U najnovijem izdanju Gigmetra, koji analizira podatke sa najpopularnije opšte globalne platforme, uzorkom je obuhvaćeno ukupno 8,737 pojedinaca. Na ovoj platformi je, u odnosu na prethodno merenje, zabeležen rast populacije aktivnih gig radnika od 3,2%. Očigledno je da Srbija i dalje predstavlja lokaciju na kojoj je rad u digitalnog sferi veoma popularan, što je, generalno, karakteristika regiona kojem pripada, s obzirom da gig radnici iz Evrope (uključujući Rusiju) čine 46% globalne gig radne snage.

U najnovijem merenju zabeležen je rast broja platformskih radnika iz Srbije na dominantnoj platformi za 3,2% u odnosu na februar 2021.

Šumadija i Zapadna Srbija i Južna i Istočna Srbija, regioni sa najmanjim udelom gig radnika u ukupnoj populaciji, sada postaju značajan rezervoar radne snage na platformama i čine 30,4% svih gig radnika u zemlji.

Kad su gradovi van četiri velika centra (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) u pitanju, Subotica vodi: broj aktivnih radnika u proteklih 6 meseci je porastao za čak 17,4%. Tako udeo gig radnika i radnica iz ovog grada sada čini 2,17% ukupne populacije aktivnih gig radnika u Srbiji.

Rast broja radnika na vodećoj digitalnoj platformi dominantno je vođen rastom broja žena na tržištu u svim regionima. On je najizraženiji u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je broj novih gig radnica bio za 2,7 puta veći od broja novih gig radnika.

Udeo gig radnica bez iskustva u ukupnom broju gig radnica (onih sa i onih bez iskustva) je praktično identičan udelu gig radnika sa iskustvom (u odnosu ukupan broj gig radnika). I u jednom i u drugom slučaju je to svaka treća radnica, odnosno svaki treći radnik.

Zabeležen je eksplozivan rast u oblasti pisanja i prevođenja (21,6% u odnosu na prethodno merenje). Ovakva promena može biti rezultat kontrakcije na kineskom tržištu koja je najverovatnije usmerila srpske gig radnike sa specijalizovanih jezičkih platformi na one opšte, koje prati Gigmetar.

Žene i muškarci su sada izjednačeni prema brojnosti po profesijama (3:3), ali žene vode u manje plaćenim (profesionalne usluge, unos podataka i administrativne usluge i pisanje i prevođenje), dok su muškarci zastupljeniji u bolje plaćenim profesijama (multimedija i kreativne usluge, razvoj softvera i prodaja i marketing).

Najnovije merenje pokazuje da se trend rasta zarada nastavlja, ali je on skroman – svega 1%. Taj porast zabeležen je zahvaljujući povećanju zarada kod žena od 4,1%. Nasuprot tome, prosečna cena rada po satu kod muškaraca od 19,74$ ostala je ista kao i u prethodnom merenju.

Uprkos neizvesnostima koje prate globalnu privredu, a koje su primarno uzrokovane pandemijom virusa COVID-19, odnosno sa njom povezanim privrednim poremećajima do kojih je došlo usled prekida u globalnim lancima snabdevanja, tržište gig radnika nastavlja dalji rast. Tehnološka unapređenja do kojih je došlo, kao i „standardizacija“ rada od kuće su učinile poslove koje obavljaju frilenseri uobičajenim za veliki deo visokobrazovanih radnika širom sveta. Najnoviji Globalni izveštaj o frilenserima ukazuje na činjenicu da je populacija frilensera kojima je online rad jedini izvor prihoda i predstavlja, zapravo, regularan posao u SAD-a samo u periodu 2018-2021 udvostručena – dostižući broj od 15 miliona ljudi. Razlozi za ovakve trendove su: troškovne prednosti, vremenska fleksibilnost i dostupnost radnika, prednosti povezane sa dostupnošću talenata, različiti aspekti kreiranja strateške prednosti i prednosti vezane za optimizaciju rizika, kao i drugi faktori koji su kontekstualne prirode i variraju od zemlje do zemlje po značaju.

Neizvesnosti koje nosi globalno okruženje, kontinuirani globalni rast populacije gig radnika, a što za srpsku populaciju gig radnika podrazumeva i rast konkurencije, kao i neizvesnosti u vezi sa domaćim regulatornim okvirom, čine vrlo izazovno okruženje, nacionalno i globalno, u kojem srpski gig radnici obavljaju svoje poslove. Iako je u poslednjem merenju zabeležen rast broja gig radnika iz Srbije na dominantnoj platformi za 3,2% u odnosu na februar 2021., broj onih koji su radili na konkretnim projektima u trenutku merenja je relativno nizak. Na primer, u odnosu na oktobar 2020, kada je u trenutku merenja radilo 44,8%. gig radnika, u najnovijem merenju je radilo 23,8% gig populacije. Može postojati veliki broj objašnjenja za ovako (relativno) mali nivo radnog angažovanja: od sezonskih oscilacija kada je gig rad u pitanju, preko regulatornih rizika koji su se u međuvremenu pojavili, do rasta globalne konkurencije i otežanog dolaženja do poslova pa sve do relativno povoljne situacije na konvencionalnom tržištu rada, naročito za radnike u IT sektoru ili do pretežne prirode ovih poslova u Republici Srbiji, gde oni predstavljaju sekundarni prihod, za veliki broj radnika.

71,1% onih koji su radili pre šest meseci imali su angažman na projektima i u najnovijem merenju. Međutim, kada se stavi u odnos njihov broj sa ukupnom populacijom gig radnika koju smo pratili, dolazi se do zaključka da je u prethodnih 6 meseci kontinuirano radilo svega 16,9%.

Nakon dve godine od početka realizacije Gigmetra, odnosno sistematskog praćenja gig populacije u Srbiji u velikom obimu, čini se da postoji čvrsta regionalna struktura kada je reč o lokacijama na kojima gig radnici žive i rade. Međutim, najnovije merenje je pokazalo da je, iako su promene uglavnom malog obima, došlo i do određenih značajnijih zaokreta.

U najnovijem merenju povećan je broj aktivnih gig radnika u svim regionima. Ovo je posebno bilo izraženo u regionima Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije koji su inače slabije zastupljeni u srpskoj gig populaciji u odnosu na dominantne regione Beograda i Vojvodine. Ukoliko se posmatra populacija aktivnih gig radnika u regionu Šumadije i Zapadne Srbije došlo je do značajnog rasta od gotovo 10% u odnosu na prethodno merenje, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije ovaj rast bio skromniji (4,3%). Na osnovu dosadašnjih merenja, čini se da postoji kontinuirani trend rasta broja gig radnika iz manje zastupljenih regiona, odnosno da se i u budućnosti može očekivati da pomenuta dva regiona budu značajan rezervoar radne snage kada su novi gig radnici u pitanju. Detaljnije ...To je možda delimično bio odgovor na relativno lošiju situaciju na tradicionalnom tržištu rada u ovim regionima, a delimično na još uvek nedovoljno poznate mogućnosti koje nudi onlajn tržište rada u ovim regionima. S druge strane, bez obzira na smanjenje relativnog udela u regionima Beograda i Vojvodine, iz njih i dalje dolazi 7 od 10 aktivnih gig radnika u Srbiji.

Iz regionalnog aspekta su interesantne i promene u polnoj strukturi. Tako je celokupna gig populacija iskusila rast, zahvaljujući povećanju broja gig radnica –za skoro 6% u odnosu na prethodno merenje. I u regionu Šumadije i Zapadne Srbije je j rast dominantno vođen rastom broja žena na tržištu – žene su u rastu populacije bile brojnije 2,7 puta od muškaraca. U ostala dva regiona, Vojvodini i Južnoj i Istočnoj Srbiji, veći je broj novih gig radnika od gig radnica, mada je ta razlika nešto izraženija u regionu Vojvodine. Osim toga, te promene i razlike su manjeg obima.

Najinteresantnija promena, kada su u pitanju administrativni centri, jeste činjenica da je u Novom Sadu smanjen broj gig radnika, iako neznatno, dok je u ostalim centrima, taj broj gotovo beznačajno povećan. To sugeriše da je došlo ne samo do rasta populacije gig radnika, već da je taj rast bio disperzovan po manjim gradovima i mestima u sva tri regiona. Na primer, svega 8,7% rasta gig populacije u regionu Šumadije i Zapadne Srbije je bio posledica povećanja broja gig radnika u Kragujevcu.

Kada se pogleda kretanje gig populacije u 10 najvećih gradova u Srbiji (osim administrativnih centara), u svim regionima, broj gig radnika je praktično ostao na istom nivou, ili je beznačajno povećan u odnosu na prethodno merenje. Izuzetak je Subotica u kojoj je broj aktivnih radnika u proteklih 6 meseci porastao za čak 17,4%, kao i, u nešto manjoj meri, u Kraljevu gde je došlo do vidljivog rasta (9,6%). U najnovijoj raspodeli gig radnika gradovi koji imaju značajniju populaciju gig radnika (iznad 1%) u regionu Šumadije i Zapadne Srbije su Kruševac (1,19%), Kraljevo (1,04%) i Čačak (1,01%) , dok u regionu Južne i Istočne Srbije, osim Niša, značajniju populaciju ima samo još Leskovac (0,83%), ali je taj udeo u padu. U regionu Vojvodine je izraženi rast populacije u Subotici doveo do toga da udeo gig radnika i radnica iz Subotice sada čini 2,17% ukupne populacije aktivnih gig radnika u Srbiji, dok su u grupi gradova sa značajnijom populacijom Pančevo (1,62%), iako sa padom populacije, i Zrenjanin (1,27%).

Grafici prikazuju raspodelu gig radnika u Republici Srbiji po profesijama po OLI klasifikaciji. Najnovije merenje je potvrdilo činjenicu da su kreativne usluge i multimedija i razvoj softvera i dalje dve najdominantnije profesije u Srbiji, mada u razvoju softvera radi gotovo duplo manje radnika nego u oblasti multimedije i kreativnih usluga. U ove dve oblasti, u odnosu na prethodno merenje, udeli su ostali praktično identični.

Najznačajnija promena do koje je došlo tiče se različitih trendova koji su identifikovani, a koji su vezani za povećanje, odnosno smanjenje broja gig radnika po pojedinim profesijama. Naime, u oblastima profesionalnih usluga, unosa podataka i administrativnim uslugama i u oblasti pisanja i prevođenja došlo je do povećanja broja gig radnika. To povećanje nije bilo linearno i svuda istog obima. Detaljnije ... Konkretno, pisanje i prevođenje su zabeležile prilično eksplozivan rast koji je iznosio čak 21,6% u odnosu na prethodno merenje. Ovakva promena može biti rezultat kontrakcije koja se dogodila na jednom od najvećih tržišta na svetu za gig radnike koji pružaju ove usluge, odnosno tržištu Kine, a koje je značajno i za srpske gig radnike. Shodno dominantnim (jezičkim) veštinama kojima ovi radnici raspolažu, očigledna je preorijentacija na alternativna onlajn tržišta rada – u našem slučaju na Upwork. Slično objašnjenje je i za priličan rast u domenu profesionalnih usluga, koji je bio i u apsolutnom izrazu, ali i relativnom (+9,2%), ali ipak dosta skromniji u odnosu na rast u domenu pisanja i prevođenja. Naime, u profesionalne usluge u širem smislu spadaju i usluge obrazovanja, odnosno držanja nastave. Treća profesija koja je zabeležila značajan rast tiče se administrativnih usluga i unosa podataka, koja je imala rast u odnosu na prethodno merenje od čak 15,5%. Iako spada u oblasti sa relativno manjim nivoom sofisticiranosti kada su u pogledu veštine koje ova profesija zahteva, a što se naročito reflektuje kroz cenu rada – koja je najniža upravo za ovu profesiju, ona je uspela da animira značajnu dodatnu radnu snagu u prethodnom šestomesečnom periodu.

Ostale tri profesije, odnosno multimedija i kreativne usluge, razvoj softvera i prodaja i marketing, su zabeležile recesivne trendove. Pritom, promena u domenu multimedije i kreativnih usluga je praktično zanemarljiva (≈-1%), dok su pad broja gig radnika u razvoju softvera (-3,8%), odnosno prodaji i marketingu (-4,7%), takođe, relativno skromni, ali jednoznačni. Smanjenje broja gig radnika u oblasti razvoja softvera, koje je ekvivalentno gubitku preduzeća srednje veličine (registrovano je 76 aktivnih radnika manje nego u prethodnom merenju), može se objasniti povoljnim trendovima na tradicionalnom tržištu rada, gde postoji velika tražnja na tržištu za ovom vrstom stručnjaka, dok smanjivanje broja aktivnih gig radnika u oblasti multimedije i kreativnih usluga i prodaje i marketinga zahteva dodatno istraživanje i objašnjenja i rezultat je, sasvim izvesno, delovanja većeg broja faktora.

U proceni celokupne populacije najznačajnije obeležje i specifičnost gig radne snage u Srbiji je relativno visoko učešće gig radnica. Ženska gig populacija u Srbiji čini 35,4% ukupne gig populacije, čime je nastavljen trend identifikovan u prethodnom merenju, a koji se tiče rasta udela gig radnica u ukupnoj populaciji. Ovo je i dalje ispod nivoa koji je identifikovan u poslednjem Globalnom izveštaju o frilenserima, prema kojima ženska populacija na globalnom nivou čini u proseku 37% ukupne radne snage.

Najnovije merenje nam donosi i jedan vrlo specifičan rezultat. Naime, od ukupnog broja gig radnica 1/3 njih je bez iskustva (do sada nemaju projekte na kojima su radile na platformi), dok su 2/3 njih sa iskustvom. Identična je proporcija i kod gig radnika: 1/3 su gig radnici koji nemaju iskustvo, dok preostale 2/3 čine oni kojima imaju poslovnu istoriju rada na konkretnim projektima na platformi. Rezultat je utoliko značajniji iz razloga što ovaj nalaz odstupa od obrasca na tradicionalnom tržištu rada, na kojem žene teže dolaze do posla, odnosno gde je nezaposlenost mnogo izraženija karakteristika kod žena nego kod muškaraca.

Rast broja gig radnica je u najnovijem merenju, u odnosu na prethodno (februarsko), bio više nego dvostruko veći od prosečnog rasta broja radnika (3,2%) i iznosio je 7%. Pritom, broj gig radnica je ostao praktično isti u oblasti razvoja softvera i multimediji i kreativnim uslugama, dok je u oblasti prodaje i marketinga smanjen za 11,8%. U ostalim profesijama je zabeležen rast – najizraženiji u oblasti pisanja i prevođenja (21,6%), i nešto umereniji u oblastima profesionalnih usluga (17%) i u unosu podataka i administrativnim poslovima (14,6%).

Kada je muška gig populacija u pitanju, rast je bio minimalan – iznosio je svega 1,2%. Dve su profesije u kojima je došlo do pada broja gig radnika, a to su dve u kojima je muška populacija gig radnika u odnosu na žensku naročito brojna: razvoj softvera (-4,1%) i multimedija i kreativne usluge (-2,1%). Dok je broj gig radnika u oblastima profesionalnih usluga i prodaji i marketingu ostao praktično nepromenjen, za 21,3% je povećana njihova brojnost u oblasti pisanja i prevođenja i za 16,4% u oblasti unosa podataka i administrativnim poslovima.
Detaljnije ...

Najnovije merenje je donelo i drugačiju raspodelu profesija, kada je u pitanju rodna struktura po profesijama. Naime, u odnosu na prethodno merenje, žene dominiraju u još jednoj oblasti – profesionalnim uslugama, dok su ostale dve, u kojima su one brojnije, oblasti unosa podataka i administrativnih usluga i pisanja i prevođenja. U preostale tri dominiraju muškarci: multimediji i kreativnim uslugama, marketingu i prodaji i razvoju softvera. Međutim, različit je stepen dominacije kada su žene i muškarci u pitanju. Dok je kod žena zastupljenost jedino značajnije prisutna u oblasti pisanja i prevođenja – više ih je za 34,1% (identičan skor u odnosu na prethodno merenje), dotle one čine samo mali deo populacije u „muškim“ profesijama: njih je za 7,3 puta manje nego muškaraca u oblasti razvoja softvera i za više nego 2 puta manje u oblasti multimedije i kreativnih usluga, a u oblasti marketinga i prodaje je prisutno 20,6% više muškaraca nego žena.

U odnosu na prethodno merenje, ne samo da se pojavila brojnija populacija žena u oblasti profesionalnih usluga, već je u ostale dve profesije u kojima su muškarci brojniji jaz smanjen – iako u ograničenom obimu. To nam govori o dve tendencije: jedna je da se povećao broj aktivnih gig radnica više nego muškaraca, a druga da ne postoji izrazita koncentracija tog rasta oko neke profesije, već da su one raspoređene relativno ravnomerno po svim profesijama.

Prihodi gig radnika po polu odslikavaju polnu strukturu gig populacije u kojoj dominiraju muškarci i, manjim delom, razlike u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca. Iako se povećao udeo žena u najnovijem merenju (za 1,2 p.p.), pa one čine 35,4% ukupne radne snage, njihovo učešće u prihodima je tek neznatno povećano sa 26,1% u februarskom merenju na 27,2% u najnovijem merenju. Iako je reč o raspodeli ukupnih prihoda između žena i muškaraca, a koja je podložna relativno malim promenama u kraćim vremenskim intervalima, rast udela dohotka koji su ostvarile žene je rezultat simultanog delovanja 3 faktora: njihove veće brojnosti (+7%), veće uposlenosti (u trenutku merenja je radio veći broj žena nego što je njihov udeo u populaciji – 36,7% je bilo žena) i rasta zarada po satu koje je bilo prisutno samo kod žena (rast prosečne oficijelne to jest tražene cene rada po satu od 4,1%).

Kada je u pitanju oficijelna cena rada, najnovije merenje je pokazalo da se trend rasta zarada nastavlja, iako je taj rast po satu bio skroman – svega 1%. Međutim, i ovde su vidljive razlike: rast nije bio jednako distribuiran kada su u pitanju polovi, a ni kada su u pitanju određene profesije.

Dok, u odnosu na prethodno merenje, prosečna cena rada po satu kod muškaraca nije zabeležila nikakvo pomeranje (ostala je na nivou od 19,74$), cena rada kod žena je zabeležila rast od 4,1%. Time je došlo do daljeg smanjivanja jaza u zaradama između žena i muškaraca, što predstavlja značajan rezultat. Danas žene zarađuju u proseku 84,1% prosečne zarade po satu koju ostvaruju muškarci, dok je u prethodnom merenju to učešće iznosilo 80,8%. Ovaj rezultat je na istorijskom maksimumu (u prethodne dve godine).

Kada su u pitanju promene na nivou profesija postoji samo jedan trend – u svim profesijama je zabeležen rast zarada. Međutim, taj rast nije bio jednako disperzovan po profesijama. Značajniji rast, od 6,5%, zabeležila je samo oblast profesionalnih usluga. To bi na mesečnom nivou, pod pretpostavkom da je gig radnik radio puno radno vreme u avgustu (176 časova mesečno) i da je ostvarivao prosečnu zaradu, mogao da zaradi 250$ prihoda više u ovom mesecu nego što je to bio slučaj u februar u 2021. godine. Nešto slabiji rast su zabeležile oblasti unosa podataka (4,1%), prodaje i marketinga (3,2%) i razvoja softvera (3,5%), dok su zarade u ostale dve profesije povećane za svega 1,5%. Detaljnije ...

Kada se analizira rast zarada kod žena, a na nivou profesija, on prati logiku kretanja prosečne cene rada na nivou celokupne populacije, mada je dosta izraženiji. Prema prethodno uvedenim pretpostavkama o punom radnom vremenu u toku avgusta meseca, usled rasta prosečne zarade po satu gig radnice su bile u stanju da zarade dodatnih 555$ u oblasti profesionalnih usluga, 166$ u oblasti multimedije i kreativnih usluga, 118$ u oblasti prodaje i marketinga, 147$ u oblasti razvoja softvera, 128$ u oblasti pisanja i prevođenja, dok je najskromnije povećanje bilo u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama – svega 45$.

Kada je reč o populaciji gig radnika, tu se pojavljuju dve grupe profesija – one u kojima je došlo do pada prosečne zarade po satu i one u kojima je ostvareno povećanje. U prvu grupu spadaju profesionalne usluge, multimedija i kreativne usluge i pisanje i prevođenje. Dok je u prva dva slučaja promena zanemarljiva (<1%), u pisanju i prevođenju je to bio osetniji pad (-2,5%). S druge strane, u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama je došlo do značajnijeg rasta zarada (6%), a do nešto skromnijeg u oblasti razvoja softvera (3,5%) i umerenog u oblasti marketinga i prodaje (1,8%).

S druge strane, medijalna cena rada ostala je na istom nivou kao i u prošlom merenju i pretprošlom merenju, stagnirajući na 15$ po satu. Međutim, došlo je do pomeranja medijalne cene rada. Naime, medijalna cena rada je porasla kada su u pitanju gig radnice i sa 13$ po satu se dodatno približila medijalnoj ceni rada gig radnika, koja je ostala ista kao i u februarskom merenju (15$).

Interesantno je da je gruba raspodela, kada je u pitanju broj radnika čija je cena rada ispod medijalne (pomenutih 15$), ostala identična kao u februarskom izdanju Gigmetra: 56,9% populacije ima oficijelnu cenu rada koja je manja od medijalne. Došlo je do izvesnih promena kada su decili u pitanju, a najznačajnija je da je u trećem decilu, koji čine radnici čija se oficijelna cena rada po satu kreće od 10,30$-12,00$ po satu, došlo do rasta broja radnika od 8,9%, kao i činjenica da je značajno porastao broj aktivnih radnika u top decilu (oficijelna cena rada po satu se kretala u rasponu 35.78$-250$) za 8,5%.

U zavisnosti koji se aspekt raspodele oficijelne cene rada po satu posmatra, mogu se izvući različiti zaključci. Naime, najveći broj gig radnica je skoncentrisan u 3 decilu, dok je kod gig radnika najveći broj radnika skoncentrisan u petom decilu. Po ovom kriterijumu, ka kom decilu konvergira najveći broj gig radnika, odnosno gig radnica, gig radnice su definitivno u lošijem položaju: ne samo da rade za nižu (oficijelnu) prosečnu cenu rada nego najbrojnija populacija gig radnica radi za cenu rada koja je značajno manja od medijalne. Kod gig radnika je suprotna situacija: najveći broj gig radnika radi za cenu rada koja je oko medijalne zarade. Razlike su prisutne u svim decilima, kada se poredi broj gig radnika i radnica, ali su uporedive. Međutim, najveće razlike pojavljuju u poslednja dva decila – top 20% prema oficijelnoj ceni rada. U poslednja dva decila, žene čine tek 26,4% ukupne populacije gig radnika koji imaju najvišu oficijelnu cenu rada.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs