Region Maj 2023 - Centar za istraživanje javnih politika

Vrednost globalnog tržišta digitalnog rada je dostigla preko 1,5 triliona US$ u 2022, sa procenjenim rastom od 15% u narednom periodu. Disruptivne promene informacionih i komunikacionih tehnologija su generisale inovacije velikog obima koje su podstakle temeljne promene i u domenu rada i kvalifikacija radnika, kompanije se oslanjaju na gig radnike kako bi došle do talenata i veština koje ne poseduju, da povećaju transparentnost procesa, ubrzaju realizaciju projekata, ali i ostvare uštede. Na najrazvijenijem tržištu sveta u SAD-u, 78% firmi je koristilo usluge frilensera, a 52% njih je koristilo više ovih usluga u prethodnih godinu dana. Vodeće globalne kompanije se sve više oslanjaju u svojim poslovnim modelima na gig radnike – 3 od 10 Fortune Top 100 kompanija angažuju frilensere.

Regionalno izdanje Gigmetra je kreirano sa ciljem praćenja promena na digitalnom tržištu rada na području jugoistočne Evrope, kojem pripadaju i Srbija i Rumunija koje se kontinuirano pojavljuju kao top destinacije globalno kada je ponuda gig rad u pitanju. U najnovijim statistikama Srbija se posebno izdvaja: procena je da će ukupno generisani prihod srpskih frilensera porasti za 19% u 2023. godini.

Cilj projekta Gigmetar je da se utvrde sistemske karakteristike na tržištu gig radnika u regionu jugoistočne Evrope, njihove sličnosti i razlike, kao i da se identifikuju ključni regionalni trendovi i promene koje se dešavaju. Najnovije merenje ukazuje na povratak trenda koji je prisutan od kada postoji Gigmetar: nastavljena je snažna ekspanzija digitalnog tržišta rada koja je bila prisutna prethodnih godina. Tržište je u najnovijem merenju, mereno brojnošću populacije registrovanih gig radnika na tri najzastupljenije platforme, u prethodnih 6 meseci poraslo za 13,5%, čineći kumulativni godišnji rast većim od 40%.

Vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju aktivnih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju registrovano 148.272, čime je broj radnika u posmatranih 9 zemalja regiona na sve tri platforme porastao za 17.660.

Jedine dve zemlje koje su u najnovijem merenju ostvarile rast na svim platformama su Rumunija i Bugarska, pri čemu je rast bio daleko izraženiji u Bugarskoj. U ostalim zemljama, rast je ostvaren na Upworku i Freelencer-u, dok se populacija gig radnika smanjila na Guru-u. Rast je bio izrazito snažan, ali delimično različitog intenziteta u pojedinim zemljama, što je uticalo na promenu tržišnih udela koje pojedine platforme imaju u regionu jugoistočne Evrope.

Upwork je sa daljim rastom broja gig radnika učvrstio regionalnu dominaciju – sada je na ovoj platformi registrovan skoro svaki drugi gig radnik u regionu.Detaljnije ...
Freelancer je, zahvaljujući snažnom rastu broja gig radnika, povećao svoje tržišno učešće sa 30,6% na 34,4%, dok je usled relativno velikog smanjenja broja gig radnika na Guru-u, njegovo tržišno učešće palo – sa 24,4% na 16,5%. Ovi trendovi su uslovili i određene promene na nivou zemalja: Upwork je sada najpopularnija platforma u svim zemljama, izuzev Rumunije, u kojoj je to Freelancer. Ovo je drugo uzastopno merenje u kojem Freelencer beleži značajan rast u svim zemljama, a u najnovijem merenju je, prema ostvarenoj stopi rasta, i najbrže rastuća platforma u regionu, sa izuzetkom Bugarske, gde je to Upwork.
Najveća kontrakcija na tržištu je zabeležena u Mađarskoj na Gurru-u, gde je populacija gotovo prepolovljena. Ova snažna kontrakcija je uticala na činjenicu da jedino u Mađarskoj broj radnika nije promenjen, dok je u drugim zemljama prisutan porast– u nešto manjem obimu u Hrvatskoj (2,9%), Srbiji (4,4%), Makedoniji i Bosni i Hercegovini (po 4,4%), dok je osetniji rast zabeležen u Albaniji (17,2%), Crnoj Gori (23,4%), Rumuniji (24,9%). Ubedljivo najveći rast u populaciji gig radnika je zabeležen u Bugarskoj (39,7%).
Određen broj faktora je potrebno uzeti u obzir, kada je u pitanju preciznost naših procena. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a drugi na postojanje višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Ovaj drugi problem nije od većeg značaja, jer su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Tako, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni. Ipak, postojanje dvostrukih ili višestrukih profila utiče na preciznost procene stvarnog broja gig radnika u regionu.

Sistemske karakteristike na tržištu gig rada, a koje su vezane za njihovu geografsku disperziju, profesije, pol, dohodak i sa njima povezane distribucije posmatrane su u odnosu na dominantnu platformu u regionu, na koju otpada gotovo polovina ukupnog broja gig radnika. Pritom, Upwork ne samo da je zadržao dominantnu poziciju među tri najpopularnije digitalne platforme u regionu, već je došlo i do značajnog rasta njegovog udela.

Nasuprot prethodnoj analizi, u najnovijem merenju je dominantan rast broja gig radnika dolazio iz zemalja koje imaju brojniju populaciju. Naime, populacija gig radnika u dve zemlje sa najvećim brojem gig radnika – u Srbiji i Rumuniji, je porasla za gotovo 5 p.p., i danas gotovo svaki drugi gig radnik iz jugoistočne Evrope na najpopularnijoj platformi dolazi iz jedne od ove dve zemlje.

Zemlja sa najbrojnijom radnom snagom je Srbija – na koju otpada 23,6% ukupnog broja radnika. Srbija, ilustracije radi, ima za 20% brojniju radnu snagu, nego što je to slučaj sa drugoplasiranom Rumunijom.Detaljnije ...
Na osnovu promena do kojih je došlo u prethodnih 6 meseci, dve tendencije su posebno uočljive. Kao i u prethodnom merenju, u svim zemljama je došlo do rasta broja radnika. Najveći rast je zabeležen u Bugarskoj, gde se populacija povećala za 48,2%, dok je najslabiji rast zabeležen u Bosni i Hercegovini (14,4%). S druge strane, različit intenzitet rasta po zemljama je uslovio smanjenje udela svih zemalja, izuzev Bugarske, Rumunije i Crne Gore čiji su se udeli u regionalnoj distribuciji radne snage blago povećali.

U cilju što preciznijeg poređenja razvijenosti gig tržišta, a kako bi se neutralisala razlika u veličini zemalja, neophodno je posmatrati broj gig radnika u odnosu na veličinu zemlje, odnosno broj stanovnika. Po ovom pokazatelju, u najnovijem merenju je u svim zemljama zabeležen rast, što je identično trendu iz prethodnog merenja. Međutim, rast nije bio svuda podjednako disperzovan. Najveći rast broja gig radnika per capita su imale najmanje zemlje – Crna Gora (69) i Severna Makedonija (62), zatim slede Albanija (44), Srbija (43) i Bugarska (39), koje su takođe, zabeležile značajan rast.

Najmanji je bio priliv novih radnika u Mađarskoj (9). Kombinacija relativno velikog rasta i veličine zemlje je u najnovijem merenju doprinela daljem učvršćivanju liderske pozicije Severne Makedonije po ovom kriterijumu, ali i boljem pozicioniranju Crne Gore (2. mesto) i Albanije (3. mesto), dok je Srbija pala na četvrto mesto. Ostale zemlje regiona, imaju daleko manju populaciju gig radnika, a najslabiji rezultat ima Mađarska – sa svega 52 gig radnika na 100.000 stanovnika.

U najnovijem merenju je došlo do određenih promena kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. U dve dominantne oblasti – kreativnim uslugama i multimediji i razvoju softvera, pad relativnog učešća gig radnika se nastavio. Nova oblast u kojoj je došlo do pada su unos podataka i administrativne usluge, dok je u ostale tri profesije zabeleženo povećanje relativnog udela – najveće u oblasti pisanja i prevođenja (1,3 p.p.).

U najnovijem merenju, došlo je i do izvesnih promena kada su u pitanju radnici koji su radili na projektima u trenutku merenja. Naime, prosečna uposlenost gig radnika, merena procentom gig radnika koji je radio na konkretnim projektima u trenutku merenja u odnosu na ukupnu populaciju, iznosila je 16,9%, što je rast od 1,5 p.p. u odnosu na prethodno merenje, odnosno 2,5 p.p. u odnosu na isti period prošle godine.

Srbija, kao i u prethodnim merenjima, ima gig populaciju koja je najaktivnija (22,1%), što je blagi porast u odnosu na prethodno merenje. Iako je najmanji broj aktivne radne snage bio prisutan u Albaniji, i u ovoj zemlji se povećala aktivnost – i to značajno, gotovo 3 p.p.. U ostalim zemljama procenat uposlenosti se kretao od 13,2% u Bugarskoj do 19,9% u Severnoj Makedoniji, koja uz Srbiju, ima najaktivniju radnu snagu. Međutim, razlike među zemljama su velike. Detaljnije ...
Ukoliko se posmatra broj gig radnika koji su radili u trenutku merenja, u Srbiji je radilo više radnika nego u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Hrvatskoj zajedno. Slično nalazima iz prethodnog merenja, Hrvatska, Mađarska i Albanija su imale približno isti broj radnika koji su radili, iako Albanija ima značajno veću populaciju gig radnika u odnosu na druge dve zemlje.
Od 100 radnika koji su radili u trenutku merenja za 26 je to bio prvi „gig“ koji su dobili. Kao i u prethodnom merenju, zemlja sa najvećim udelom radnika koji su prvi put dobili posao je Albanija (35 od 100), zatim Bugarska i Mađarska – u kojima je na svakih 100 radnika bilo 30 onih koji su prvi put dobili posao. Srbija je i u najnovijem merenju po ovom pokazatelju najslabija – samo 20 od 100 radnika koji su radili su oni koji su prvi put dobili posao.

Nasuprot nivelisanoj analizi podataka na nivou regiona, raspodela pojedinih profesija po državama značajno varira. Ukoliko uporedimo relativni udeo koju određena profesija ima na nivou konkretne zemlje sa prosekom na nivou regiona, moguće je identifikovati komparativne prednosti koje se pojavljuju na nivou određenih zemalja. Veći relativni udeli na nivou konkretnih zemalja u odnosu na regionalni prosek ukazuju na činjenicu da je konkretna profesija zastupljenija u toj zemlji, čime ta zemlja ostvaruje komparativnu prednost u regionalnom kontekstu. Detaljnije ...
Na regionalnom nivou očitava se prilično jasan trend promene dinamike na nivou pojedinih profesija koji je zajednički svim zemljama. Konkretno, u svim zemljama je došlo do rasta relativne važnosti profesionalnih usluga i prodaje i marketinga, jer se njihov udeo u odnosu na ostale profesije povećao u svim zemljama bez izuzetka. S druge strane, zajednički trend se ogleda i u smanjenju relativnog značaja multimedije i kreativnih usluga u svim zemljama. Kada su u pitanju unos podataka i administrativne usluge i pisanje i prevođenje, tu možemo govoriti o dominantnom trendu. Naime, u slučaju unosa podataka i administrativnih usluga u svim zemljama je zabeležen pad udela, dok je samo u Albaniji došlo do rasta relativnog značaja ove profesije. U oblasti pisanja i prevođenja u svim ostalim zemljama je došlo do smanjivanja relativnog značaja ovih oblasti, osim u Albaniji i Mađarskoj. Jedina profesija gde su zabeležene, ali samo donekle, izraženije razlike, jeste oblast razvoja softvera. U tri zemlje (Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji) je došlo do rasta značaja ove oblasti – Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji je došlo do rasta udela razvoja softvera, dok je u ostalih 6 zemalja došlo do pada. Ako je suditi po dinamici koja je prisutna u pojedinim profesijama, najnovije merenje donosi promene koje su kvalitativno poboljšanje u odnosu na prethodno merenje – rast je prisutan u onim oblastima koje su bolje plaćene, a smanjenje udela se dogodilo u oblastima koje su manje plaćene i suočene sa većim rizicima od automatizacije, ali i globalne konkurencije. Ovaj aspekt podrazumeva zaokret u odnosu na nekoliko prethodnih merenja, kada je zabeležen suprotan trend.
Činjenica je da je u odnosu na prethodno merenje i u apsolutnom izrazu populacija gig radnika značajno povećana – za 14.211 radnika. Pritom, eksplozivan rast je zabeležen u Bugarskoj (48,2%), iako ni u ostalim zemljama nije bi zanemarljiv – čak i tamo gde je bio najmanji, u Bosni i Hercegovini, on je bio značajan (14,4%).
Komparativne prednosti zemalja u određenim profesijama
Kada su u pitanju komparativne prednosti, tu se izdvajaju apsolutne i relativne. Kada su u pitanju apsolutne komparativne prednosti – najveći relativni udeo u odnosu na prosek regiona i u odnosu na udele drugih zemalja, Albanija je zemlja sa dve apsolutne komparativne prednosti – kao i u prethodnom merenju, oblast profesionalnih usluga i oblast prodaje i marketinga. I u svim ostalim zemljama su ostale iste apsolutne prednosti: u Rumuniji u oblasti razvoja softvera, u Severnoj Makedoniji u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, a u Srbiji u kreativnim uslugama i multimediji. Jedina razlika je u tome što se Hrvatska, umesto Mađarske, pojavila kao zemlja sa apsolutnom komparativnom prednošću u oblasti pisanja i prevođenja. To je, dominantno, posledica značajnijeg rasta broja gig radnika u ovoj profesiji u Hrvatskoj u odnosu na rast koji se desio u drugim zemljama.
Kada su u pitanju relativne komparativne prednosti (viši udeo određene profesije u odnosu na prosek u regionu), postoje tri grupe zemalja. Jednoj grupi propadaju Crna Gora i Mađarska koje beleže komparativne prednosti u čak četiri oblasti. To govori o tome da je u ovim zemljama prisutan izraženiji obrazac specijalizacije u odnosu ostale zemlje regiona – u Mađarskoj to može biti posledica različitog obrazovnog sistema i specifične privredne strukture, a u slučaju Crne Gore je to posledica i njene relativno male veličine – gde svaka promena, pa i mala, ostavlja velike posledice na strukturu ponude gig radne snage. Osim toga, u Mađarskoj su iste komparativne prednosti kao i u prethodnom merenju zabeležene, iako je relativna važnost pojedinih profesija delimično promenjena. Najizraženija prednost je prisutna u oblasti profesionalnih usluga, manje izražena u oblasti razvoja softvera, dok u ostale dve oblasti – prodaji i marketingu i pisanju i prevođenju su prednosti manje izražene. Crna Gora beleži izraženiju komparativnu prednost u oblasti razvoja softvera, nešto manje izraženu u oblasti multimedije i kreativnih usluga, dok u oblastima profesionalnih usluga i pisanja i prevođenja ima malu prednost u odnosu na regionalni prosek za ove delatnosti.
Grupi zemalja sa tri komparativne prednosti spadaju Albanija, Bosna i Hercegovina i Rumunija. Pored već pomenutih (apsolutnih) komparativnih prednosti, u Albaniji je veći relativni udeo u odnosu na regionalni prosek registrovan u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama. Bosna i Hercegovina beleži veći nivo specijalizacije u oblastima multimedije i kreativnih usluga, zatim sledi oblast pisanja i prevođenja, dok se nova i vrlo mala komparativna prednost pojavljuje u oblasti razvoja softvera. Obrazac specijalizacije rumunske gig radne snage se ostvaruje, pored pomenute (apsolutne) komparativne prednosti u oblasti razvoja softvera, u domenima profesionalnih usluga i pisanja i prevođenja. Time Rumunija ima, ukoliko se posmatra tražnja za određenim gig uslugama, ali i prosečna cena rada na nivou različitih profesija, najpovoljniju strukturu ponude radne snage u regionu.
Ostale zemlje beleže komparativne prednosti u po dve oblasti. Bugarska u oblastima prodaje i marketinga i pisanju i prevođenju – što je nepromenjeno stanje u odnosu na prethodni period. Hrvatska, osim pisanja i prevođenja (apsolutna komparativna prednost), ostvaruje prednost i u oblasti prodaje i marketinga. Promena, u odnosu na prethodno merenje, je u tome što je izgubila komparativnu prednost u oblasti multimedije i kreativnih usluga. Severna Makedonija je zadržala komparativne prednosti kao i u prethodnom merenju (unos podataka i administrativne usluge i prodaja i marketing). Razlika u odnosu na prethodno merenje je što se izgubila prednost u oblasti profesionalnih usluga. Interesantno je da je kvalitativno najbolju promenu doživela Srbija: izgubila je komparativnu prednost u unosu podataka i administrativnim uslugama, ali je dobila i novu (pored izražene u multimediji i kreativnim uslugama) u oblasti razvoja softvera.
Pregled komparativnih prednosti i uvid u njihovu dinamiku tokom vremena nam pruža uvid i u sofisticiranost nacionalnih tržišta rada u posmatranom regionu. Registrovane promene u komparativnim prednostima, iako su male po obimu, ali redovno prisutne u različitim merenjima, sugerišu da razvoj digitalnog tržišta rada, iz perspektive ponude rada, nije do kraja završen i da i dalje postoje potencijali za njegov rast, ali i (kvalitativne) promene. U zavisnosti od profesija u kojima se (kontinuirano) beleže komparativne prednosti u pojedinim zemljama, možemo zaključiti o vrednosti koju ta tržišta generišu, ali i ranjivosti od poremećaja ili dominantnih trendova na globalnom tržištu gig rada. Na primer, u slučaju Severne Makedonije, vrlo propulzivna gig populacija i njen značajan rast tokom vremena treba posmatrati u odnosu na činjenicu da je dominantan deo populacije skoncentrisan u najmanje plaćenoj oblasti (unosu podataka i administrativnim uslugama), a koja se, uz to, suočava i sa najvećim izazovima da bude pogođena brzim tehnološkim promenama, poput onih koje nastaju usled primene rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji. S druge strane, veliki rast populacije u Srbiji praćen i značajnim povećanjem broja gig radnika u oblasti razvoja softvera, jeste jedno od objašnjenja zašto se Srbija našla, kao jedina zemlja iz regiona, u top 10 destinacija kada su u pitanju gig radnici, odnosno agregatni prihod koji oni generišu, a koji je 2022 godine porastao za 19%.

Najnovije merenje je uticalo na dalji relativni pad učešća žena u gig populaciji, čime se nastavlja tendencija koja je bila prisutna i u prethodnom merenju. 34,7% ukupne populacije čine gig radnice, dok ostatak čine gig radnici (65,3%). Zemlja sa rodno najujednačenijim razvojem tržišta je Albanija – sa udelom gig radnica od 44,2%, a jedina zemlja sa učešćem gig radnica manjim od 30% i najizraženijom zastupljenošću gig radnika u odnosu na gig radnice je Bosna i Hercegovina – učešće gig radnica u najnovijem merenju u Bosni i Hercegovini iznosi 29,8%. Sve ostale zemlje u regionu imaju populaciju gig radnica koja se kreće od 31,1% (Mađarska) do 39,2% (Severna Makedonija). Uprkos nastavku trenda pada udela gig radnica, sa prosečnim udelom gig radnica od 34,7% u ukupnoj gig populaciji, posmatrani region je i dalje jedan od vodećih u svetu po participaciji gig radnica, iako iza Južne i Severne Amerike, gde su ovi procenti veći, 42%, odnosno 50%, respektivno.

Na nivou regiona, žene su manje zastupljene u svim profesijama, ali sa značajnim razlikama: na svakih 100 žena dolazi 101 gig radnik u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, 106 u profesionalnih usluga, 132 u oblasti pisanja i prevođenja, odnosno 147 u oblasti prodaje i marketinga. U ostale dve profesije su muškarci daleko brojnija populacija: u oblasti multimedije i kreativnih usluga ima ih 2,1 puta više, dok u oblasti razvoja softvera od 7 gig radnika samo je jedna gig radnica.Detaljnije ...
Ključna promena u najnovijem merenju jeste da je raspodela promenjena u pravcu veće zastupljenosti gig radnika u odnosu na gig radnice. Naime, u oblasti profesionalnih usluga samo Albanija ima značajnije veću populaciju gig radnica u odnosu na gig radnike (28,1%), dok je u ostalim zemljama ta populacija gotovo identična (Crna Gora, Rumunija i Severna Makedonija) ili sa značajno većim udelom gig radnika, gde se posebno izdvaja Bosna i Hercegovina sa 67% brojnijom muškom populacijom. U oblasti administrativnih usluga i unosa podataka žene su brojnije samo u Albaniji (23,8%) i Hrvatskoj (za 16%), u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori je identičan udeo oba pola, a u ostalim zemljama su muškarci brojniji – a naročito Bosni i Hercegovini (22,9%). U oblasti multimedije i kreativnih usluga razlike su naročito izražene – u Bosni i Hercegovini ih je 3 puta više, a najmanja je razlika u Bugarskoj – koja ima za 50% manje brojnu populaciju gig radnica u odnosu na broj gig radnika. Oblast prodaje i marketinga, sa izuzetkom Albanije – koja ima za 31% brojniju populaciju gig radnica, je nesumnjivo muška profesija – u proseku je za 65,7% veći broj muškaraca. U oblasti razvoja softvera razlike su velike u korist muškaraca – najmanje su u Albaniji, gde su gig radnici 3 puta brojniji, odnosno u Severnoj Makedoniji, gde je njihova brojnost 4 puta veća, dok se najveće razlike pojavljuju u Mađarskoj i Crnoj Gori, gde su muškarci više nego 10 puta brojniji. Dok je u prethodnom merenju bio prilično egalitaran odnos u oblasti pisanja i prevođenja, u najnovijem merenju, izuzev Albanije, gde su žene 12,7% brojnije, u ostalim zemljama je priliv novih radnika doprineo tome da gig radnice čine manji deo populacije u ovoj profesiji.
Kao i u prethodnom merenju, najegalitarnija zemlja po kriterijumu odnosa polova na nivou pojedinačnih profesija je Albanija u kojoj su žene brojnije u čak četiri profesije (profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim uslugama, prodaji i marketingu i pisanju i prevođenju). Međutim, za razliku od prethodnog merenja, kada je samo Srbija imala veći broj gig radnika u odnosu na gig radnice u svim profesijama, u najnovijem merenju je to slučaj i u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Mađarskoj.

U prethodnih 6 meseci je došlo do ubrzanja rasta cene rada po satu. Nasuprot manje izraženom rastu u prethodna dva merenja, u najnovijem merenju je cena rada u proseku porasla za 6%, odnosno za 1,25 US$ po satu. Međutim, taj rast je samo delimično kompenzovao eksplozivan rast troškova života. Osim toga, različita je dinamika na nivou pojedinačnih zemalja. Bosna i Hercegovina (11,3%) i Srbija (9,9%) su zemlje gde je rast bio dosta izraženiji, dok su Mađarska (1,8%) i Bugarska (2,6%) zabeležile mali rast u prosečnim zaradama. Različita dinamika rasta cene rada po satu po zemljama je dovela do toga da Hrvatska u najnovijem merenju ima najvišu cenu rada po satu u regionu – 25,1 US$. S druge strane, Severna Makedonija je, uprkos solidnom rastu od 7,8%, zemlja sa najnižim prosečnim zaradama u regionu i zarade se u proseku nalaze na svega 68,5% zarade u Hrvatskoj.

Najznačajnija promena se dogodila u zaradama gig radnika i gig radnica. Zarade gig radnica su, u proseku, nastavile da konvergiraju zaradama gig radnika – gig radnica u regionu zarađuje, u proseku, 86,5% prosečne zarade gig radnika.Detaljnije ...
Međutim, i sa ovom izraženijom konvergencijom u odnosu na prethodna merenja, ukoliko bi se konvergencija nastavila po istoj stopi, gig radnicama bi trebalo više od 11 godina da dostignu prosečnu zaradu gig radnika. Osim toga, razlike su manje u odnosu na prosek u ostatku sveta – gde žene zarađuju gotovo za petinu niže zarade (81,8%). U pogledu rasta plata kod gig radnica i poređenju njihovog rasta sa rastom plata gig radnika, dva aspekta su značajna. Prvo, prosek rasta zarada gig radnica je bio veći – 7% nasuprot 5,1% kod gig radnika. Drugo, dok su zarade žena u proseku u svim zemljama porasle relativno uravnoteženo (od 6% u Bosni i Hercegovini do 9% u Srbiji), kod muškaraca su razlike daleko veće, a u Bugarskoj i Mađarskoj je u proseku i smanjena prosečna zarada gig radnika po satu– iako je reč o relativno malim promenama. Interesantno je da je u najnovijem merenju u Bosni i Hercegovini cena (po satu) gig radnika imala najveći rast u regionu – 11,9%.
Konvergencija u zaradama je u najnovijem merenju zabeležena u svim posmatranim zemljama regiona, s izuzetkom Bosne i Hercegovine – u kojoj ne samo da je došlo do rasta jaza u zaradama, već je ujedno i zemlja sa najmanje egalitarnim zaradama gde gig radnice zarađuju tek 80,9% prosečne zarade gig radnika. S druge strane, najegalitarnije zarade su zabeležene u Bugarskoj, gde gig radnice zarađuju u proseku 90,4% prosečne zarade gig radnika.

GIG RADNICI U REGIONU

NAJZNAČAJNIJI NALAZI

DOMINANTNE PLATFORME

% GIG RADNIKA PO ZEMLJAMA, OD UKUPNOG BROJA GIG RADNIKA U REGIONU

BROJ GIG RADNIKA NA 100.000 STANOVNIKA, PO ZEMLJAMA

RASPODELA GIG RADNIKA U REGIONU, PO PROFESIJAMA

RASPODELA RADNIKA PO ZEMLJAMA I PROFESIJAMA

ODNOS POLOVA

CENA RADNOG SATA U US $

_____________________________________________________

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

KO SMO MI?