Region Oktobar 2023 - Centar za istraživanje javnih politika

Uprkos tome, frilenseri čine značajan deo globalne radne snage, a procene se kreću od 1% do 3% u ukupnoj globalnoj zaposlenosti, dok najnovija studija Svetske banke procenjuje da gig radna snaga čini čak 12% globalne radne snage. Disruptivne promene informacionih i komunikacionih tehnologija su generisale inovacije velikog obima koje su podstakle temeljne promene i u domenu rada i kvalifikacija radnika, kompanije se oslanjaju na gig radnike kako bi došle do talenata i veština koje ne poseduju, ubrzale realizaciju projekata, ali i ostvarile značajne uštede

Regionalno izdanje Gigmetra je kreirano sa ciljem praćenja promena na digitalnom tržištu rada na području jugoistočne Evrope, kojem pripadaju i Srbija i Rumunija koje se kontinuirano pojavljuju kao top destinacije globalno kada je ponuda gig rad u pitanju. U najnovijim statistikama Srbija se posebno izdvaja: procena je da će ukupno generisani prihod srpskih frilensera do kraja 2023. godine porasti za 19%.

Cilj projekta Gigmetar je da se utvrde sistemske karakteristike na tržištu gig radnika u regionu jugoistočne Evrope, njihove sličnosti i razlike, kao i da se identifikuju ključni regionalni trendovi i promene koje se dešavaju. Najnovije merenje ukazuje na disruptivni trend na digitalnom tržištu rada od kada se obavljaju merenja uz pomoć Gigmetra: došlo je do snažne kontrakcije digitalnog tržišta rada, te zaokreta u odnosu na ekspanziju koja je bila prisutna prethodnih godina.

Na vodećim globalnim digitalnim platformama u jugoistočnoj Evropi, kada je u pitanju broj aktivnih gig radnika (Upwork, Freelancer i Guru), najnovije merenje je pokazalo pad od 23%. Broj aktivnih radnika u 9 posmatranih zemalja regiona se smanjio na 114.111.

U svim zemljama zabeležen je pad broja radnika na svim platformama. Pritom, najmanja kontrakcija je bila u Albaniji (11%), dok je digitalno tržište rada u Rumuniji napustilo 4 od 10 radnika koji su bili aktivni u prethodnom merenju.

I na nivou pojedinačnih platformi zabeležene su gotovo identične tendencije. Ponuda radne snage se smanjila u velikom obimu na Freelenceru – u proseku za čak 52,5%, dok je manje izražena kontrakcija bila prisutna na Upworku – 10,4% na regionalnom nivou. Guru je jedina platforma na kojoj je zabeležena skromna tendencija rasta – 1,2%. Detaljnije ...Jedini izuzetak jeste Albanija u kojoj je i na Guruu i na Upworku došlo do rasta populacije – u prvom slučaju 3,4%, a u drugom 10,3%. Međutim, kontrakcija je bila ogromna na Freelenceru (51,5%), tako da je na nivou sve tri platforme i u ovoj zemlji zabeležen pad.
Opisane promene dovele su do promena u strukturi digitalnog tržišta rada. Različit intenzitet i drugačiji pravci promena na pojedinim platformama su uslovili veliki rast udela Upworka, na kojem je sada angažovano 57,8% regionalne gig radne snage – što je rast od 8,6 p.p. u odnosu na prethodno merenje, značajan rast udela Gurua (5,1 p.p.) koji ima tržišni udeo od 21,6%, dok je Freelencer pao za čak 13,7 p.p., čime se njegov udeo u regionalnom tržištu rada spustio na 20,7%. Time je Freelencer, prvi put, postao najmanje popularna digitalna platforma na nivou regiona.
Određen broj faktora je potrebno uzeti u obzir, kada je u pitanju preciznost naših procena. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a drugi na postojanje višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Ovaj drugi problem nije od većeg značaja, jer su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Tako, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni.

Sistemske karakteristike na tržištu gig rada, a koje su vezane za njihovu geografsku disperziju, profesije, pol, dohodak i sa njima povezane raspodele posmatrane su u odnosu na dominantnu platformu u regionu, na kojoj je aktivno 57,8% ukupnog broja gig radnika.

Zemlja u kojoj je došlo do najveće kontrakcije u ponudi gig rada je Srbija (21,6%), mada su u Bugarskoj (19,2%) i Bosni i Hercegovini (18,1%) zabeleženi slični trendovi. Drugu grupu zemalja čine Hrvatska (13%), Severna Makedonija (11,9%) i Crna Gora (11,4%), gde je pad bio manje izražen, ali ipak dvocifreni. Digitalna tržišta koja su bila izložena najmanjem smanjenju broja gig radnika su mađarsko (2,1%) i rumunsko (6,9%). Međutim, dok je u slučaju Mađarske reč o tržištu koje je relativno malo, u slučaju Rumunije je ova promena u apsolutnom iznosu značajna. Jedina zemlja koja je imala trendove suprotne od regionalnih je Albanija – u njoj se broj gig radnika povećao značajno (10,3%). Detaljnije ...
Iako je kontrakcija tržišta bila značajna, ona nije bila takve magnitude da u većoj meri utiče na regionalni značaj koji pojedine zemlje imaju. Naime, tržište Srbije je i dalje najveće sa regionalnim učešćem u gig radnoj snazi od 21,5%, iako je evidentan pad udela (2,1 p.p.). S druge strane, Rumunija se u najnovijem merenju skoro izjednačila sa Srbijom kada je u pitanju populacija gig radnika – njen udeo u regionalnom tržištu rada je 20,4%. Od ostalih zemalja, jedino je u Albaniji, rast broja gig radnika je povećao regionalni značaj ovog tržišta – ona je postala treća po značaju zemlja, preskočivši Severnu Makedoniju i Bugarsku, koje su u prethodnim merenjima imale brojniju populaciju gig radnika.

Dodatni uvid u relevantnost pojedinih tržišta, osim u pogledu apsolutnog broja gig radnika, pruža uvid u brojnost gig populacije na 100,000 stanovnika. Ovim pokazateljem se neutrališu razlike u veličini zemalja. I po ovom kriterijumu jedina zemlja koja je zabeležila rast jeste Albanija u kojoj je populacija na 100,000 stanovnika porasla za 30 radnika, dok su ostale zemlje zabeležile pad. Najveći pad je registrovan u Srbiji (45) i Severnoj Makedoniji (42). Donekle umereniji pad broja gig radnika per capita je bio prisutan u Crnoj Gori (28), Bosni i Hercegovini (25) i Bugarskoj (19), nešto umereniji u Hrvatskoj (14), a najmanju kontrakciju je zabeležila Rumunija (5).

Ovi trendovi se nisu odrazili na regionalnu poziciju pojedinačnih zemalja. Pozicija Srbije je ostala ista i ona se, uprkos velikoj kontrakciji na tržištu, i dalje nalazi na 4. mestu. Na regionalnom nivou svaka zemlja je zadržala istu poziciju kao i u prethodnom merenju. Jedini izuzetak je Albanija koja je, zahvaljujući relativno velikom rastu gig populacije, napredovala sa 3. na 2. mesto – 297 radnika na 100,000 stanovnika. S druge strane, dve zemlje sa, i dalje, skromnom populacijom gig radnika u regionu su Rumunija i Mađarska, koje imaju 74, odnosno 52 gig radnika na 100,000 stanovnika. Ovo odsustvo promene upućuje na zaključak da, uprkos relativno velikoj kontrakciji na regionalnom nivou, na nivou pojedinačnih zemalja nije bilo velikih promena iz razloga što su trendovi u svim zemljama bili istog pravca i uporedivog intenziteta.

Najnovije merenje je donelo određene promene kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. U tom pogledu, moguće je izdvojiti dve divergentne tendencije. Prva se odnosi na relativno veliki rast udela razvoja softvera (3,2 p.p.). Uz ovu profesiju, jedino su još profesionalne usluge imale blagi rast udela radnika. U svim ostalim profesijama je zabeležen pad. On je bio prilično skroman i ujednačen u tri oblasti – unosu podataka i administrativnim uslugama, kreativnim uslugama i multimediji i prodaji i marketingu (u proseku 0,6 p.p.), dok je jedino oblast pisanja i prevođenja zabeležila značajniji pad udela – od 1,8 p.p..

U trenutku merenja na dominantnoj platformi je radilo preko 8.000 gig radnika, što čini 17,6% ukupno registrovane populacije u regionu. To je nastavak trenda rasta u odnosu na prethodna merenja, kada se taj procenat kretao između 15,1% i 16,9%.

Razlike među zemljama, u pogledu uposlenosti, su ostale značajne. Srbija, i dalje, ima gig populaciju koja je najaktivnija (23,2%), ali i u kojoj se broj aktivnih radnika u trenutku merenja povećao za 1,1 p.p. Detaljnije ...
Najmanje aktivna populacija gig radnika je registrovana u Albaniji, koja je jedina zemlja u kojoj je tek svaki 10 registrovani gig radnik imao angažman na konkretnom projektu. Interesantno je da je uposlenost u tri EU zemlje, Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj bila oko 15%, dok je jedino Hrvatska imala nešto veću zaposlenost (18,4%). Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su, uz Srbiju, jedine zemlje u kojima je radilo više od 1/5 radne snage imalo posao u trenutku merenja – 22,8%, odnosno 20,3%, respektivno.
Od 100 radnika koji su radili u trenutku merenja za 26 je to bio prvi „gig“ koji su dobili, što je identični nalaz kao u prethodnom merenju. Razlika je u tome što je zemlja sa najvećim brojem novih radnika, onih koji su prvi put dobili posao na platformi, Mađarska u kojoj je od 100 radnika bilo 32 onih koji su „obavili“ prvi gig. S druge strane, Srbija je zemlja u kojoj je najmanje bilo novih radnika – svega 19,5% onih koji su radili u trenutku merenja. Posebno je interesantno da je brojnost novih radnika bila u proseku veća u zemljama regiona koje su članice EU (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija) u nego u zemljama Zapadnog Balkana – u prvima su novi radnici činili 28,3% onih koji su radili, dok je u ostalim zemljama regiona taj procenat iznosio 25,9%.

Nasuprot nivelisanoj analizi podataka na nivou regiona, raspodela pojedinih profesija po državama značajno varira. Ukoliko uporedimo relativni udeo koju određena profesija ima na nivou konkretne zemlje sa prosekom na nivou regiona, moguće je identifikovati komparativne prednosti koje se pojavljuju na nivou određenih zemalja. Veći relativni udeli na nivou konkretnih zemalja u odnosu na regionalni prosek ukazuju na činjenicu da je konkretna profesija zastupljenija u toj zemlji, čime ta zemlja ostvaruje komparativnu prednost u regionalnom kontekstu. Detaljnije ...
Na nivou zemalja su bile prisutne donekle različite tendencije, što je uslovljeno kako intenzitetom pada, tako i brojnošću njihove populacije. U tom pogledu, gotovo jednoobrazne promene su registrovane u oblastima pisanja i prevođenja i prodaje i marketinga. Jedini izuzeci od regionalnog trenda smanjivanja udela u ove dve profesije su bili prisutni u Mađarskoj, gde je udeo gig radnika u oblasti pisanja i prevođenja porastao 2,2 p.p., i Albaniji, gde je udeo gig radnika u oblasti prodaje i marketinga ostao gotovo nepromenjen. Kada je u pitanju oblast unosa podataka i administrativnih usluga došlo je do pada u 7 od 9 zemalja. Izuzeci su Hrvatska, gde je udeo ostao praktično nepromenjen, i Bosna i Hercegovina, gde se blago povećao udeo gig radnika u ovoj profesiji (0,6 p.p.). Daleko veći stepen varijacije udela je prisutan u oblastima profesionalnih usluga i kreativnih usluga i multimedije. U prvom slučaju, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Bugarskoj, Hrvatskoj i Mađarskoj je došlo do pada relativne važnosti gig radnika u ovoj profesiji – u proseku za 0,6 p.p., dok je u ostale 4 zemlje zabeležen rast – najveći u Albaniji 1,2 p.p. U slučaju kreativnih usluga i multimedije, Crna Gora, Bugarska, Hrvatska i Rumunija su imale rast udela gig radnika iz ove oblasti, dok je pad zabeležen u preostalih pet zemalja. Pritom, najveći rast udela u oblasti kreativnih usluga i multimedije je zabeležen u Crnoj Gori (1,1 p.p.), dok je najveći pad zabeležen u Srbiji i Mađarskoj (1,4 p.p.). Uniformni rast udela je jedino bio prisutan u oblasti razvoja softvera – u proseku je povećan udeo gig radnika u ovoj profesiji 3,2 p.p., dok je najveći rast udela zabeležen u Crnoj Gori (5,9 p.p.).
Činjenica je da je u odnosu na prethodno merenje i u apsolutnom izrazu populacija gig radnika značajno smanjena – za čak 34,141 radnika. Pritom, kretanja broja gig radnika u različitim zemljama na nivou pojedinih profesija je bio različit. Najveći apsolutni rast broja gig radnika je zabeležen u Rumuniji u oblasti razvoja softvera – gde se populacija povećala za 8,6%, dok je najveći broj radnika iz oblasti kreativnih usluga i multimedije napustio srpsko tržište (15,5% se smanjio njihov broj).
Komparativne prednosti zemalja u određenim profesijama
Kada su u pitanju komparativne prednosti, tu se izdvajaju apsolutne i relativne. U pogledu apsolutnih komparativnih prednosti – najveći relativni udeo u odnosu na prosek regiona i u odnosu na udele drugih zemalja, Albanija je ostala jedina zemlja sa dve (iste) apsolutne komparativne prednosti, u oblasti profesionalnih usluga i oblasti prodaje i marketinga. U Severnoj Makedoniji je zadržana apsolutna komparativna prednost u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, dok je u Srbiji to slučaj sa kreativnim uslugama i multimedijom. Kombinacija male kontrakcije broja gig radnika u oblasti razvoja softvera sa generalno malom populacijom gig radnika, je dovela do toga da Crna Gora postane zemlja sa apsolutnom komparativnom prednošću u ovoj oblasti, dok se Mađarska, umesto Hrvatske, pojavila kao zemlja sa apsolutnom komparativnom prednošću u oblasti pisanja i prevođenja.
Iako nema nijednu apsolutnu komparativnu prednost, Hrvatska u najnovijem merenju čini zemlju sa najvećim brojem relativnih komparativnih prednosti i to u čak četiri oblasti: kreativnim uslugama i multimediji, prodaji i marketingu, razvoju softvera i pisanju i prevođenju. Bosna i Hercegovina sledi sa tri komparativne prednosti: u kreativnim uslugama i multimediji, razvoju softvera i pisanju i prevođenju. Dok je u Bosni i Hercegovini ovo u potpunosti korespondentno nalazima iz prethodnog merenja, u Hrvatskoj su se pojavile dve nove oblasti: kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera. To upućuje na činjenicu da je u ovoj zemlji najsporiji odliv gig radnika bio upravo u ovim oblastima.
Bugarska i Rumunija imaju po dve relativne komparativne prednosti: prva u oblasti prodaje i marketinga i pisanja i prevođenja, dok je u Rumuniji to slučaj sa oblastima profesionalnih usluga i razvoja softvera. U ovom pogledu, Rumunija ima najsofisticiraniju radnu snagu u regionu, naročito ukoliko se posmatra tražnja za određenim gig uslugama, jer je, u odnosu na prosek regiona, najveći broj gig radnika skoncentrisan u najplaćenijim profesijama.
Ostale zemlje imaju po jednu relativnu komparativnu prednost: Albanija u unosu podataka i administrativnim uslugama, Crna Gora u kreativnim uslugama i multimediji, Severna Makedonija u oblasti prodaje i marketinga, a Srbija u oblasti razvoja softvera.
Najnovije merenje je dovelo do većeg ujednačavanja u pogledu profesionalne strukture na pojedinim tržištima. Naime, dok je u prethodnom merenju bilo svega pet slučajeva u kojima su udeli profesija u pojedinim zemljama odgovarali proseku za region (profesionalne usluge u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, unos podataka i administrativne usluge u Srbiji, prodaja i marketing u Severnoj Makedoniji, kao i razvoj softvera u Srbiji), u najnovijem merenju broj takvih profesija u svim zemljama se skoro udvostručio: sada ih je čak devet (profesionalne usluge u Mađarskoj i Severnoj Makedoniji, unos podataka u Bosni i Hercegovini i Srbiji, kreativne usluge i multimedija u Bugarskoj, prodaja i marketing u Mađarskoj i Rumuniji, razvoj softvera u Mađarskoj, i pisanje i prevođenje u Rumuniji). Ovo ukazuje da u uslovima kontrakcije tržišta dolazi do povećane sličnosti u profesionalnoj strukturi gig rada u zemljama regiona.

U najnovijem merenju je došlo do značajnog rasta udela gig radnica – za 2,8 p.p. Usled toga, 37,4% ukupne populacije čine gig radnice. Očigledno je da su žene u regionu jugoistočne Evrope bile manje sklone da napuštaju digitalno tržište rada nego što je to slučaj sa muškarcima. Posebno je interesantno što je ovaj trend bio prisutan u svim zemljama regiona. Pritom, rast udela gig radnica je bio najizraženiji u Bugarskoj i Albaniji – populacija gig radnica se uvećala za 4,4 p.p., dok je najskromniji bio u Bosni Hercegovini i Srbiji, gde se brojnost gig radnica u odnosu na gig radnike povećala za 0,9, odnosno 1 p.p.. U svim ostalim zemljama regiona je iznosila preko 2 p.p..

Kombinacija prethodno postojećeg relativno velikog udela gig radnica i manje učestalog napuštanja digitalnog tržišta rada je u najnovijem merenju dovela do toga da čak 48,6% ukupne populacije gig radnika u Albaniji čine osobe ženskog pola. Time je ova zemlja u ovom pogledu postala jedno od najegalitarnijih tržišta na svetu, na uporedivom nivou sa Severnom Amerikom, i značajno iznad ostalih regiona u svetu. Uz Albaniju, još jedino Severna Makedonija ima populaciju gig radnica iznad 40% (41,7%), dok gig radnice čine najmanji deo populacije u Bosni i Hercegovini (30,7%), Mađarskoj (33,5%) i Srbiji (33,7%). U ostalim zemljama regiona populacija se kreće između 35-40%.Detaljnije ...
Kontrakcija na digitalnom tržištu rada je donela drugačiju raspodelu među polovima u pojedinim profesijama. Naime, žene su pre 6 meseci bile manje zastupljene u svim profesijama, dok su u najnovijem merenju one postale brojnije u dve profesije. U oblasti profesionalnih usluga gig radnica je više za 10%, dok ih je u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama 11,9% više. U oblasti pisanja i prevođenja, broj gig radnica i gig radnika je identičan. U ostale tri profesije, gig radnici su značajno brojniji. U oblasti prodaje i marketinga je razlika najmanja: na svakih 100 žena dolazi 122 gig radnika. U preostale dve profesije razlike su značajno veće: u oblasti kreativnih usluga i multimedije gig radnika je više za 1,8 puta, dok ih je 5,1 puta više u oblasti razvoja softvera. Uprkos tome, regionalni trendovi kada su profesije u pitanju su jednoznačni: u svim profesijama je povećan udeo gig radnica.
Polna struktura je na nivou zemalja kada se posmatraju pojedinačne profesije donekle drugačija. U najnovijem merenju, sem Albanije (kao i u prethodnom merenju), brojniju populaciju gig radnica u oblasti profesionalnih usluga imaju još Rumunija i Severna Makedonija. U ostalim zemljama je polna struktura gotovo identična, kao što je to slučaj u Bosni i Hercegovini, ili su razlike prilično male, u ostalim zemljama. U oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, gig radnice su brojnije u svim zemljama, sa izuzetkom Severne Makedonije, gde je broj gotovo identičan, i Bosne i Hercegovine, gde su gig radnici brojniji za 21,4%. Najnovije merenje je potvrdilo nalaz i svih prethodnih – oblast kreativnih usluga i multimedije je muška profesija, gde je zastupljenost gig radnika prisutna u svim zemljama.
Najizraženije razlike su u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj gde je gig radnika 2,7, 2,1, odnosno 2 puta više od gig radnica, respektivno posmatrano. I oblašću prodaje i marketinga u većini zemalja dominiraju muškarci. Jedini izuzeci su Albanija – gde je gig radnica za 52% više, dok je u slučaju Crne Gore podjednaka zastupljenost polova u ovoj profesiji. Ali, oblast razvoja softvera i dalje karakterišu velike razlike među polovima. Ubedljivo najveće razlike su u Hrvatskoj i Mađarskoj, gde je gig radnika 8,8, odnosno 7,7 puta više nego gig radnica. Nasuprot tome, Albanija je zemlja sa najegalitarnijom strukturom – gig radnika je 2,5 puta više, i u nešto manjoj meri Severna Makedonija, gde je gig radnika više 3,6 puta. Profesija u kojoj su gig radnice u najvećem broju zemalja brojnije je oblast pisanja i prevođenja, iako je ta brojnost umerenog obima. Jedini izuzeci su Mađarska, Bosna i Hercegovina i Bugarska, gde je gig radnika više za 50,5%, 22,1% i 20,6%, respektivno.

U najnovijem merenju je došlo do usporavanja rasta zarada, ali je on i dalje prisutan. Rast je bio upola manji nego pre šest meseci, a zarade su na regionalnom nivou u proseku porasle 3,2%. Kada je reč o dinamici na nivou pojedinačnih zemalja, rezultati su drugačiji. Naime, u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini je nivo zarada opao, pa su gig radnici u ovim zemljama zarađivali 0,9%, odnosno 0,4% manje nego pre šest meseci. U ostalim zemljama je došlo do (umerenog) rasta: najviši je bio u Crnoj Gori (7,4%) i Mađarskoj (6,1%), a najniži u Srbiji (3%). Dinamika rasta zarada je uticala na produbljivanje jaza među zemljama: zarade su najviše porasle u zemljama koje imaju višu prosečnu cenu rada. Zemlja sa najvišom cenom rada je i dalje Hrvatska (25,1 US$), a najnižu ima Severna Makedonija (18 US$).

Kada su u pitanju zarade na nivou polova, i kod muškaraca i kod žena su porasle u gotovo identičnom obimu, čime je jaz u zaradama gig radnica u odnosu na gig radnike ostao praktično isti – gig radnice su zarađivale 86,4% prosečne zarade gig radnika.Detaljnije ...
Bez obzira na prisutne razlike, one su manje u odnosu na prosek u ostatku sveta – gde žene zarađuju gotovo za petinu niže zarade (81,8%). U pogledu rasta plata kod gig radnica i poređenju njihovog rasta sa rastom plata gig radnika, nekoliko činjenica je od značaja. Prvo, u većini zemalja su plate gig radnika rasle brže od plata gig radnica. Izuzeci su Albanija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, gde je rast zarada gig radnica premašio rast zarada gig radnika. Osim toga, Crna Gora i Albanija su zemlje sa prilično velikom dinamikom rasta zarada kada su gig radnice u pitanju: 9,7% i 9%, respektivno. Kada su u pitanju zarade gig radnika, najdinamičniji rast zarada je ostvaren u Mađarskoj (7,7%) i Crnoj Gori (7,3%). U dve zemlje, Bugarskoj i Bosni i Hercegovini je došlo do smanjenja zarada ukoliko se one posmatraju na nivou polova: u slučaju Bugarske došlo je do smanjenja zarada gig radnica (3,4%), dok je u slučaju Bosne i Hercegovine došlo do smanjenja zarada gig radnika (0,7%).
Nasuprot prethodnom merenju, kada je konvergencija u zaradama zabeležena u svim posmatranim zemljama regiona, u najnovijem merenju konvergencija je zabeležena samo u zemljama koje su imale veliku dinamiku rasta zarada kod gig radnica. U Albaniji su ovi trendovi bili najizraženiji, jaz je smanjen za 7,5 p.p., čime je ova zemlja postala najegalitarnija, a u kojoj gig radnice zarađuju u proseku čak 97,2% prosečne plate gig radnika. S druge strane, Hrvatska je zemlja koja ima najveći jaz u zaradama: gig radnica iz ove zemlje je zarađivala u proseku svega 81,3% prosečne zarade gig radnika.

GIG RADNICI U REGIONU

NAJZNAČAJNIJI NALAZI

DOMINANTNE PLATFORME

% GIG RADNIKA PO ZEMLJAMA, OD UKUPNOG BROJA GIG RADNIKA U REGIONU

BROJ GIG RADNIKA NA 100.000 STANOVNIKA, PO ZEMLJAMA

RASPODELA GIG RADNIKA U REGIONU, PO PROFESIJAMA

RASPODELA RADNIKA PO ZEMLJAMA I PROFESIJAMA

ODNOS POLOVA

CENA RADNOG SATA U US $

_____________________________________________________

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

KO SMO MI?