najnovijem merenju u Albaniji najveći broj žena iz našeg uzorka radi u oblasti multimedije i kreativnih usluga –21,5%, dok je u oktobarskom to bio razvoj softvera. Osim toga, Albanija se odlikuje i najvećom ravnomernošću kada je zastupljenost žena po pojedinim profesijama u pitanju (sem udela onih koji se bave profesionalnim uslugama, kao najmalobrojnijom populacijom). Mnogo izraženije učešće u oblasti multimedije i kreativnih usluga je prisutno u Bosni i Hercegovini (34,1%), Bugarskoj (34,7%), Crnoj Gori (33,9%), Severnoj Makedoniji (30,6%) i ubedljivo najveće učešće u Srbiji od 37,6%. Osim toga, Mađarska, Hrvatska i Rumunija imaju približno jednake udele ženske gig populacije u dvema profesijama: kreativnim uslugama i multimediji i pisanju i prevođenju. U odnosu na prethodno merenje, ovom klubu se pridružila Hrvatska. Interesantno je da u svim zemljama, sa izuzetkom Albanije i Rumunije, postoje po dve ubedljivo najslabije zastupljene profesije među ženama: reč je o razvoju softvera i profesionalnim uslugama.

Kad su podaci o muškoj populaciji gig radnika u pitanju, izdvajaju se dve dominantne profesije. U Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Mađarskoj i Rumuniji, najzastupljeniji su gig radnici koji se bave razvojem softvera. Druga dominantna profesija su kreativne usluge i multimedija, koje su zastupljene u ostalim zemljama regiona. U svim zemljama prva dva mesta zauzimaju ove profesije – na prvom ili drugom mestu. Izuzetak je Hrvatska gde ove dve profesije imaju podjednaku zastupljenost – nešto preko 37%. Najmanje muškaraca u svim zemljama je angažovano na poslovima profesionalnih usluga, a jedini izuzetak od ovog pravila je Crna Gora gde je najmanje njih angažovano na poslovima administrativnih usluga i unosa podataka. Generalno su i usluge pisanja i prevođenja, prodaje i marketinga i unosa podataka slabije zastupljene u svim zemljama regiona, sa određenim specifičnostima/odstupanjima od zemlje do zemlje.

CENA RADNOG SATA U US $

Značajno je pomenuti da je tražena prosečna cena radnog sata, u odnosu na oktobarsko merenje, zabeležila blagi pad, pa je u ovom merenju manja za skoro 1$. S druge strane, nasuprot prethodnim merenjima, i majskom i oktobarskom, u aktuelnom merenju Hrvatska je zemlja sa najskupljom radnom snagom – gde je prosečna cena rada veća čak 56,8% u odnosu na Severnu Makedoniju, koja ima (ubedljivo) najjeftiniju radnu snagu u regionu i čija se regionalna pozicija još i pogoršala – sada je cena radnog sata ispod 80% u odnosu na regionalni prosek. Prosečnu cenu od preko 20$ po satu ostvaruju samo zemlje regiona koje su članice EU, dok od onih van EU najvišu cenu ima Crna Gora koja dostiže skoro 20$.

Rodni jaz u ceni rada po satu je i dalje vrlo izražen u zemljama regiona, iako su bitne i razlike među pojedinim zemljama. Detaljnije ... Navedene razlike su ubedljivo najveće u Hrvatskoj (34,5%), mada su izražene i u svim drugim zemljama regiona. Jedini izuzetak je Albanija, gde je ova razlika više nego 4 puta manja nego u Hrvatskoj. Naime, žene u Albaniji zarađuju 8,7% manje nego muškarci i to je duplo bolji rezultat nego u prvoj sledećoj zemlji po jednakosti – Bosni i Hercegovini (17,5%). Iako izražena nejednakost u Hrvatskoj, ona nije veća nego što je bila u majskom ili oktobarskom merenju.

Godišnji, iznenađujuće pozitivan, uticaj pandemije ispoljio se kroz dalju konvergenciju, iako vrlo malu, prosečne cene rada po satu kod žena u odnosu na muškarce. Naime, prvi put je prosečna cena kod žena prešla 80% cene po satu kod muškaraca (81,2%). Time je zaustavljen inicijalni (iz maja 2020), ali i u drugom talasu (iz oktobra 2020) zabeleženi negativni uticaj pandemije na kretanje razlika u ceni rada između žena i muškaraca.

Međutim, razlike između žena i muškaraca su još značajnije izražene ako se porede gig radnice i gig radnici sa iskustvom, odnosno prosečna (oficijelna) cena rada po satu radnika koji su imali aktivne poslove u trenutku merenja. U ovoj kategoriji, žene su u proseku zarađivale skoro 6$ po satu manje. Ova „premija“ u zaradi koju ostvaruju muškarci sa iskustvom nije samo posledica činjenice da oni rade na bolje plaćenim poslovima i u bolje plaćenim profesijama. Naime, žene češće periodično/suplementarno obavljaju gig poslove, a to ih onemogućava u kvalitetnijem razvoju gig karijere, što se reflektuje kako kroz dostupnost bolje plaćenih i izazovnijih poslova, tako i kroz manje prosečne zarade.

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

GigmetarTM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

 

KO SMO MI?

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs