Izbijanje pandemije Covid 19 odrazilo se na obim rada gig radnika u Srbiji pa je tako u merenju koje pokriva mart i april 2020 (prethodni izveštaj za Srbiju se može videti ovde), došlo do pada od 5,6% u broju aktivnih radnika u odnosu na prethodni period (januar-februar 2020).  Iako je pad u Srbiji usled pandemije umereniji u odnosu na globalni prosek, sezonski obrazac ovog tipa rada u kome on redovno, već godinama raste u prolećnim mesecima, ove godine je (po prvi put) izostao. Tako,  kada se u obzir uzme i taj neostvareni sezonski rast, onda pad od 5,6% otkriva samo deo priče i očekivano pokazuje da je (i) ovo tržište rada osetljivo na globalne izazove kao što je ovaj sa kojim se suočavamo.

U redovnim okolnostima, rad na digitalnim platformama prati sezonski obrazac po kojem obim rada gig radnika jenjava oko novogodišnjih praznika,  i za vreme letnjih meseci kad poslodavci koriste godišnji odmor, a zatim raste  za oko 25% tokom proleća i jeseni. Ovo prolećno merenje u Srbiji pokazuje da je udeo gig radnika u odnosu na nulto merenje (novembar-decembar 2019) viši za oko 13,4%, što znači da je očekivani rast obima poslova tek delimično ostvaren. Kada se u računicu uključi i ovaj izgubljeni rast, pokazuje se da je obim gig rada u Srbiji, u stvari, u mernom periodu pretrpeo neto gubitak od 12% a ne samo od 5,6%.

Kada su četiri regiona u Srbiji u pitanju, najveći relativni pad je zabeležen u Vojvodini, a zatim sledi region Grada Beograda.  Južna Srbija je iskusila najmanji pad,  a u najnovijem merenju jedino je region Šumadije i Zapadne Srbije zabeležio skromni rast od 1%. Bez obzira na ove promene, Region Grada Beograda i dalje zauzima dominantnu poziciju kada je u pitanju lokacija na kojoj je skoncentrisan najveći broj gig radnika u Republici Srbiji.

Na sledećim graficima je prikazana raspodela gig radnika po upravnim okruzima Republike Srbije u dva vremenska preseka. Uprkos tome što je pandemija imala negativan efekat na udeo gig radnika u tri od četiri regiona, kada se procenat gig radnika još detaljnije prikaže  na nivou 24 upravna okruga, situacija je sledeća: koncentraciju gig radnika u tri okruga, Gradu Beogradu, Južnobačkom i Nišavskom, u kojima živi i radi 67,7% gig radnika u Srbiji je ostala ista. U posmatranom periodu veoma izražen rast beleže Kolubarski (23,3%), Borski (13,5%) i Pomoravski (9,4%) okrug ali treba imati u vidu da u njima živi procentualno mali broj gig radnika pa je svaka promena veoma vidljiva.

Na sledećim graficima je prikazana raspodela gig radnika po upravnim okruzima Republike Srbije u dva vremenska preseka. Uprkos tome što je pandemija imala negativan efekat na udeo gig radnika u tri od četiri regiona, kada se procenat gig radnika još detaljnije prikaže  na nivou 24 upravna okruga, situacija je sledeća: koncentraciju gig radnika u tri okruga, Gradu Beogradu, Južnobačkom i Nišavskom, u kojima živi i radi 67,7% gig radnika u Srbiji je ostala ista. U posmatranom periodu veoma izražen rast beleže Kolubarski (23,3%), Borski (13,5%) i Pomoravski (9,4%) okrug ali treba imati u vidu da u njima živi procentualno mali broj gig radnika pa je svaka promena veoma vidljiva.