GIGMETAR IZVEŠTAJ FEBRUAR 2021

U najnovijem izdanju Gigmetra, koji analizira podatke sa opšte globalne platforme na kojoj radi najviše gig radnika iz Srbije, uzorkom je obuhvaćeno ukupno  8,469 ispitanika i ispitanica, što je najveći do sada analizirani broj radnika.

Nakon inicijalnog šoka prouzrokovanog izbijanjem COVID-19 pandemije početkom 2020. godine, tražnja za gig radnicima se oporavila, ali je i konkurencija povećana zbog sve većeg broja gig radnika kojima je ovo primarni ili sekundarni izvor prihoda. Konkurencija će, očigledno, i ubuduće imati  snažan uticaj na uslove poslovanja gig radnika, jer se procenjuje da će samo na tržištu u SAD-u, do 2027. godine broj frilensera porasti sa aktuelnih 57,3 miliona, na 86,5 miliona ljudi. S druge strane očekuje se da će se usled procvata rada na daljinu, kompanije u poslovanju sve više oslanjati na gig radnike. Ipak, ostaje pitanje intenziteta tog rasta. Što se tiče gig radnika, onima koji imaju značajno radno iskustvo i kontinuirano unapređuju veštine u skladu sa potrebama tržišta, biće daleko lakše da odgovore na konkurentske pritiske koji će se pojaviti.

Ambivalentan uticaj kretanja na svetskom tržištu uparen sa regulatornim naporima, pre svega u vezi sa formalizacijom poreskog statusa srpskih gig radnika, ostavio je uticaj na obim njihovih aktivnosti – u trenutku merenja samo njih 23,3% je radilo nasuprot 44,8% onih koji su bili aktivni u oktobarskom merenju. Međutim, činjenica je da je poslovna aktivnost u trenutku merenja i u drugim zemljama regiona bila na relativno niskom nivou. Moguće je da je usled uticaja pandemije i  sezonskih oscilacija došlo do smanjivanja uposlenosti srpskih gig radnika u najnovijem merenju. Međutim, u slučaju da se i u narednom merenju identifikuje značajno smanjen obim aktivnosti, neophodno je ispitati uzroke manje zaposlenosti na platformama.

% GIG RADNIKA PO REGIONU

Nakon godinu dana praćenja gig populacije u Srbiji čini se da postoji čvrsta regionalna struktura kada je reč o lokacijama na kojima gig radnici žive i rade. Naime, ukoliko se posmatraju 4 regiona u Srbiji, proporcije su praktično ostale na nivou na kojem su bile u prethodnim merenjima. S obzirom na daleko najveći obuhvat u ovom merenju, te proporcije su tačnije procenjene. Iz regiona Vojvodine dolazi 28,1% gig radnika, dok u regionu Beograda živi i radi 42,5% gig populacije. U odnosu na prethodno merenje, skromno su se povećali udeli regiona Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije – za po 1%, što je, dominantno, posledica preciznijih procena u najnovijem merenju.

Oko 65% gig radnika u Srbiji se nalazi u administrativnim centrima u posmatrana četiri regiona (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac). Interesantan je i odnos između glavnih administrativnih centara – koji bi mogli nazvati 3-2-3. Naime, Beograd ima 3 puta više radnika od Novog Sada, Novi Sad dva puta više od Niša, a Niš skoro 3 puta više od Kragujevca.

Uključujući gig radnike u administrativnim centrima u ova četiri regiona, u Srbiji postoji svega 7 gradova kod kojih je udeo gig radnika u ukupnoj populaciji veći od 1%. Preostala 3 se nalaze u regionu Vojvodine. Reč je o Subotici (1,91%), Pančevu (1,73%) i Zrenjaninu (1,30%). Sa po 0,98% pojavljuju se još tri grada u regionu Šumadije i Zapadne Srbije: Kraljevo, Čačak i Kruševac.Detaljnije ...

Glavna promena u odnosu na prethodno merenje jeste da u regionu Južne i Istočne Srbije jedino grad Niš ima populaciju gig radnika iznad 1%. Leskovac koji je u prethodnom merenju imao 1,6%, sada ima udeo od oko 0,9%.


Zanimljivo, kada se uporedi relativno učešće regiona u ukupnoj populaciji i samo u populaciji gig radnika sa potvrđenim iskustvom u radu preko platforme (ostvarenim prihodima), povećavaju se udeli svih regiona, osim regiona Beograda. Međutim, iako je grad Beograd najveći „rezervoar“ nove radne snage za rad preko platformi, to nije tako izraženo jer se njegov udeo u populaciji, ukoliko se uključe i radnici bez iskustva, povećava za svega 1,3%.

GIG RADNICI PO PROFESIJAMA

.

Grafici prikazuju raspodelu gig radnika u Republici Srbiji po profesijama po OLI klasifikaciji. Najnovije merenje je potvrdilo činjenicu da su kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera i dalje dve najdominantnije profesije u Srbiji. Na svakih 10 radnika, u proseku, dolazi 4 radnika koji su angažovani u oblasti kreativne industrije i multimedije, kao i 2,4 radnika koji se bave razvojem softvera. U ova dva domena, udeli su ostali praktično identični.

Interesantna je činjenica da se u prethodnih nekoliko meseci desila značajna promena kada je u pitanju odnos radnika sa iskustvom na onlajn platformama i onih bez u oblasti razvoja softvera – sada na jednog radnika koji je etabliran na tržištu dolazi tek 0,57 radnika koji je nov na onlajn tržištu. Ovo je veliko smanjenje u odnosu na prethodno merenje, kada je ovaj odnos bio 1:0,8. Ovo može biti posledica i nove (poreske) regulacije koja je nametnuta, pa između ostalog, ovakav vid rada nije više atraktivan za nove IT stručnjake, već se oni dominantno zapošljavaju u firmama ili prave alternativne poslovne aranžmane sa poslodavcima – van regularnog onlajn tržišta. S druge strane, kada se pogledaju udeli novih i starih radnika u drugim profesijama, oni su ostali relativno stabilni.

S obzirom da je prilikom najnovijeg merenja radio manji deo populacije u odnosu na oktobarsko merenje, to je ostavilo različite posledice na nivou pojedinačnih profesija. Detaljnije ...

U svim profesijama bez izuzetka, smanjen je broj pojedinaca koji su radili. Na svakih 100 radnika u oblasti profesionalnih usluga radilo je njih 17, 22 u oblasti marketinga i prodaje, 23 u oblasti unosa podataka i administrativnih poslova, dok je taj broj bio 26 u oblasti pisanja i prevođenja. Najviše su radili stručnjaci iz oblasti multimedije i kreativnih usluga – njih 39 od 100, dok je najmanja aktivnost bila u oblasti IT – svega 16 radnika.

Uočeni pad aktivnosti po pojedinim oblastima, u odnosu na prethodni period, može se, delimično, objasniti i time što je prethodno, oktobarsko merenje rađeno u trenutku kada je postojao naglašen rast aktivnosti na međunarodnom tržištu (bilo je više poslova) – što proizilazi na osnovu višegodišnjeg istraživanja OLI-a.

% UČEŠĆE GIG RADNIKA IZ REGIONA PO PROFESIJAMA

I u najnovijim merenju, udeli regiona u ukupnoj radnoj snazi ostali su identični kao i u prethodnim merenjima. Grad Beograd ima najveće relativno učešće u odnosu na druge regione u svim profesijama, što je očekivan rezultat s obzirom na činjenicu da je gig populacija najbrojnija u ovom regionu.

S obzirom na brojnost gig populacije u regionu Beograda, ovi radnici dominiraju u svim profesijama. Poređenjem odnosa gig radnika iz pojedinih regiona u ukupnoj populaciji i njihovog relativnog udela po pojedinim profesijama, mogu se izdvojiti relativne komparativne prednosti kada se upoređuju gig radnici među regionima. Po ovom kriterijumu je došlo do određenih promena.

U najnovijem merenju u Gradu Beogradu se kao relativne komparativne prednosti mogu izdvojiti profesionalne usluge, marketing i prodaja i pisanje i prevođenje, pri čemu je najizraženija komparativna prednost u oblasti profesionalnih usluga – čak 54% svih gig radnika u ovoj oblasti dolazi iz regiona Beograda. To je, međutim, i oblast u kojoj se pojavljuje i najmanji broj gig radnika u ukupnoj populaciji – svega 3,9% ukupne populacije. U odnosu na prethodno merenje, region Beograda je izgubio prednost u domenu razvoja softvera – očigledno da za IT stručnjake u glavnom gradu postoje lukrativne poslovne mogućnosti u tradicionalnim firmama.Detaljnije ...

U regionu Vojvodine su promene još izraženije. Naime, kao komparativne prednosti se izdvajaju samo dve oblasti – prodaja i marketing i razvoj softvera. Vojvodina je izgubila komparativnu prednost u domenu administrativnih usluga i unosa podataka. Međutim, specifičnost Vojvodine je što u oblastima u kojima ima komparativnu prednost, ta prednost nije naročito izražena, dok, s druge strane, u oblastima u kojima se njen udeo nalazi ispod proseka za nacionalni nivo, nije značajnije manji. Drugim rečima, region Vojvodine najbliže korespondira proporcijama gig radnika po pojedinim profesijama nacionalnom proseku.

U regionu Južne i Istočne Srbije pojavljuje se komparativna prednost u domenu unosa podataka i administrativnih poslova, kao i u oblasti multimedije i kreativnih usluga. Ovaj region je izgubio komparativnu prednost u oblasti profesionalnih usluga u odnosu na prethodno merenje, kao i u oblasti prodaje i marketinga. Pritom, najizraženija prednost je u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka, gde skoro svaki 5 radnik dolazi iz ovog regiona.

U regionu Šumadije i Zapadne Srbije postoji nešto izraženija prednost u domenu unosa podataka i administrativnih usluga, kreativnih usluga i multimediji, kao i razvoju softvera. Ipak, prilikom ovih procena treba imati u vidu da je reč o regionu sa malim brojem radnika u ukupnoj populaciji.

% GIG RADNIKA U REGIONIMA, PO PROFESIJI

Na graficima je predstavljena disperzija gig radnika po profesijama u okviru svakog regiona. Kao i u prošlom merenju, u svim regionima dominantan deo populacije gig radnika angažovan je u oblasti multimedije i kreativnih usluga, dok je najmanji deo populacije angažovan na poslovima profesionalnih usluga. Ono što je razlika, jeste da je došlo do većeg stepena homogenizacije kada su u pitanju ostale profesije. Naime, u svim regionima slede gig radnici iz oblasti razvoja softvera, unosa podataka i administrativnih poslova, zatim pisanja i prevođenja, i marketinga i prodaje. U prethodnom merenju u različitim regionima je bio različit redosled pojedinih profesija po važnosti, ukoliko se izuzmu najviše i najmanje zastupljene profesije.

ODNOS BROJA GIG RADNIKA PREMA POLU

U proceni celokupne populacije najznačajnije obeležje i specifičnost gig radne snage u Srbiji je relativno visoko učešće gig radnica. Ženska gig populacija u Srbiji čini 34,18% ukupne gig populacije, dok njihov udeo blago raste.

U odnosu na prethodna merenja, gde je bio prisutan trend kontinuiranog smanjenja udela novih gig radnica, u najnovijem merenju je ovaj trend zaustavljen. Na primer prema  oktobarskom merenju one su činile 30,5% ukupne populacije novih gig radnika, dok je prema aktuelnom merenju njihov udeo 31,27%. Time se, delimično, usporava tendencija kontinuiranog smanjivanja učešća žena koju smo identifikovali u prethodnim merenjima.

% GIG RADNIKA PO POLU I PROFESIJI

Ako se posmatra ukupan broj gig radnika, žene su malo brojnije u odnosu na muškarce u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga (ima ih 4% više), dok su znatno nadmoćnije u oblasti usluga pisanja i prevođenja, gde ih ima čak 34,1% više. U ostalim profesijama dominiraju muškarci. Ta dominacija se kreće od umerene – u oblastima prodaje i marketinga (9,1%) i profesionalnih usluga (13,8%), do značajne razlike, kada je u pitanju oblast multimedije i kreativnih usluga (više nego dvostruki broj muškaraca). Posebno je izražena dominacija u oblasti razvoja softvera, gde su muškarci brojniji više nego 6,5 puta. Značajno je napomenuti, da dok je muška populacija dominantno skoncentrisana u oblastima kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera – 74% radnika dolazi iz ove dve oblasti, dotle je distribucija gig radnica mnogo ravnomernija po pojedinim profesijama, pa se tek nešto više od polovine radnica nalazi u pomenute dve oblasti.Detaljnije ...


Ako se posmatraju samo oni gig radnici koji su radili u trenutku merenja, njih skoro Od ukupnog broja žena, 83% njih su radile na poslovima multimedije i kreativnih usluga (45%), u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga (19%) i pisanja i prevođenja (19%). S druge strane, svaki drugi muškarac je radio na poslovima iz oblasti kreativnih usluga i multimedije, a izraženija je bila aktivnost i u domenu razvoja softvera.

ODNOS UKUPNIH PRIHODA PREMA POLU

Prihodi gig radnika po polu odslikavaju polnu strukturu gig populacije u kojoj dominiraju muškarci i, manjim delom, razlike u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca. Iako žene čine preko 34,2% radne snage, one učestvuju u prihodima sa svega 26,1%. Pošto je reč o raspodeli ukupnih prihoda između žena i muškaraca, koja je podložna relativno malim promenama u kraćim vremenskim intervalima, nejednakost u ovom domenu se pojavljuje kao relativno trajna karakteristika.

CENA RADNOG SATA U US $, PO POLU I PROFESIJI

Dakle, trend koji je otpočeo izbijanjem pandemije i koji se ispoljio kroz pad prosečne cene gig rada, u najnovijem merenju je zaustavljen, iako je rast bio skroman. Interesantno je naglasiti da su dve profesije izuzete iz ovog opšteg trenda. Reč je o najslabije plaćenim poslovima unosa podataka i administrativnih usluga, odnosno oblasti profesionalnih usluga. Naime, u proseku su zarade u ovim oblastima po satu pale za 0,23, odnosno 1,76 centi. Najsnažniji oporavak je doživela oblast razvoja softvera, gde je zarada po satu porasla 5,3%.

S druge strane, medijalna cena rada ostala je na istom nivou kao i u prošlom merenju – 15$. Time je i jaz između srpskih gig radnika i radnica u odnosu na globalni prosek ostao isti kao i u prethodnom merenju, jer je u SAD-u medijalna cena rada gig radnika 20$.  Detaljnije ...

Ako se posmatra medijalna cena rada po polovima, i medijalna gig radnica i medijalni gig radnik je u najnovijem merenju zarađivao manje nego u prethodnom merenju. Naime, u prošlom merenju razlika između medijalnog gig radnika i medijalne gig radnice iznosila je gotovo 5$, dok je u najnovijem merenju ta razlika značajno smanjena i iznosi 3$. Drugim rečima, medijalna gig radnica zarađuje 12$, a medijalni gig radnik 15$. Činjenica je da je ovakav razvoj situacije vodio većoj dohodovnoj jednakosti na tržištu gig radnika. To, između ostalog, može biti posledica činjenice da je globalna konkurencija među gig radnicima porasla, pa su i bolje plaćeni muški gig radnici (u bolje plaćenim poslovima) bili primorani da adaptiraju cenu rada kako bi (lakše) dolazili do poslova. S druge strane, veći stepen i dalje ujednačavanje cene rada po satu je upitno jer muškarci dominiraju u profesijama koje su bolje plaćene, poput razvoja softvera.

Možda najznačajnija i najinteresantnija promena u ovom domenu jeste smanjivanje jaza između medijalne cene rada novih radnika i onih sa iskustvom. Naime, u odnosu na prethodno merenje došlo je do približavanja u medijalnoj ceni rada kod ove dve grupe – ona je sada kod novih radnika manja za 2$, odnosno svega 13% u odnosu na radnike sa iskustvom. Razlika je smanjena za čitavih 20% (u prethodnom merenju razlika je bila 33%). Ovo može biti, značajnim delom, neposredna posledica državne intervencije, odnosno činjenice da je poreska regulacija uticala na to da se pri ranijim nivoima cene rada, potencijalnim gig radnicima više ne isplati biti frilenser u Srbiji.

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

GigmetarTM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

 

KO SMO MI?

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs