Svet je u poslednjoj deceniji uz brojne probleme i globalne izazove – od najnovijeg izazvanog ratom u Ukrajini, još uvek prisutnih posledica izazvanih pandemijom Covid-19, klimatskih promena i ekonomskih kriza – doživeo rast bez presedana digitalnih tržišta rada. Disruptivne promene koje je doneo uspon informacionih i komunikacionih tehnologija generisale su inovacije velikog obima koje su podstakle temeljne promene i u domenu rada i kvalifikacija radnika – iako je prema oceni Svetske banke reč o „tihoj revoluciji“, ona je i prilično radikalna –u svetu je, prema nekim procenama, aktivno oko 163 miliona gig radnika.

Time su kreirane potpuno nove mogućnosti za poslovanje, društveni napredak, rast blagostanja pojedinaca i njegovih sloboda. Pojavili su se i brojni izazovi: u domenu pravičnosti i mogućnosti za dostojanstveni rad, sigurnosti posla u novonastalom okruženju i izazovi u vezi sa slabo ili generalno neregulisanim radnim okruženjem. Takođe, došlo je do sve izraženije polarizacije na razvijene i nerazvijene zemlje, neravnomerne distribucije mogućnosti za digitalni rad između urbanih centara i ruralnih sredina  i nejednake raspodele dohotka. S obzirom da dominiraju pozitivni aspekti kada je u pitanju digitalno tržište rada, procene su da će globalno tržište ovakvog rada dostići vrednost od 72.2 milijarde US$ do 2026. godine, što je prosečan godišnji rast od 21,3%.

Regionalno izdanje Gigmetra je kreirano sa ciljem praćenja promena na digitalnom tržištu rada na području jugoistočne Evrope, kojem pripadaju i dve zemlje koje se posebno izdvajaju u globalnim statistikama kada je reč o koncentraciji i brojnosti talenta u oblasti gig rada – Rumunija i Srbija. Međutim, ukoliko se broj gig radnika posmatra prema broju stanovnika, vrlo dinamično digitalno tržište rada imaju i Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Cilj projekta Gigmetar je da se utvrde sistemske karakteristike na tržištu gig radnika u regionu jugoistočne Evrope, njihove sličnosti i razlike, kao i da se identifikuju ključni regionalni trendovi i promene koje se dešavaju. Najnovije merenje ukazuje na povratak trenda koji je prisutan od kada postoji Gigmetar, a koji je bio prekinut u prethodnih godinu dana: naime, nastavljena je snažna ekspanzija digitalnog tržišta rada koja je bila prisutna prethodnih godina! Tržište je u najnovijem merenju, mereno brojnošću populacija registrovanih gig radnika na tri najzastupljenije platforme, Freeelancer, Upwork i Guru, poraslo za više od četvrtine (26,4%), što je ogromna promena u odnosu na jednogodišnju stagnaciju u prethodna dva merenja.

Veliki rast broja gig radnika zabeležen je na sve tri platforme – Freelancer (49,2%), Guru (44,4%) i Upwork (12,6%).

U svim zemljama zabeležen je rast broja radnika na svim platformama, izuzetak je jedno Guru, gde je smanjen broj radnika iz Bugarske i Rumunije.

Upwork je ostao dominantna platforma, ali sa smanjenjem relativnog značaja – dominantan je u 7 od 9 zemalja, i doživeo je pad tržišnog učešća od 5,5%.

Najveći rast na svim platformama je zabeležen u Mađarskoj – populacija se uvećala za 58,3%.

Nastavljen je trend smanjenja relativne brojnosti gig radnika u oblasti razvoja softvera i multimedije i kreativnih usluga u svim zemljama dok je najdinamičniji rast u većini zemalja.

Najaktivniju gig populaciju ima Srbija – u trenutku merenja radilo je 20,2% od ukupne populacije gig radnika.

Zabeležen je pad udela žena u svim zemljama regiona ali je on i dalje iznad svetskog proseka. Albanija (41,3%) i Severna Makedonija (40,1%) imaju najveći udeo žena u regionu.

Nastavljen je trend blagog povećanja zarada na nivou regiona i smanjivanje jaza među polovima – žene u proseku zarađuju 85,3% zarade muškaraca.

Vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju registrovanih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju registrovano 130.612 radnika u posmatranih 9 zemalja regiona.

Veliki rast populacije gig radnika – populacija je uvećana za više od ¼ (26,4%), doneo je i rast broja gig radnika na svim platformama i u svim zemljama. Izuzetak su Bugarska i Rumunija, u kojima je, takođe, došlo do rasta ukupnog broja radnika, ali je na jednoj platformi (Guru) zabeležen njihov pad. Druga značajna promena se odnosi na različit intenzitet rasta, a što je ostavilo posledice na tržišne udele pojedinih platformi.

U raspodeli gig rada dominantnu regionalnu poziciju i dalje ima Upwork sa tržišnim udelom od 45%, dok Freelancer i Guru slede sa 30,6% i 24.4%. Iako najnovije merenje nije donelo značajne promene kada su u pitanju tržišni udeli tri posmatrane platforme, do izvesnih pomeranja je, ipak došlo. Upwork i dalje dominira i najpopularnija je platforma (u 7 od 9 zemalja), što je značajna promena u odnosu na prethodno merenje gde je bio najzastupljenija platforma u svim zemljama. Detaljnije ...

Daleko sporiji rast broja radnika na Upworku u odnosu na Freelencer i Guru doprineo je tome da je njegov udeo na tržištu gig rada opao za više od 5 p.p. na 45%, dok je Guru zabeležio umereniji pad (4.4 p.p.) i sada zauzima tržišni udeo od 24,5%. Apsolutni pobednik je Freelencer na kojem je populacija u svim zemljama zabeležila ogroman rast – u proseku 49,2%, čime je i njen udeo na regionalnom tržištu rada porastao na 30,6%. Ovi rezultati demantuju često isticanu prednost dominantnih tržišnih igrača o tehnološkoj zavisnosti, odnosno da jednom uspostavljen dominantan položaj na tržištu obezbeđuje dugoročne strateške prednosti. Freelencer je postao dominantna platforma u Rumuniji, dok je u Mađarskoj to slučaj sa Guruom.

U najnovijem merenju, najslabiji intenzitet rasta gig populacije zabeležen je na Upworku – 12,6%. Na ostale dve platforme je zabeležen daleko značajniji rast populacije – na Freelenceru se populacija uvećala gotovo za polovinu (49,2%), a na Guruu malo manje (44,4%). Interesantno je da je u najnovijem merenju Mađarska imala najsnažniji rast gig populacije na sve tri platforme – Guruu (90,5%), Freelenceru (64%) i Upworku (31,8%). S druge strane, Bugarska je zemlja koja je imala najskromniji prosečan rast broja gig radnika na sve tri platforme (8,4%), što je značajnim delom uzrokovano i padom broja gig radnika na Guruu (26,6%).

Sledeći faktori su uzeti u obzir kad je u pitanju preciznost naših procena. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a drugi na postojanje višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Ovaj drugi problem nije od većeg značaja, jer su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Tako, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni. Ipak, postojanje dvostrukih ili višestrukih profila utiče na preciznost procene stvarnog broja gig radnika u regionu. S druge strane, sasvim je očigledno da je došlo do promene u metodologiji prikazivanja aktivnih gig radnika na Guruu, jer je u svim zemljama došlo do smanjivanja njihovog broja. Ako je smanjenje broja radnika na Guruu rezultat strožijeg kriterijuma kada je u pitanju aktivnost (radna angažovanost) na platformama, to čini procenjeni stvarni broj gig radnika na dominantnim platformama preciznijim.

Sistemske karakteristike na tržištu gig rada, a koje su vezane za njihovu geografsku disperziju, profesije, pol, dohodak i sa njima povezane distribucije posmatrane su u odnosu na dominantnu platformu u regionu – u najnovijem merenju najzastupljeniju u svim zemljama, ali i najveću po broju radnika – na koju otpada 45% ukupnog broja gig radnika. Upwork je zadržao dominantnu poziciju među tri najpopularnije digitalne platforme u regionu, ali sa relativnim značajnim padom – 5,5 p.p. Međutim, pad udela Upworka nije rezultat smanjivanja populacije gig radnika na njemu, već činjenice da je na ostale dve platforme broj gig radnika porastao u mnogo većoj meri. To je posebno značajan rezultat s obzirom na poslovne izazove sa kojima se Upwork susreće.

I u najnovijem merenju je dominantan rast broja gig radnika dolazio iz zemalja koje imaju manje brojnu populaciju gig radnika. Dokaz za to je što je u zemljama gde je njihova populacija najbrojnija – u Srbiji i Rumuniji, došlo je do daljeg smanjivanja relativnog učešća na nivou regiona, na 43,6%. Detaljnije ...

U prethodnom merenju zabeleženo ubrzanje rasta na Upworku (16,4%) se u skoro nesmanjenom intenzitetu nastavilo i u prethodnih 6 meseci – rast je iznosio 12,6%. To svedoči o velikoj promeni dinamike koja je prisutna u prethodnih godinu dana u odnosu na raniji period, kada su stope rasta bile daleko skromnije. Pritom, pozicija i relativni udeo Srbije su ostali identični – ona je i dalje dominantna destinacija najvećeg broja gig radnika na Upworku u regionu – ona je dom i dalje za 24,3% regionalne populacije gig radnika na ovoj platformi.

Ukoliko posmatramo kretanje broja radnika po zemljama u odnosu na prethodno merenje sa aspekta promena kako unutar zemalja, ali i prema udelu konkretne zemlje u odnosu na populaciju gig radnika u regionu, prisutne su dve glavne promene.

Sve zemlje su zabeležile rast broja gig radnika. Međutim, značajniji rast je ostvarila samo Mađarska (31,8%), dok je u drugim zemljama rast bio dvocifren (Albanija – 21,9%; Crna Gora – 16,1%; Srbija – 12,5%; Hrvatska – 11,7%; Severna Makedonija – 10,7%; Bugarska – 10%), odnosno jednocifren (Bosna i Hercegovina – 9,3%; Rumunija – 6%).

Udeo zemalja u ukupnom broju gig radnika u regionu se nije bitnije promenio u odnosu na prethodno merenje. Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da je u svim zemljama regiona postojao relativno ujednačen priliv radne snage.

U cilju što preciznijeg poređenja razvijenosti gig tržišta, a kako bi se neutralisala razlika u veličini zemalja, na narednom grafikonu je prikazan relativni broj gig radnika u odnosu na veličinu zemlje, odnosno broj stanovnika. Nasuprot prethodnom merenju, kada je Bosna i Hercegovina zabeležila pad broja gig radnika po ovom pokazatelju, u najnovijem merenju je u svim zemljama zabeležen rast. Međutim, rast nije bio svuda podjednako raspoređen po zemljama.

Najveći rast broja gig radnika per capita je imala Albanija (40 gig radnika na 100.000 stanovnika), ali je rast bio veliki i u Severnoj Makedoniji (32 gig radnika više na 100,000 stanovnika u odnosu na prethodno merenje). Time je Severna Makedonija zadržala dominantnu poziciju u regionu prema ovom pokazatelju (331 gig radnik), ali i na godišnjem nivou zabeležila ubedljivo najveći rast broja gig radnika u ukupnoj populaciji.

Albanija je u najnovijem merenju druga zemlja u regionu po relativnoj brojnosti gig populacije zahvaljujući rastu ovog pokazatelja za 22% – sa 222 gig radnika/100.000 stanovnika, čime je potisnula Srbiju na treće/četvrto mesto koja ima 208 gig radnika/100.000 stanovnika, koliko i Crna Gora. Ostale zemlje regiona, izuzev donekle Bosne i Hercegovine, imaju daleko manju populaciju gig radnika.

U najnovijem merenju je došlo do određenih promena kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. U dve dominantne oblasti – kreativnim uslugama i multimediji i razvoju softvera, došlo je do daljeg pada relativnog učešća gig radnika, a dodatno je zabeležen pad udela u i domenu profesionalnih usluga. Iako je pad udela relativno mali – nešto više od 1 p.p., odnosno 0,7 p.p. respektivno, sličan trend zabeležen je i u prethodna dva merenja, što ima značajne implikacije na opaženo dalje relativno smanjivanje gig populacije u najunosnijim poslovima, odnosno poslovima koji su najbolje plaćeni na globalnom nivou. To može biti posledica kako ograničenih ponude ove radne snage u posmatranom regionu, tako i kretanja na domaćim tržištima rada gde je tražnja, naročito u oblasti razvoja softvera, velika.

U najnovijem merenju, došlo je i do izvesnih promena kada su u pitanju radnici koji su radili na projektima u trenutku merenja. Naime, prosečna uposlenost gig radnika, koju definišemo kao procenat gig radnika koji je radio na konkretnim projektima u trenutku merenja u odnosu na ukupnu populaciju, iznosila je 15,4%, što je rast od 1 p.p. u odnosu na prethodno merenje. Međutim, kako bi neutralisali efekat sezonalnosti, posmatranjem ove vrednosti u odnosu na isti period prošle godine – kada je prosečna zaposlenost iznosila 17,9% na regionalnom nivou, dolazi se do zaključka da je u prethodnih godinu dana opao broj aktivnih gig radnika (za 2,5 p.p.), tj. populacije gig radnika koji su radili u trenutku merenja. Razlog za to se, delom, sastoji i u velikom broju novih gig radnika koji teže dolaze do poslova. Detaljnije ...

Srbija, kao i u prethodnim merenjima, ima gig populaciju koja je najaktivnija (20,2%), ali je i u njoj došlo do pada radno aktivnih (2,1 p.p.). Najmanji broj radno aktivnih, kao i u prethodnom merenjima, bio je angažovan u Albaniji – 9,4% uz blagi rast (0,6 p.p.). U ostalim zemljama procenat uposlenosti se kretao od 12,3% do 17,1%. Apsolutne razlike među zemljama su još izraženije – Srbija je, prema uposlenosti radne snage imala više od 5 puta brojniju populaciju gig radnika koji su radili u trenutku merenje nego u Albaniji. Interesantno je da su Hrvatska, Mađarska i Albanija imale približno isti broj radnika koji su radili u trenutku merenja. Pritom, Albanija ima značajno veću populaciju u odnosu na druge dve zemlje. U njoj je populacija gig radnika brojnija za gotovo 50% u odnosu na Mađarsku i Hrvatsku.

Od 100 radnika koji su radili u trenutku merenja za 25 je to bio prvi posao (prvi „gig“) koji su dobili. Zemlje sa najvećim udelom radnika koji su prvi put dobili posao su Albanija (36 od 100) i Mađarska (32 od 100). Srbija je imala tek 20 gig radnika kojima je to prvi posao od ukupno 100 radnika koji su radili u trenutku merenja.

Najnovije merenje donosi promenu trenda kada je u pitanju polna struktura digitalnog tržišta rada. Došlo je do pada udela gig radnica i sada na svakih 1000 gig radnika 358 su žene. Time je trend rasta koji je bio prisutan u prethodnih godinu i po dana zaustavljen. Osim toga, u najnovijem merenju u dve zemlje je došlo do pada broja gig radnica: u Hrvatskoj je pad bio izraženiji (9,2%), dok je u Bosni i Hercegovini on bio višestruko manji (2%). Nasuprot tome, dve zemlje beleže veliki rast populacije gig radnica: Mađarska (16,5%) i Severna Makedonija (14,9%). U svim ostalim zemljama je zabeležen daleko skromniji (jednocifren) rast ženske gig populacije. Uprkos rastu koji je zabeležen u 7 od 9 posmatranih zemalja, u svim zemljama je zabeležen njihov relativni pad, a najizraženiji je bio u Crnoj Gori (4,7 p.p.) i Mađarskoj (4,1 p.p.). Ni Mađarska, u kojoj je došlo do značajnog rasta broja novih gig radnica, nije uspela da poboljša polnu strukturu, jer je rast broja gig radnika bio mnogo veći. Uprkos negativnom trendu, sa prosečnim udelom gig radnica od 35,8% u ukupnoj gig populaciji, posmatrani region je i dalje jedan od vodećih u svetu po participaciji gig radnica.

Interesantan je podatak da su samo u oblastima kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera gig radnici u svim zemljama brojniji od gig radnica. S druge strane, u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama (Albanija, Bugarska, Hrvatska i Severna Makedonija) i pisanja i prevođenja (Albanija, Crna Gora, Rumunija i Severna Makedonija) u po 4 zemlje su gig radnice brojnije, dok je u slučaju profesionalnih usluga i marketinga i prodaje to slučaj u po 2 zemlje.Detaljnije ...

Dodatno, pojavljuju se i profesije u kojima je izjednačen broj gig radnika i gig radnica po pojedinim zemljama (profesionalne usluge: Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija; unos podataka i administrativne usluge: Crna Gora i Mađarska; pisanje i prevođenje: Hrvatska).

Kada se uporedi brojnost gig radnica u odnosu na gig radnike po pojedinim profesijama i na nivou zemalja, mogu se identifikovati interesantni trendovi. Naime, najegalitarnija zemlja po ovom kriterijumu je Albanija u kojoj su žene brojnije u čak četiri profesije (profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim uslugama, prodaji i marketingu i pisanju i prevođenju). Ova egalitarnost je donekle narušena usled velike disproporcije koja se javlja u ostale dve profesije – razvoju softvera, gde su muškarci preko 3 puta brojniji, odnosno kreativnim uslugama i multimediji gde je njihova brojnost veća za preko 2 puta. Crna Gora, Rumunija i Severna Makedonija imaju brojniju populaciju gig radnica u po dve oblasti (Crna Gora: prodaja i marketing i pisanje i prevođenje; Rumunija: profesionalne usluge i pisanje i prevođenje; Severna Makedonija: unos podataka i administrativne usluge i pisanje i prevođenje), dok je jedino u Srbiji populacija gig radnica manja u svakoj od posmatranih 6 profesija.

Kada je u pitanju najpopularnija profesija, na tržištu gig radnica dominiraju tri profesije. Naime, gig radnice su najzastupljenije u oblasti pisanja i prevođenja i to u čak četiri zemlje: Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, u oblasti multimedije i kreativnih usluga u tri: Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji, a u unosu podataka i administrativnim uslugama u dve: Albaniji i Severnoj Makedoniji. Kada je u pitanju muška gig populacija tu je situacija mnogo monolitnija: gig radnici su najzastupljeniji ili u oblasti kreativnih usluga i multimedije (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija i Srbija) ili u oblasti razvoja softvera (Albanija, Bugarska, Mađarska i Rumunija). Ovakva raspodela upućuje na zaključak da je ženska gig populacija mnogo raznovrsnija među zemljama regiona, kada je u pitanju njena zastupljenost po profesijama u pojedinim zemljama.

Iako je prosečna cena rada zabeležila rast od 26 centi po satu, što je ubrzanje u odnosu na prethodno merenje, s obzirom da je porasla svega 1,25% ispravnije je konstatovati da zarade u velikoj meri stagniraju.  Međutim, promene su vrlo različite kada se pogledaju na nivou pojedinačnih zemalja. Naime, Hrvatska više nije zemlja sa najskupljom radnom snagom (23,7$/h), već je to Mađarska (23,8$/h). To je rezultat dva faktora: manjim delom zbog pada prosečne cene rada u Hrvatskoj i većim delom usled rasta zarada u Mađarskoj. Severna Makedonija ne samo da je ostala zemlja sa u proseku najjeftinijom radnom snagom u regionu, već je jedna od 3 zemlje u kojima je došlo do pada prosečne cene rada po satu (osim pomenute Hrvatske, to je slučaj i sa Bugarskom) – time je njeno zaostajanje, prema ovom kriterijumu, povećano. Koliko su razlike velike najbolje svedoči činjenica da gig radnik iz Mađarske treba da radi pola meseca da bi ostvario prosečnu zaradu (merenu prema broju mogućih radnih sati u regularnom radnom odnosu i prosečnoj ceni gig rada po satu u Mađarskoj) koju zaradi gig radnik iz Severne Makedonije za mesec dana.Detaljnije ...

Kad je prosečna tražena cena rada u pitanju, pojavljuju se razlike među zemljama. U zemljama u kojima je došlo do rasta prosečnih zarada najizraženiji rast je imala Crna Gora u kojoj je zarada po satu porasla za 1,1$ – na mesečnom nivou je to dodatni dohodak od gotovo 200 US$. Sve ostale zemlje su imale umereniji rast dohotka – od 26 centi u Rumuniji do 71 cent u Mađarskoj. Ukoliko se trendovi posmatraju u prethodnih godinu dana, zemlje koje su kontinuirano imale rast prosečne zarade po satu su: Crna Gora, Mađarska, Rumunija i Srbija.

Konvergencija u dohocima među polovima se nastavila: žene su u proseku u regionu ostvarile zarade koje čine 85,3% prosečne zarade gig radnika. Po ovom pokazatelju region značajno stoji ispred onoga što je prosek na globalnom nivou: globalni prosek iznosi 82% globalno prema istraživanju Payoneera, odnosno  tek 52% prema istraživanju Bloomberga u SAD-u, kao najrazvijenijem digitalnom tržištu rada. Gig radnice su u proseku, u najnovijem merenju, zarađivale 3,16$ manje od gig radnika, ali je ta razlika smanjena za 26 centi u odnosu na prethodno merenje. Dok je konvergencija u zaradama je prisutna na nivou regiona, pojavljuju se razlike na nivou pojedinačnih zemalja. Naime, Albanija, Crna Gora i Mađarska su zemlje gde je jaz između žena i muškaraca u odnosu na prethodno merenje produbljen. U svim ostalim zemljama je došlo do konvergencije, odnosno smanjivanja razlika u zaradama između polova. Uprkos rastu razlike u zaradama između gig radnica i gig radnika, Albanija je i dalje zemlja sa najegalitarnijom cenom rada: žene zarađuju u proseku 89,4% prosečne zarade gig radnika. Najizraženija nejednakost je prisutna u Hrvatskoj – gig radnice ostvaruju svega 80% zarade gig radnika. Nešto povoljnija je situacija u Crnoj Gori (81,3%) i Mađarskoj (82,3%), dok su u ostalim zemljama vrednosti veće od regionalnog proseka: 85,7% u Bosni i Hercegovini, 86% u Rumuniji, 86,1% u Severnoj Makedoniji, dok je Srbija odmah iza Albanije sa 86,5%.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs