Oktobarsko merenje Gigmetra, pokazalo je da je ponuda radne snage iz Srbije koji rade na globalnim platformama, nakon inicijalnog šoka izazvanog pandemijom, ostala relativno stabilna. S obzirom na rast broja registrovanih gig radnika globalno i istovremeno usporeni rast tražnje za njihovim uslugama, gig radnici u Srbiji su se tokom pandemije suočili sa mnogo konkurentnijim globalnim tržištem.

Osim povećane konkurencije i relativno stabilne ali manje tražnje za gig radom, izuzev u sektoru razvoja softvera i tehnologije, gig radnici u Srbiji su se suočili i sa regulatornim naporima države usmerenim na oporezivanje gig rada. Iako je ovakav potez države izazvao veliku polemiku i otpor, činjenica je da su identični trendovi prisutni u nizu evropskih zemalja, a neke su i prilično odmakle sa tom praksom – najčešće u neposrednoj saradnji sa tehnološkim kompanijama koje su vlasnici platformi.

Veliki broj razloga je uticao na to da tržište gig radnika u Srbiji ostane relativno stabilno u vreme pandemije. Neki su interne a neki globalne prirode. Pomenuta kontrakcija u tražnji za gig radom je učinila težim dolazak do poslova, naročito za nove gig radnike bez iskustva. U odnosu na uzorak koji smo posmatrali, a koji obuhvata radnike koji su radili u prethodne dve godine i nove radnike koji su aktivni u poslednja tri meseca, čini se da je pandemija zaustavila dalju ekspanziju tržišta, iako ga nije značajnije oštetila. Naime, kada se pogledaju radnici koji su prvi put našli zaposlenje u prvih 9 meseci 2020 godine, njih je za 22,5% manje nego u istom periodu u 2019. godini. Broj novih radnika koji su našli posao u prvih 9 meseci 2020. je praktično identičan broju njih koji su isto to uradili u toku 2018. Inače, eksplozivni rast gig rada u Srbiji se praktično događa u prethodne tri godine, o čemu govori podatak da je od svih radnika koji su radili na platformi, preko 60% (61,51%) počelo da radi u prethodne tri godine. Ovo pogotovo što je to praktično više nego u 10 godina pre toga. Kurioziteta radi, najstariji gig radnik u našem uzorku počeo je da radi u martu 2008 godine, muškarac je, iz Beograda, bavi se razvojem softvera, ali poseduje veštine i iz oblasti profesionalnih usluga.

Ako postoji oblast u kojoj Covid-19 pandemija nije proizvela značajniji uticaj to je domen regionalne disperzije gig radnika. Ukoliko se posmatraju 4 regiona u Srbiji, proporcije su praktično ostale na nivou na kojem su bile u prethodnim merenjima. Iz Vojvodine potiče skoro svaki treći radnik (28,34%), dok u Beogradu živi i radi skoro polovina gig populacije (44,23%). Minimalne promene, koje se mogu pripisati i promeni metodologije, mogu se videti u regionima Južne i istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije, gde je gig radna snaga i dalje najmalobrojnija. Tek nešto preko 12% gig radnika je skoncentrisano u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok je procenat nešto veći za Južnu i istočnu Srbiju, gde živi oko 15% srpskih gig radnika. Interesantno je da godinu dana praćenja frilensera u Srbiji ukazuje na relativno čvrstu lokacijsku vezanost gig radnika za određeni region/mesto u kome žive.

Izuzev koncentracije po administrativnim centrima i najvećim gradovima u ova četiri regiona (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), relativno mali broj ostalih gradova ima neku značajniju koncentraciju gig radnika, odnosno velika je disperzija i fragmentacija po ostalim mestima u Srbiji. Drugim rečima, 70% celokupne gig populacije je skoncentrisano u četiri administrativna centra, dok postoji još samo 7 gradova gde se nalazi više od 1% populacije gig radnika. O veličini prostorne disperzije govori podatak da je ukupan broj mesta u kojima su locirani gig radnici u Srbiji 117. U regionu Vojvodine to su Subotica (2,5%), Zrenjanin (1,1%), Pančevo (1,5%). U regionu Južne i Istočne Srbije, osim Niša, u Leskovcu se nalazi 1,6% gig radnika, dok se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije izdvaja veći broj gradova: Kraljevo (1,3%), Čačak (1,3%) i Užice (1%). Region Šumadije i Zapadne Srbije je zajedno sa Vojvodinom region u kojem postoji najizraženija disperzija gig radnika.

Zanimljivo, kada se uporedi relativno učešće regiona u ukupnoj populaciji i samo u populaciji gig radnika sa potvrđenim iskustvom u radu preko platforme (ostvarenim prihodima), povećavaju se udeli svih regiona, osim regiona Beograda. To ukazuje na činjenicu da je grad Beograd najveći „rezervoar“ nove radne snage za rad preko platformi.

Grafici prikazuju raspodelu gig radnika u Republici Srbiji po profesijama po OLI klasifikaciji. Oktobarsko merenje je potvrdilo činjenicu da su kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera i dalje dve najdominantnije profesije u Srbiji. Skoro svaki 4 radnik se bavi razvojem softvera, dok je više od 4 na svakih 10 radnika angažovano na poslovima proizvodnje multimedijalnog sadržaja i u kreativnoj industriji. Interesantna je činjenica da su u multimediji i kreativnim uslugama skoro četvrtina radnici bez iskustva u onlajn radu, što delimično ukazuje na teškoću dobijanja poslova, a delimično na atraktivnost rada preko platformi koja privlači nove radnike. Odnos radnika sa iskustvom na online platformama i onog bez u oblasti razvoja softvera je još veći – na jednog radnika koji je etabliran na tržištu dolazi skoro 1 (0,8) koji je nov na online tržištu. Ovakav razvoj situacije se oslanja na nalaze OLI indeksa koji pokazuje da je tokom pandemije porasla potreba za IT stručnjacima globalno, pa je i srpsko tržište IT stručnjaka reagovalo na kreirane šanse.

Kada se pogledaju oni koji su imali posao u oktobru, glavni zaključak je da je postojala veća verovatnoća da se nađe posao u slabije plaćenim oblastima: unosu podataka i prodaji i marketingu. Od ukupne populacije gig radnika u oktobru je bilo angažovano 44,76% na konkretnim projektima. Najmanja angažovanost je bila u oblasti IT, gde je svaki 3 radio (33%), dok su prodaja i marketing i unos podataka i administrativne usluge bili najviše zaposleni (njih 50%). Nešto manja zaposlenost je bila u oblasti multimedije i kreativnih usluga, 48,7%, dok su gig radnici sa veštinama u oblasti pisanja i prevođenja sa 45% i profesionalnim uslugama 42% zabeležili nešto manje radno angažovanje. Kada se pogledaju udeli pojedinih profesija, oni su ostali relativno stabilni, bez značajnijih pomeranja. Tako je 4,3% u oblasti profesionalnih usluga, 13,97% u oblasti unosa podataka, 39,25% kod multimedije, a 6,43% kod prodaje i marketinga, 22,97% IT i 13,05% kod pisanja i prevođenja.

Oktobarsko merenje je pokazalo da su relacije iz prethodnog merenja ostale generalno stabilne. Grad Beograd ima najveće relativno učešće u odnosu na druge regione u svim profesijama, što je očekivan rezultat s obzirom na činjenicu da je gig populacija najbrojnija u ovom regionu. Poređenjem odnosa gig radnika iz pojedinih regiona u ukupnoj populaciji i njihovog relativnog udela po pojedinim profesijama, mogu se izdvojiti relativne komparativne prednosti kada se upoređuju gig radnici među regionima. Jedina nepromenjiva činjenica je da gig radnici iz regiona Beograda dominiraju u svim profesijama, što je posledica toga da je dominantan udeo populacije gig radnika lociran u ovom regionu.

U Gradu Beogradu se kao relativne komparativne prednosti mogu izdvojiti profesionalne usluge, razvoj softvera i pisanje i prevođenje, pri čemu je najizraženija komparativna prednost u oblasti profesionalnih usluga. To je, međutim, i oblast u kojoj se pojavljuje i najmanji broj gig radnika u ukupnoj populaciji – svega 4,36%. U regionu Vojvodine kao komparativne prednosti se pojavljuju administrativne usluge i unos podataka, prodaja i marketing i razvoj softvera. Najznačajnija prednost je u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, gde je skoro svaki 3 radnik u Srbiji iz Vojvodine i gde je razlika između Beograda i Vojvodine manja od 4%. Koliko je ova razlika mala, govori možda najbolje činjenica da je u oblasti profesionalnih usluga broj radnika u regionu Beograda gotovo 4 puta veći ili u oblasti pisanja i prevođenja gde je taj broj gotovo 2 puta veći. Ostale dve profesije su neznatno iznad proseka, tako da tu ne postoji značajnija prednost. U regionu Južne i Istočne Srbije kao gig radnici dominiraju u oblastima profesionalnih usluga, multimedijalnim i kreativnim uslugama i prodaji i marketingu. Pritom, najizraženija prednost je u oblasti prodaje i marketinga, gde je svaki 5 radnik iz ovog regiona. S druge strane, značajnu prednost ovaj region ima i u oblasti profesionalnih usluga, gde je broj radnika isti kao u regionu Vojvodine, iako Vojvodina ima gotovo duplo veći broj gig radnika. U regionu Zapadne Srbije i Šumadije, kao regionu sa najmanjom gig populacijom, izdvojile su se dve oblasti: administrativne usluge i unos podataka i multimedijalne i kreativne usluge. Posebna prednost je oblast administrativnih usluga i unosa podataka i jedinstven slučaj gde region sa manjim brojem radnika ima veći udeo radnika u jednoj profesiji u odnosu druge regione. Naime, Iako je populacija gig radnika u regionu Južne i Istočne Srbije više od 3% veća od populacije u regionu Zapadne Srbije i Šumadije, udeo radnika iz oblasti administrativnih usluga je manji za gotovo 3%.

Kada se pogleda samo populacija onih koji su radnici sa iskustvom, tj. onih koji su imali ostvaren prihod u ranijem periodu preko platformi, dolazimo do nekih značajnih promena u komparativnim prednostima u odnosu na situaciju kada se posmatra ukupna populacija. Naime, u gradu Beogradu je nešto izraženija dominacija radnika iz oblasti profesionalnih usluga, dok se gubi komparativna prednost u oblasti razvoja softvera, sa blagom novom prednošću u oblasti multimedije i kreativnih usluga i gotovo identičnom prednošću kada su u pitanju usluge pisanja i prevođenja. Posebno interesantna činjenica je da region Vojvodine postaje dominantan u odnosu na sve druge regione kada su u pitanju usluge unosa podataka i administrativnih usluga, što znači da je najveći broj radnika skoncentrisan u ovom regionu. Region Vojvodine, kada se pogledaju samo radnici sa iskustvom, beleži i značajniji rast prednosti kada je u pitanju oblast prodaje i marketinga. U regionu Istočne i Južne Srbije još izraženije su prednosti u oblasti profesionalnih usluga, gde je broj radnika u ovoj oblasti veći od broja radnika u Vojvodini, dok značajno raste i prednost u oblasti prodaje i marketinga, gde je skoro svaki 4 radnik iz ovog regiona. Region Šumadije i Zapadne Srbije ne beleži nikakvu razliku u komparativnim prednostima bez obzira koja se populacija gig radnika posmatra.

U proceni celokupne populacije najznačajnije obeležje i specifičnost gig radne snage u Srbiji je relativno visoko učešće gig radnica. Naime, ako se posmatra celokupna populacija čak 37,6% je gig radnica, dok ako se posmatraju samo gig radnici sa prihodima, od 10 gig radnika čak 4 su žene.

Od gig radnika koji su u oktobru imali poslove, 40% su bile žene, a 60% muškarci. Očigledno je da ne postoji Covid-19 povezan uticaj na radno angažovanje žena i muškaraca, pošto uposlenost po polu odgovara njihovim proporcijama u ukupnoj gig populaciji.

Međutim, treba napomenuti da je udeo gig radnica u novoj populaciji gig radnika u merenju iz oktobra pokazalo njihov značajno manji udeo, od 30,5%, u ukupnoj populaciji novih gig radnika, čime se možda naslućuje tendencija njihovog relativnog smanjivanja tokom vremena.

Osim toga, ova proporcija odgovara i udelu gig radnica u ranijim merenjima, što dodatno govori o tome da gig radnice, iako u ukupnoj populaciji imaju respektabilan udeo, spadaju u manje frekventne radnike u poređenju sa muškarcima.

Kada se pogledaju podaci po polu i profesiji, mogu se interpretirati dvojako u zavisnosti od toga da li imaju radno iskustvo (ostvareni dohodak) na platformi ili ne. S jedne strane, ako se posmatra ukupan broj gig radnika, žene su brojnije u profesijama koje se tiču unosa podataka i administrativnih usluga i usluga pisanja i prevođenja. Međutim, ako se samo posmatraju radnici sa iskustvom u radu na platformama, onda žene dominiraju i u oblasti profesionalnih usluga. U tom slučaju broj profesija u kojima dominiraju žene je jednak broju profesija u kojima dominiraju muškarci. Ipak, ova prednost žena, bez obzira da li se posmatra ukupna populacija ili samo oni koji imaju radno iskustvo, je neznatna u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga i profesionalnih usluga. Izuzetak su usluge pisanja i prevođenja gde je broj žena značajno – više nego 2 puta veći. S druge strane, muškarci naglašeno dominiraju u domenu multimedije i kreativnih usluga, gde ih ima gotovo 2 puta više, a naročito disproporcionalan deo populacije čine radnici u domenu razvoja softvera gde na svaku gig radnicu dolazi više od 7 gig radnika.

Prihodi gig radnika po polu odslikavaju polnu strukturu gig populacije u kojoj dominiraju muškarci i, manjim delom, razlike u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca. Iako žene čine preko 40% radne snage, one učestvuju u prihodima sa 35,10%. Ove vrednosti su agregatne i stoga ne trpe značajne promene na kratak rok, od kako je počelo istraživanje Gigmetra u decembru 2019.  Pored toga, Covid-19 je podjednako uticao na žene i na muškarce, kada je u pitanju njihovo radno angažovanje, te takođe nije mogao uticati na inicijalno uspostavljene vrednosti.

Kada se pogledaju podaci koji se tiču prosečne cene rada po satu, a koja se odnosi na oficijelnu cenu koju gig radnici zahtevaju za svoje usluge, prosečna cena radnog sata gig radnika u Republici Srbiji je zabeležila pad, i tu je negativan uticaj pandemije najočigledniji.

Naime, ne samo da je zaustavljen umereni kontinuiran rast koji je bio prisutan u prethodnim merenjima, nego je prisutan i izvestan pad. Ovaj pad je dominantno uzrokovan padom cene rada kod novih gig radnika, čija je medijalna cena rada po satu manja za čak 33% u odnosu na radnike koji imaju radno iskustvo. Ukoliko se posmatraju radnici sa iskustvom, cena je u proseku ostala ista i iznosi 19,40$ po satu. Međutim, ukoliko se posmatra medijalna cena rada po satu, ona za srpske radnike iznosi 15$, što je za ¼ manje od medijalne zarade u SAD,  kao najvećem tržištu gig radnika. I dalje je prisutna značajna razlika između polova. Medijalni gig radnik je u proseku imao veću cenu rada po satu za skoro 5$ u odnosu na medijalnu gig radnicu (13$). Najznačajniji deo objašnjenja ove razlike se sastoji u činjenici da muškarci dominiraju u profesijama koje su bolje plaćene. U odnosu na ranija merenja čini se da je razlika povećana, jer su žene u oktobru u proseku tražile nižu cenu radnog sata u odnosu na muškarce od 23,6%. Čini se da je pandemija u velikoj meri zaustavila konvergenciju koja je bila prisutna kako u Srbiji (videti tematski izveštaj) tako i globalno. Interesantno, razlika u ceni rada po satu je najmanja kod najbrojnije populacije gig radnika, odnosno u oblasti multimedije i kreativnih usluga. Ali, cena rada po satu je veća kod muškaraca u svim profesijama, i bez obzira da li su u pitanju radnici sa iskustvom ili novi gig radnici. Dodatna činjenica od značaja, jeste da su razlike veće među onima koji imaju radno iskustvo u odnosu na situaciju kada se posmatra celokupna populacija. Ovo može biti potvrda da platforme iako dizajnirane kao „gender“ neutralne gde se koordinacija odvija samo putem cena, ipak ne mogu da neutrališu barijere koje dolaze do izražaja kada je u pitanju selekcija kandidata za posao. Najupadljivije razlike u ovom pogledu dolaze do izražaja u oblastima profesionalnih usluga i razvoja softvera.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs