Region Maj 2024 - Centar za istraživanje javnih politika

Najnovije regionalno izdanje Gigmetra obeležilo je nekoliko značajnih trendova: dalja kontrakcija ponude rada, usporavanje rasta zarada i relativni rast značaja ženske gig populacije. Ove promene se dešavaju u uslovima usporenog ekonomskog rasta, gde nas prema procenama MMF-a u narednom petogodišnjem periodu očekuje najsporiji rast globalne ekonomije (3,1%) u poslednjih nekoliko decenija.Detaljnije ...
Ključni tehnološki trendovi za ovu godinu koji u velikoj meri određuju tražnju za gig radnicima odnose se na ubrzani razvoj proizvoda i usluga baziranih na AI, a veštine i znanja zaposlenih će biti ključni u maksimiziranju efekata upotrebe AI alata. To će potencijalno imati uticaja i na digitalno tržište rada i pravce razvoja kada je u pitanju tražnja za radnom snagom što će nužno usloviti i prilagođavanja na strani ponude. Samo tržište na strani ponude karakteriše dominantna sklonost gig radnika da koriste posao na digitalnim platformama kao dodatak postojećem dohotku. Osim toga, mnogi gig radnici ne vide ovaj angažman kao korak u profesionalnom razvoju i karijerni put, već kao prozor ka novim poslovnim mogućnostima koje rad u takvom okruženju kreira. Rast ponude radne snage na digitalnom tržištu je uslovljen i sve većim uključivanjem generacije Z, a dominantna determinanta uspeha na ovom tržištu se prevashodno odnosi na veštine i znanja, pre nego na formalno obrazovanje i diplome. Frilenseri su postali značajan deo globalne radne snage, a procene se kreću od 1% do 3% u ukupnoj globalnoj zaposlenosti, dok najnovija studija Svetske banke procenjuje da gig radna snaga čini čak 12% globalne radne snage.

Na vodećim globalnim digitalnim platformama u jugoistočnoj Evropi, kada je u pitanju broj aktivnih gig radnika (Upwork, Freelancer i Guru), najnovije merenje je pokazalo nastavak trenda iz prethodnog merenja: došlo je do pada broja gig radnika od 7,6%. Međutim, za razliku od prethodnog merenja (pad od 23%), ovaj pad je bio umereniji. Osim toga, broj aktivnih radnika u 9 posmatranih zemalja regiona na pomenute tri platforme i dalje je veći od 100.000.

Za razliku od prethodnog merenja, kada je zabeležen jednoznačan trend (u svim zemljama je došlo do smanjenja broja radnika), u najnovijem merenju su rezultati drugačiji. Naime, Srbija, Hrvatska i Crna Gora su zemlje u kojima je došlo do skromnog rasta populacije gig radnika: 1,3%, 0,9% i 1,6%, respektivno posmatrano. Međutim, s obzirom na relativno niske stope rasta, naročito u odnosu na prethodnih nekoliko godina, pre se može konstatovati neka vrsta stagnacije, kada je u pitanju rast tržišta. Nasuprot tome, u ostalih šest zemalja regiona je zabeležen pad, koji je u proseku iznosio 11,2%. On je bio prilično ujednačen, pri čemu je najveći pad zabeležen u Mađarskoj (13,8%), a najmanji u Bosni i Hercegovini (8,9%). Detaljnije ...
Kada su u pitanju kretanja na nivou pojedinačnih platformi, tu su prisutne promene istog smera. Naime, na Freelenceru, na Guruu i na Upworku se ponuda radne snage smanjila. Razlika je u intenzitetu. Freelencer i Guru su zabeležili dvocifrene stope pada – 15% i 11%, respektivno. Jedini izuzetak kada je Guru u pitanju je Crna Gora, gde je zabeležen skroman rast radne snage (1,6%). Nasuprot tome, na Upworku je ponuda radne snage smanjena u daleko manjem obimu – 3,7%. To je posledica dejstva dva kombinovana faktora: različitih trendova u pojedinim zemljama i generalno manje kontrakcije koja je zabeležena na ovoj platformi.
Različite stope pada na praćenim platformama u kombinaciji sa različitom koncentracijom iz prethodnog perioda, dovele su do drugačije strukture digitalnog tržišta rada. Jedina platforma koja je u najnovijem merenju zabeležila rast udela je Upwork, iako je on bio ograničenog intenziteta: 2,4 p.p. Ovakav trend na Upworku je bio praćen nešto većim padom udela Freelencera (1,6 p.p.) i nešto skromnijim padom udela Gurua (0,8 p.p.). Time je Upwork, na regionalnom nivou, postao platforma na kojoj svoje usluge nudi 6 od 10 gig radnika, dok je na ostale dve platforme registrovano tek 21 (Guru), odnosno 19 (Freelencer) gig radnika na svakih 100 aktivnih. Dodatno, Freelencer se „učvrstio“ na poziciji najmanje privlačne platforme za gig radnike.
Kombinacija različitih stopa pada sa izuzecima rasta (na Upworku u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, odnosno na Guruu u Crnoj Gori), donela je i različitu raspodelu među platformama unutar pojedinih zemalja. U tom smislu, moguće je izdvojiti tri grupe zemalja. U prvu grupu spadaju one u kojima je rast udela Upworka praćen padom udela ostale dve platforme: Srbija, Hrvatska, Bugarska i Rumunija. Drugu grupu čine zemlje u kojima je zabeležen pad udela na Freelenceru, a rast na druge dve platforme: Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora. Treću grupu čine zemlje sa specifičnim trendovima. Tako je u Mađarskoj zabeležen rast udela Upworka – ujedno i najveći pojedinačni rast udela jedne platforme u posmatranim zemljama (5,7 p.p.), i Gurua, koji je bio praćen i najvećim padom udela neke platforme u posmatranim zemljama – Freelencerom (5,8 p.p.). S druge strane, Albanija je specifična po tome, što su udeli Freelencera (1,2 p.p.) i Gurua (0,9 p.p.), iako skromno, porasli, što se desilo usled pada udela Upworka. Ovi različiti trendovi sugerišu, indirektno, da postoje određene specifičnosti nacionalnih tržišta gig rada koje uslovljavaju različite putanje promena kada je u pitanju struktura digitalnih tržišta rada u pojedinim zemljama.
Određen broj faktora je potrebno uzeti u obzir, kada je u pitanju preciznost naših procena. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a koja nije javno dostupna, a drugi na postojanje višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Ovaj drugi problem nije od većeg značaja, jer su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Tako, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni.

Sistemske karakteristike na tržištu gig rada, a koje su vezane za njihovu geografsku disperziju, profesije, pol, dohodak i sa njima povezane raspodele posmatrane su u odnosu na dominantnu platformu u regionu – Upwork. Sa ove platforme je od svakih 10 radnika dolazilo njih 6, što je rast udela ove platforme od 2,2 p.p. na regionalnom nivou. Slično kao i u prethodnom merenju, smanjenje ukupnog broja aktivnih gig radnika na Upworku je bilo manje od smanjenja na druge dve platforme, čime je ova platforma dodatno povećala udeo na regionalnom digitalnom tržištu rada.

Na nivou pojedinačnih zemalja, moguće je identifikovati dva trenda. Jedan se odnosi na rast broja gig radnika koji je bio najveći u Srbiji (9,9%), nešto skromniji u Hrvatskoj (8,7%), i više nego duplo slabiji u Crnoj Gori (3,8%). U svim ostalim zemljama je zabeležena kontrakcija ponude gig rada. Ubedljivo najveća je bila u Albaniji – gde je iznosila 15%, i nešto manje intenzivna u Rumuniji (10,9%). U ostalim zemljama je kontrakcija bila jednocifrena i kretala se između 3,6% (Mađarska) i 8,9% (Severna Makedonija). Na nivou regiona, ukoliko se uporede podaci iz zemalja u kojima je ostvaren rast sa onima u kojima je ostvaren pad, dolazi se do zaključka da je broj onih koji su napustili dominantnu digitalnu platformu (u zemljama gde je došlo do pada broja radnika) čak 2,3 puta veći nego što je broj novih gig radnika (u zemljama gde je došlo do rasta broja gig radnika). Detaljnije ...
Kombinacija (različitog) rasta u tri zemlje i različite stope pada u ostalim zemljama su ostavile promene kada je u pitanju (relativni) regionalni značaj koji pojedine zemlje imaju. Naime, u najvećem broju zemalja, njih 6, nije bilo nikakvih promena – po brojnosti i udelu radne snage na regionalnom tržištu rada, pozicije su ostale kao u prethodnom merenju. Srbija je i dalje zemlja sa najbrojnijom radnom snagom, a Crna Gora sa najmanje brojnom. Međutim, dok je u prethodnom merenju, Hrvatska imala, nakon Crne Gore, najmanje brojnu radnu snagu, u najnovijem merenju ona se nalazi na 6 mestu – osim Crne Gore, manje brojnu radnu snagu od nje imaju i Mađarska i Bosna i Hercegovina. To su ujedno i dve zemlje čiji je relativni značaj opao u odnosu na prethodno merenje – Mađarska se, po brojnosti, nalazi na 7, a Bosna i Hercegovina na 8. mestu.

Dodatni uvid u relevantnost pojedinih tržišta, osim u pogledu apsolutnog broja gig radnika, pruža uvid u brojnost gig populacije na 100,000 stanovnika. Ovim pokazateljem se neutrališu razlike u veličini zemalja. Shodno ostvarnim stopama rasta, tri zemlje su zabeležile rast broja gig radnika po ovom kriterijumu. To su Srbija, Hrvatska i Crna Gora. Najveći je bio u Srbiji, koja u najnovijem merenju ima za 20,4 gig radnika više na 100,000 stanovnika, dok je situacija u druge dve zemlje slična – Hrvatska ima za 9 radnika više, a Crna Gora za 10. Nasuprot tome, najveći pad je zabeležen u Albaniji, koja je izgubila 44 gig radnika na 100,000 stanovnika. Severna Makedonija je i dalje zemlja sa najvećim brojem gig radnika na 100,000 stanovnika (320), iako je zabeležena velika kontrakcija. Ona je izgubila čak 31 gig radnika na svakih 100,000 stanovnika.

Veliki pad registrovan u Albaniji doveo je do toga da se ova zemlja u najnovijem merenju nađe na trećem mestu – iza Severne Makedonije i Crne Gore. Istovremeno, rast u Crnoj Gori je doveo ovu zemlju na drugo mesto u regionu po brojnosti gig radnika. To su, ujedno, i jedine promene regionalne pozicije pojedinačnih zemalja. Pozicija Srbije je ostala ista, uprkos najvećem rastu broja gig radnika i ona se, i dalje, nalazi na 4. mestu.Detaljnije ...
S druge strane, iako je pozicija nepromenjena u svim ostalim zemljama, dve zemlje sa, i dalje, skromnom populacijom gig radnika u regionu, koja je uz to i opala, su Rumunija i Mađarska, koje imaju 69, odnosno 51 gig radnika na 100,000 stanovnika. Relativno male promene u domenu brojnosti gig radnika u odnosu na ukupnu populaciju u različitim zemljama, mogu se, pre svega, objasniti relativno velikim razlikama koje su uspostavljene u prethodnom periodu. Na primer, da bi Srbija postala zemlja sa najbrojnijom radnom snagom (na 100,000 stanovnika) i „preskočila“ Severnu Makedoniju, koja je najbolje rangirana, njena populacija bi morala da poraste za više od 70%, a da populacija gig radnika u Severnoj Makedoniji ostane nepromenjena.

Najnovije merenje je donelo određene promene, iako skromne i prilično uravnotežene, kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. Naime, u tri profesije je došlo do rasta udela: profesionalnim uslugama (0,3 p.p.), prodaji i marketingu (1,1 p.p.) i razvoju softvera (1,2 p.p.). Interesantno je da se trend rasta udela nastavio upravo u najplaćenijim profesijama, profesionalnim uslugama, prodaji i marketingu i razvoju softvera, što je kvalitativni skok kada je u pitanju struktura regionalnog tržišta rada. Pad koji je zabeležen u ostale tri profesije bio je najizraženiji u oblasti pisanja i prevođenja (1,6 p.p.), dok je u druge dve profesije – unosu podataka i administrativnim uslugama (0,3 p.p.) i kreativnim uslugama i multimediji (0,7 p.p.), bio daleko skromniji. To se, delom, može objasniti ne samo nalazima nekih istraživanja koja su već identifikovala negativan uticaj veštačke inteligencije na digitalno tržište rada, odnosno sugerišu da će to takvog uticaja nemonovno doći, u pravcu marginalizacije i pauperizacije. Ipak, teško je izolovati ovaj uticaj od drugih na tržište gig rada.

U trenutku merenja na dominantnoj platformi je radilo preko 12.266 gig radnika. To je ogromno povećanje aktivnosti u odnosu na prethodni period – od čak 53,3%. Istovremeno, ovi radnici su činili čak 28,1% radne snage. Time je aktivnost gig radnika u posmatranim zemljama regiona jugoistočne Evrope, porasla značajno u odnosu na prethodno merenje – za čak 10,5 p.p.Detaljnije ...
Ne samo da je trend rasta u odnosu na prethodna merenja nastavljen, već je on višestruko veći. Potencijalno se može govoriti o „sazrevanju“ digitalnog tržišta, gde su gig radnici uspeli da pronađu načina da razviju poslovne relacije i strategije kojima uspešno odgovoraju na zahteve globalne tražnje za gig radom.
U pogledu uposlenosti, razlike su ostale značajne. U tom smislu, moguće je izdvojiti tri grupe zemalja. U jednoj grupi zemalja postoji izrazito aktivna gig populacija. To su one zemlje u kojima je udeo gig radnika koji su radili u trenutku merenja u odnosu na ukupnu gig populaciju bio iznad 30%. Tu spada Srbija, koja i dalje ima gig populaciju koja je najaktivnija 37%, kao i Severna Makedonija (35,6%), Bosna i Hercegovina (30,2%) i Crna Gora (30%). .Drugu grupu zemalja čine zemlje koje su članice EU, i u kojima je udeo aktivnih gig radnika u ukupnoj populaciji iznosio u proseku 24,1%. To je veliki skok u odnosu na prethodno merenje kada je, u proseku, radilo tek oko 15% gig populacije. Poseban slučaj čini Albanija, u kojoj je tek 17% registrovanih gig radnika imao radni angažman na konkretnom projektu u trenutku merenja.
Od 100 radnika koji su radili u trenutku merenja za 22 je to bio prvi „gig“ koji su dobili, što je pad u odnosu na prethodna merenja (kada je takvih radnika bilo 26). Pritom, mali udeo novih radnika je posebno izražen u Srbiji (17,5%) i Crnoj Gori (19,2%), dok je u svim ostalim zemljama iznad 20%, a najviši u Mađarskoj (28,5%). Generalno, brojnost novih radnika bila je u proseku veća u zemljama regiona koje su članice EU (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija) nego u zemljama Zapadnog Balkana. To je identični nalaz kao u prethodnom merenju: naime, udeo novih radnika u velikoj meri posebno opao u zemljama Zapadnog Balkana (sa 25,9% na 20,9%), dok je pad udela u zemljama EU manje izražen (sa 28,3% na 25,1%).

Nasuprot nivelisanoj analizi podataka na nivou regiona, raspodela pojedinih profesija po državama značajno varira. U pogledu broja gig radnika, u svim zemljama je došlo do rasta u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama i prodaji i marketingu. To je uslovilo da relativni značaj ovih profesija u većini zemalja poraste. Na nivou regiona, u najnovijem merenju je registrovan rast u ovim profesijama od dodatnih 4,885 radnika (rast od 26,2%). Pritom, najveći rast je zabeležen u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama u Mađarskoj (47,1%), Severnoj Makedoniji (44,9%) i Hrvatskoj (42,9%).Detaljnije ...
Najslabiji je bio u Crnoj Gori (17,4%). Kada je u pitanju oblast prodaje i marketinga, ova populacija se uvećala za 38,7%, a najveća stopa rasta je zabeležena u Srbiji – od čak 75,8%, iako se i u Bosni i Hercegovini populacija povećala za više od polovine (51,1%). Nasuprot tome, Crna Gora i Mađarska su zabeležile najsporiji rast populacije gig radnika u oblasti prodaje i marketinga – 12,6% i 13,6%, respektivno.
Nasuprot pozitivnim trendovima u prodaji i marketingu, odnosno unosu podataka i administrativnim uslugama, u oblasti kreativnih usluga i multimediji i oblasti pisanja i prevođenja, došlo je do smanjenja populacije gig radnika u svim zemljama. Pad je posebno bio izražen u oblasti kreativnih usluga i multimedije – iznosio je 35%, dok je pad u oblasti pisanja i prevođenja bio umereniji – 13,4%. Ubedljivo najveći pad u oblasti kreativnih usluga i multimedije se dogodio u Albaniji (43,1%), dok je populacija najmanje smanjena u Crnoj Gori – 27,9%. U oblasti pisanja i prevođenja kontrakcija je bila manjeg intenziteta. Najveća je bila u Albaniji (22,1%), dok je u Bugarskoj i Mađarskoj bila identična (21,4%). Interesantno je da je Crna Gora jedini izuzetak, gde se broj gig radnika u oblasti pisanja i prevođenja povećao za 3%.
Navedeni podaci sugerišu da je na globalnom tržištu u proteklih 6 meseci došlo do određenih uticaja koji su delovali kontraktivno na tražnju za gig radnicima u oblastima kreativnih usluga i multimedije i pisanja i prevođenja, inače bi frontalna kontrakcija (u svim zemljama) izostala. Osim toga, činjenica je i da je rast bio uslovljen trendovima na globalnom tržištu, jer je rast bio prisutan u svim zemljama u profesijama unosa podataka i administrativnim uslugama i prodaji i marketingu, bez obzira na specifičnosti nacionalnih tržišta rada. Dodatno, kako su stope rasta bile izraženije od stopa pada, ukazuje, potencijalno, na relativno veću snagu onih globalnih faktora koji su generisali dodatnu tražnju (za gig radnicima iz oblasti unosa podataka i prodaje i marketinga), u odnosu na one faktore koji su negativno delovali u drugim profesijama (kreativne usluge i multimedija i pisanje i prevođenje).
U druge dve profesije, zabeleženi su različiti trendovi u pojedinim zemljama. Pad broja radnika u oblasti profesionalnih usluga je bio najizraženiji u Albaniji (23,6%), ali je bio, u manjem obimu prisutan i u Mađarskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji. U ostalim zemljama je došlo do rasta gig populacije, gde se posebno ističe Srbija gde je populacija povećana za skoro 1/3. U oblasti razvoja softvera, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Rumunija, a posebno Mađarska, zabeležile su pad broja gig radnika. Nasuprot tome, veliki rast broja gig radnika u oblasti razvoja softvera je zabeležen u Hrvatskoj (više od 500 novih gig radnika), dok su promene u ostalim zemljama bile skromnijeg karaktera.
Na nivou zemalja su bile prisutne donekle različite tendencije, što je uslovljeno različitim pravcima promena (rast/pad), intenzitetom tih promena, ali i brojnošću populacije na nivou pojednih profesija u različitim zemljama. Jedina profesija u kojoj je zabeležena istovetna tendencija jeste oblast pisanja i prevođenja, u kojoj je došlo do pada njenog relativnog značaja u svim zemljama regiona. Taj pad je bio najizraženiji u Bugarskoj i Mađarskoj (3,5 p.p.), a najmanja promena je registrovana u Crnoj Gori (0,1 p.p.).
U svim drugim profesijama su zabeleženi mešoviti rezultati na nivou pojedinačnih zemalja, iako oblasti razvoja softvera i profesionalnih usluga karakterišu ujednačenije tendencije. Naime, u slučaju profesionalnih usluga, relativni pad značaja ove profesije je zabeležen samo u Albaniji (1,2 p.p.) i u daleko manjoj meri u Rumuniji (0,1 p.p.). U svim ostalim zemljama je zabeležen rast relativnog značaja, koji je najvidljiviji bio u Srbiji (1,3 p.p.). Rast relativnog značaja oblasti razvoja softvera je posebno bio izražen u Hrvatskoj (8,6 p.p.) i Crnoj Gori (5,4 p.p.), dok je osetniji pad zabeležen samo u Srbiji (1,3 p.p.). Kada je u pitanju oblast unosa podataka najinteresantniji zaključak se tiče uočenog trenda da je pad relativnog značaja u četiri zemlje (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska) bio tri puta veći od rasta relativnog značaja u ostalih pet zemalja (1,2 p.p. u odnosu na 0,4 p.p.). Isti zaključak važi i za oblast kreativnih usluga i multimedije. Pritom, tu je pad relativnog značaja bio posebno izražen u Hrvatskoj (5,2 p.p.).
U najnovijem merenju je pad broja gig radnika je bio čak 14 puta manji, 2439 gig radnika manje, u odnosu na prethodno merenje. Uprkos tome, promene na nivou strukture digitalnog tržišta rada u pojedinim zemljama su bile još izraženije. Na primer, dok je u prethodnom merenju najveći (pojedinačan) rast na nivou neke profesije zabeležen u Rumuniji i to u oblasti razvoja softvera (8,6%), u najnovijem merenju je to oblast prodaje i marketinga u Srbiji sa čak 75,8%. Nasuprot tome, u najnovijem merenju je najveći relativni pad broja radnika zabeležen u oblasti kreativnih usluga i multimedije, u Albaniji, gde je čak 43,1% njih napustilo tržište – ova kontrakcija je daleko značajnija u odnosu na (najveću) kontrakciju zabeleženu u prethodnom merenju – (isto) u oblasti kreativnih usluga i multimedije, ali na srpskom tržištu, kada se njihov broj smanjio za 15,5%. Ovi podaci ukazuju da se digitalno tržište u jugoistočnoj Evropi nalazi u specifičnoj fazi koju karakterišu daleko manje stope ekspanzije/kontrakcije, ali koje su praćene intenzivnim procesima restukturiranja na svim „nacionalnim“ tržištima.
Komparativne prednosti zemalja u određenim profesijama
Ukoliko uporedimo relativni udeo koju određena profesija ima na nivou konkretne zemlje sa prosekom na nivou regiona, moguće je identifikovati komparativne prednosti koje se pojavljuju na nivou određenih zemalja. Najveći relativni udeo u nekoj zemlji u odnosu na regionalni prosek ukazuje na činjenicu da konkretna zemlja ostvaruje apsolutnu komparativnu prednost u regionalnom kontekstu. Ukoliko se posmatra na nivou profesija, Albanija ostvaruje prednost u oblasti profesionalnih usluga, ali i prodaje i marketinga, Severna Makedonija u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama (1/5 radne snage je zaposlena u ovoj oblasti), Bosna i Hercegovina u oblasti kreativnih usluga i multimedije (1/3 radne snage je zaposlena u ovoj oblasti), Rumunija u oblasti razvoja softvera (28,7% gig radnika je u ovoj oblasti), a Mađarska u oblasti pisanja i prevođenja (18,5%).
Kada su u pitanju relativne komparativne prednosti – veći udeo određene profesije u nekoj zemlji u odnosu na regionalni prosek kada je ta profesija u pitanju, jedine dve zemlje koje ostvaruju komparativne prednosti u čak 3 profesije su Albanija, Bugarska i Rumunija. Albanija to čini u oblastima profesionalnih usluga, unosu podataka i administrativnim uslugama i prodaji i marketingu. U Bugarskoj su to oblasti kreativnih usluga i multimedije, prodaje i marketinga i pisanja i prevođenja, dok je u Rumuniji to slučaj sa profesionalnim uslugama, razvojem softvera i pisanjem i prevođenjem. Dok u Albaniji nije bilo promena, u Bugarskoj je nova komparativna prednost kreirana u oblasti kreativnih usluga i multimedije, a Rumuniji pisanje i prevođenje.
U svim ostalim zemljama su prisutne po dve komparativne promene. U Bosni i Hercegovini su to oblasti kreativnih usluga i multimedije i pisanja i prevođenja, dok se komparativna prednost izgubila u razvoju softvera. U Crnoj Gori relativno veliki značaj imaju oblasti kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera, kao i u prethodnom merenju. Hrvatska je zadržala komparativne prednosti u oblastima razvoja softvera i pisanju i prevođenju, dok su se one izgubile u oblastima kreativnih usluga i multimedije i prodaji i marketingu. Ovo je pokazatelj da je Hrvatska u prethodnih 6 meseci iskusila najveće promene u ponudi rada i strukturi digitalnog tržišta. U Mađarskoj, osim tradicionalno brojne populacije u oblasti pisanja i prevođenja, pojavila se i nova komparativna prednost: u oblasti razvoja softvera. Ni u Severnoj Makedoniji nije bilo promena: regionalna specifičnost strukture digitalnog tržišta rada se ogleda u relativno velikoj brojnosti ovih radnika u profesijama unosa podataka i administrativnim uslugama i prodaji i marketingu. Relativna pozicija Srbije, u regionalnom kontekstu, se najviše pogoršala. Srbija je izgubila komparativnu prednost u oblasti razvoja softvera, zadržala u oblasti kreativnih usluga i multimedije, a nova oblast je unos podataka i administrativne usluge.

Najnovije merenje je donelo dalje ujednačavanje polne strukture time što je udeo žena u posmatranim zemljama porastao na 38,3%. Međutim, to nije posledica rasta broja gig radnica, već činjenice da je pad broja gig radnica bio 3 puta manji od pada broja gig radnika. Ovo je potvrda prethodno identifikovanog trenda koji ukazuje da su žene u regionu jugoistočne Evrope bile manje sklone da napuštaju digitalno tržište rada nego što je to slučaj sa muškarcima.

Razlika u odnosu na prethodno merenje je što trendovi nisu bili ujednačeni među zemljama. Naime, jedine dve zemlje u kojima je došlo do rasta i broja gig radnika i gig radnica jesu Srbija i Hrvatska. Rast udela gig radnica u Srbiji je iznosio 1,4 p.p., dok je u Hrvatskoj bio nešto izraženiji – 1,9 p.p.. Najveća promena je zabeležena u Crnoj Gori (6,9 p.p.), a to je rezultat kako male baze (broja gig radnika), tako i divergentnih tendencija: povećan je broj gig radnica, dok se broj gig radnika smanjio. U ostalim zemljama regiona je identifikovan pad i broja gig radnika i broja gig radnica, ali sa različitim posledicama na strukturu digitalnog tržišta rada kada su u pitanju odnosi među polovima.Detaljnije ...
Dalja konsolidacija tržišta u pogledu polne strukture na tržištu Albanije je dovela skoro do izjednačavanja broja gig radnica sa gig radnicima – one, u najnovijem merenju, čine 49,5% ukupne gig populacije u ovoj zemlji. Time je ova zemlja u ovom pogledu postala jedno od najegalitarnijih tržišta na svetu, na uporedivom nivou sa Severnom Amerikom, i značajno iznad ostalih regiona u svetu. Udeo gig radnica iznad 40% je prisutan još u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, pri čemu je u prvom slučaju došlo do rasta udela, a u drugom do pada. U ostalim zemljama populacija gig radnica se kreće između 30,9% u Bosni i Hercegovini i 38,8% u Bugarskoj.
Promene polne strukture na nivou pojedinih profesija su bile izraženije. Žene su i u najnovijem merenju činile brojniji deo populacije u oblasti profesionalnih usluga (za 8%), odnosno unosa podataka i administrativnim uslugama (za 10%). Međutim, obe profesije karakteriše smanjenje razlika u odnosu na prethodno merenje. U ove dve profesije, situacija je u pojednim zemljama još specifičnija. Naime, one su u oblasti profesionalnih usluga brojnije u Albaniji, Bugarskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Međutim, jedino je u Albaniji njihova brojnost ubedljiva: gig radnica je više za 71,7%. Kada je u pitanju oblast unosa podataka i administrativnih usluga, one su brojnije u Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Rumuniji. U ostalim zemljama su brojniji gig radnici. Međutim, te razlike su izrazito male, gotovo je izjednačena zastupljenost različitih polova. Izuzeci su Albanija i Hrvatska, gde su gig radnice brojnije za 42,5%, odnosno 53,5%, respektivno. Međutim, ove razlike se, značajnim delom, mogu objasniti i relativno malobrojnom populacijom u ovoj oblasti.
Iako su gig radnici brojniji u sve preostale četiri profesije, razlike su, naročito, prisutne na dva nivoa. Prvo, u oblastima pisanja i prevođenja, naročito, ali i prodaje i marketinga i kreativnih usluga i multimedije, razlike, iako prisutne, nisu dramatične – gig radnika je više za 7,5%, 20,6%, odnosno 78% više, respektivno posmatrano. Dodatno, one su i smanjene u odnosu na prethodno merenje. Drugo, pojavljuju se određene razlike kada su pojedine zemlje i pojedine profesije u pitanju, a koje bitno odstupaju od prosečnih vrednosti na nivou regiona. Konkretno, u Albaniji gig radnice nisu brojnije samo u profesijama u kojima i na nivou regiona dominiraju žene (profesionalne usluge i unos podataka i administrativne usluge), već i u oblastima prodaje i marketinga i pisanja i prevođenja. Osim toga, u ovoj zemlji je i najmanja razlika među polovima u druge dve profesije: gig radnika je više za 86,9%, odnosno 55,4%, u oblastima razvoja softvera, odnosno kreativnih usluga i multimedije. Značajnija varijacija odnosa gig radnika i gig radnica se pojavljuje i u domenu pisanja i prevođenja. Konkretno, osim u Albaniji, gig radnice su brojnije i u Crnoj Gori, Rumuniji i Severnoj Makedoniji, iako razlike nisu velike po obimu.
Jedina profesija u kojoj je razlika još uvek veoma izražena jeste oblast razvoja softvera – gig radnici su 3,6 puta brojniji nego gig radnice. To je slučaj, bez izuzetka, i u svakoj zemlji pojedinačno. Pritom, najmanja je razlika u Crnoj Gori, gde je gig radnika tek za 73,1% više, dok je razlika najizraženija u Bugarskoj – gde je gig radnika 5,7 puta više nego gig radnica. Ovo je velika promena u egalitarnosti polne strukture, s obzirom da je brojnost gig radnika u oblasti razvoja softvera bila daleko veća u prethodnom merenju – u Hrvatskoj 8,8, a u Mađarskoj 7,7 puta.

Najnovije merenje donosi dalje usporavanje rasta zarada, iako je on i dalje prisutan. Naime, zarade su na regionalnom nivou u proseku porasle za 2%, što je manje u odnosu na rast koji je ostvaren u prošlom merenju (3,2%). Kada je reč o dinamici na nivou pojedinačnih zemalja, rezultati su, donekle, drugačiji. Naime, cena je zabeležila blagi pad u Albaniji, gde je prosečna zarada pala za 0,5%, dok je pad bio izraženiji u Mađarskoj (3,8%) i Hrvatskoj (2,5%). Međutim, u ove dve zemlje su i dalje najviše prosečne cene rada po satu u regionu, tako da se njihova relativna pozicija nije promenila. U svim ostalim zemljama je zabeležen rast, koji je bio različitog intenziteta. Najveći je bio u Bosni i Hercegovini (8,2%) i Bugarskoj (7,6%), a dosta skromniji u preostale četiri zemlje – Crnoj Gori (3,6%), Srbiji (2,6%), Severnoj Makedoniji (1,7%) i Rumuniji (1,1%). Različiti pravci promena u pojedinim zemljama i dinamika promena uticali su i na relativne pozicije pojedinih zemalja. Naime, zemlja u kojoj su najviše prosečne zarade po satu više nije Hrvatska, već je u pitanju Crna Gora (25,5 US$ po satu), dok je zemlja sa najnižom zaradom i dalje Severna Makedonija, koja je i jedina zemlja u uzorku gde je prosečna zarada po satu ispod 20 US$.Detaljnije ...
Nasuprot prethodnom merenju, kada je postojala ujednačena tendencija rasta prosečnih zarada na nivou polova, u najnovijem merenju je rast prosečnih zarada kod žena bio nešto intenzivniji – prosečna zarada po satu je porasla 2,6% nasuprot rastu prosečne zarade kod gig radnika od 1,9%. Time je jaz u zaradama smanjen, i u najnovijem merenju su žene u proseku ostvarivale 87% prosečne zarade po satu kod muškaraca, čime su ostvareni najbolji rezultati u dosadašnjim merenjima u ovom pogledu. U poređenju sa globalnim tendencijama, region jugoistočne Evrope je značajno egalitarniji u odnosu na prosek na globalnom nivou, gde gig radnice zarađuju u proseku 81,8% prosečne zarade gig radnika. Međutim, nisu u svim zemljama bile istovetne tendencije. Naime, u Abaniji je došlo do pada zarada gig radnica za 2%, dok je zabeležen blag rast zarada gig radnika (1,1%). Suprotan slučaj je u Hrvatskoj, gde su gig radnice ostvarile prosečnu zaradu po satu veću za 0,8%, dok su prosečne zarade gig radnika pale za 3,5%. U Mađarskoj je došlo do pada prosečnih zarada kod oba pola, pri čemu je pad zarada gig radnica bio osetniji (3,9%) u odnosu na pad zabeležen kod gig radnika (2,8%). U svim ostalim zemljama zarade su se povećale i kod gig radnica i kod gig radnika. Prtiom, jedino su u Severnoj Makedoniji i Rumuniji prosečne zarade gig radnice po satu rasle sporije od prosečnih zarada kod gig radnika. Najveći rast zarada gig radnica je zabeležen u Bosni i Hercegovini od 13%, i to je jedini dvicifreni rast zarada, a značajnije više zarade su gig radnice ostvarile i u Bugarskoj (9,3%) i Crnoj Gori (6%). Nasuprot tome, najviše stope rasta prosečnih zarada gig radnika su zabeležene u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, 6,5% i 6,6%, respektivno posmatrano.
Različiti pravci i intenzitet promena u prosečnim zaradama na nivou polova je doveo do toga da postoji odstupanje u odnosu na tendenciju konvergencije koja je zabeležena na regionalnom nivou. Konkretno, u Albaniji, Rumuniji i Severnoj Makedoniji je jaz u zaradama povećan, iako to ima različite implikacije u ovim zemljama. Naime, Albanija je, inače zemlja sa najegalitarnijom radnom snagom, tako da pogoršanje odnosa nije uticalo na to da gig radnice u ovoj zemlji i dalje zarađuju 94,2% prosečne plate gig radnika, što je značajno više od regionalnog proseka. U Rumuniji i Severnoj Makedoniji je došlo do značajnih promena. Rumunija je kao drugo najegalitarnije tržište u prethodnom merenju, odmah iza Albanije, pala na 6. mesto. I u Severnoj Makedoniji je zabeležen rast jaza i ova zemlja je sa 5. otišla na pretposlednje mesto, iza koje se nalazi jedino Hrvatska. Iako je u Hrvatskoj jaz značajno smanjen (3,6 p.p.), razlike u zaradama među polovima su i dalje najveće. Međutim, s obzirom da gig radnice zarađuju u proseku 84,9% prosečne plate gig radnika, i ovaj rezultat je značajno bolji od onoga što je prosek na globalnom nivou. Najveću relativnu promenu je ostvarila Bosna i Hercegovina koja je sa 8. pomerila na treće mesto i postala jedno od najegalitarnijih digitalnih tržišta u jugoistočnoj Evropi kada su u pitanju odnosi zarada među polovima. Gig radnice na ovom tržištu, u proseku, zarađuju 87,3% zarade po satu gig radnika.

GIG RADNICI U REGIONU

NAJZNAČAJNIJI NALAZI

DOMINANTNE PLATFORME

% GIG RADNIKA PO ZEMLJAMA, OD UKUPNOG BROJA GIG RADNIKA U REGIONU

BROJ GIG RADNIKA NA 100.000 STANOVNIKA, PO ZEMLJAMA

RASPODELA GIG RADNIKA U REGIONU, PO PROFESIJAMA

RASPODELA RADNIKA PO ZEMLJAMA I PROFESIJAMA

ODNOS POLOVA

CENA RADNOG SATA U US $

_____________________________________________________

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

KO SMO MI?