Izbijanje pandemije Covid 19 odrazilo se na obim rada gig radnika u Srbiji pa je tako u merenju koje pokriva mart i april 2020 (prethodni izveštaj za Srbiju se može videti ovde), došlo do pada od 5,6% u broju aktivnih radnika u odnosu na prethodni period (januar-februar 2020).  Iako je pad u Srbiji usled pandemije umereniji u odnosu na globalni prosek, sezonski obrazac ovog tipa rada u kome on redovno, već godinama raste u prolećnim mesecima, ove godine je (po prvi put) izostao. Tako,  kada se u obzir uzme i taj neostvareni sezonski rast, onda pad od 5,6% otkriva samo deo priče i očekivano pokazuje da je (i) ovo tržište rada osetljivo na globalne izazove kao što je ovaj sa kojim se suočavamo.

U redovnim okolnostima, rad na digitalnim platformama prati sezonski obrazac po kojem obim rada gig radnika jenjava oko novogodišnjih praznika,  i za vreme letnjih meseci kad poslodavci koriste godišnji odmor, a zatim raste  za oko 25% tokom proleća i jeseni. Ovo prolećno merenje u Srbiji pokazuje da je udeo gig radnika u odnosu na nulto merenje (novembar-decembar 2019) viši za oko 13,4%, što znači da je očekivani rast obima poslova tek delimično ostvaren. Kada se u računicu uključi i ovaj izgubljeni rast, pokazuje se da je obim gig rada u Srbiji, u stvari, u mernom periodu pretrpeo neto gubitak od 12% a ne samo od 5,6%.

Kada su četiri regiona u Srbiji u pitanju, najveći relativni pad je zabeležen u Vojvodini, a zatim sledi region Grada Beograda.  Južna Srbija je iskusila najmanji pad,  a u najnovijem merenju jedino je region Šumadije i Zapadne Srbije zabeležio skromni rast od 1%. Bez obzira na ove promene, Region Grada Beograda i dalje zauzima dominantnu poziciju kada je u pitanju lokacija na kojoj je skoncentrisan najveći broj gig radnika u Republici Srbiji.

Na sledećim graficima je prikazana raspodela gig radnika po upravnim okruzima Republike Srbije u dva vremenska preseka. Uprkos tome što je pandemija imala negativan efekat na udeo gig radnika u tri od četiri regiona, kada se procenat gig radnika još detaljnije prikaže  na nivou 24 upravna okruga, situacija je sledeća: koncentraciju gig radnika u tri okruga, Gradu Beogradu, Južnobačkom i Nišavskom, u kojima živi i radi 67,7% gig radnika u Srbiji je ostala ista. U posmatranom periodu veoma izražen rast beleže Kolubarski (23,3%), Borski (13,5%) i Pomoravski (9,4%) okrug ali treba imati u vidu da u njima živi procentualno mali broj gig radnika pa je svaka promena veoma vidljiva.

Grafici prikazuju raspodelu gig radnika u Republici Srbiji po profesijama po OLI klasifikaciji. Kreativne usluge i multimedija, i razvoj softvera ostaju dominantne profesije u Srbiji, iako je ova druga delatnost zabeležila manji pad od 9,5% na ukupnom uzorku. Ovaj trend je suprotan nalazima OLI indeksa koji pokazuje da je tokom pandemije porasla potreba za IT stručnjacima globalno a da je smanjen obim poslova u oblasti kreativnih industrija i multimedija, i oblasti marketinga. Za Srbiju je dobra vest da su radnici iz   oblasti kreativnih usluga i multimedija bili aktivni jer  oni predstavljaju natprosečno zastupljenu grupu među gig radnicima u odnosu na globalni prosek (u Srbiji je u ovoj profesiji 44% gig radnika u odnosu na 33% globalno).

U praćenom periodu jedino je porastao udeo gig radnilka u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka za 9%.  Ovaj trend je sličan onom koji beleži OLI indeks. Ovo prolećno merenje tako pokazuje da je u Srbiji došlo do pada udela aktivnih radnika u jednoj od najviše plaćenih profesija (IT) i do relativnog rasta udela gig radnika u jednoj od najmanje plaćenih oblasti rada, kao što su administrativne usluge i unos podataka.

Kao što je već rečeno, u regionu Vojvodine je zabeležen najizraženiji pad udela gig radnika (8,5%). Detaljnija analiza pokazuje da je najveći pad od čak 13,3% zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja dok je skroman rast broja gig radnika prisutan u oblasti profesionalnih usluga. Vojvodina je umereno popravila svoju poziciju u odnosu na druge regione kada je u pitanju relativno učešće gig radnika koji se bave razvojem softvera.

Grad Beograda je drugi najveći gubitnik sa 5,9 % aktivnih gig radnika u odnosu na prethodno merenje iz januara-februara 2020.  U COVID merenju zabežen je manji pad relativnog učešća Beograda u odnosu na druge regione u svim profesijama izuzev u oblastima profesionalnih usluga i kreativnih usluga i multimedije. Ovakav rezultat nije iznenađenje jer Beograd ima najveću zajednicu gig radnika u oblasti profesionalnih usluga i od početka merenja (novembar-decembar 2019) beleži kontinuirano povećanje relativnog učešća ovih radnika u odnosu na druge regione.  Nasuprot tome, pad je najizraženiji u oblastima razvoja softvera, i pisanja i prevođenja u odnosu na druge regione.

Treći na listi gubitnika je region Južne i Istočne Srbije, u kome je zabeležen pad od 4.9 %. Uprkos apsolutnom padu broja radnika u ovom regionu kad su sve profesije u pitanju, poraslo je učešće gig radnika u oblasti pisanja i prevođenja (sa 13,9 % na 15,5 %),  a manji relativni rast učešća ovog regiona je takođe zabeležen i u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka i kreativnih usluga i multimedija. Loša vest za region je da je nastavljen trend pada relativnog udela gig radnika u oblasti razvoja softvera, u odnosu na druge regione. U prethodnih 6 meseci taj udeo je smanjen za 2,1% i sada iznosi tek 17,4% od ukupnog broja gig radnika u oblasti razvoja softvera u Srbiji.

U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, jedinom regionu koji je u poslednjem periodu zabeležio rast u broju aktivnih gig radnika (1%), najviše je porastao udeo radnika u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka sa 16% na 18,1% . Porast je zabeležen i u drugim profesijama, a skoro da nije bilo promena u samo u oblasti pisanja i prevođenja (sa 15,8% sa 15,7%).

Na graficima je predstavljena disperzija gig radnika po profesijama u okviru svakog regiona u dvomesečnoj dinamici. Unutar regiona dinamika je ostala uglavnom nepromenjena. I dalje je  najveće relativno učešće broja gig radnika u oblastima kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera u svakom od regiona.

U polnoj strukturi gig radnika nisu zabeležene značajnije promene. Kao i u prethodnom merenju, rezultati ovog istraživanja pokazuju da su dva od tri gig radnika u Srbiji muškarci, što ukazuje da je digitalni rad još uvek dominantno muška profesija.  U maju je udeo žena gig radnika bio 31.4% što je nešto manji procenat od onog zabeleženog u februaru 2020. (31.8%) i decembru 2019. (32,4%). Uprkos ovom padu, učešće žena u frilenserskoj radnoj snazi u Srbiji i dalje je veće u odnosu na globalni prosek (24%).

Kada se analizira disperzija gig radnika po polu i profesiji, ranije uočeni jaz između polova i dalje je  izražen, a u određenim profesijama došlo je i do značajnog rasta tog jaza.  Takav trend je najizraženiji u oblasti razvoja softvera gde je tokom Covid 19 broj žena u ovoj profesiji smanjen i iznosi 10:1 dok je u prethodnom merenju ovaj odnos bio  deset prema 1,18 u korist muškaraca (tojest  u ovoj delatnosti je bilo 8,5 puta više muškaraca nego žena). Nasuprot tome, u periodu pandemije žene su utvrdile svoju vodeću poziciju u u oblasti pisanja i prevođenja, i postale su većina u oblasti profesionalnih usluga.

U domenu raspodele prihoda, u posmatranom periodu, takođe je došlo je do povećanja jaza između muškaraca i žena. To je rezultat dugoročnih faktora, a među njima, najvećim delom, činjenice da muškarci dominiraju u profesijama koje su prema analizi bolje plaćene. Tako muškarcima u Republici Srbiji pripada više od 3/4 ukupno ostvarenih prihoda na Upwork platformi.

Prosečna cena radnog sata gig radnika u Republici Srbiji blago je porasla u periodu pandemije, sa $19.3 na $19.6 što se slaže sa globalno zabeleženim trendovima. Time je smanjen jaz između prosečnih cena radnog sata  u Srbiji u odnosu na globalni prosek, koji je iznosio $21. Iako je i dalje uočljiva značajna razlika između polova u zaradi, ona je u martu i aprilu znatno umanjena pošto žene u najnovijem merenju ostvaruju 83% cene radnog sata muškaraca (prema 79.1% prosečne zarade muškaraca  u januaru-febuaru). Time se Srbija, praktično, gotovo izjednačila sa globalnim prosekom prema kome gig radnice prosečno zarađuju 84 % zarade gig radnika.

Do smanjivanja razlike u zaradama po satu između muškaraca i žena došlo je u svim profesijama, izuzev u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka gde je jaz ostao praktično isti.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs