GIG RADNICI U REGIONU

Gigmetar prati trendove u gig zajednici u Srbiji i u zemljama u Jugoistočnoj Evropi: Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Kroz Gigmetar nastojimo da utvrdimo sistemske karakteristike na tržištu gig radnika, njihove sličnosti i razlike, kao i da identifikujemo ključne regionalne trendove i promene koje se dešavaju. Najnovije merenje iz avgusta 2021. godine ukazuje da je tržište gig radnika u regionu, nakon snažne ekspanzije prethodnih godina, u svojevrsnoj stagnaciji – broj gig radnika je u blagom padu, jer se populacija registrovanih gig radnika smanjila za 2,15% u odnosu na prethodno, februarsko merenje.

DOMINANTNE PLATFORME

Vodeće globalne platforme u jugoistočnoj Evropi po broju registrovanih gig radnika su Upwork, Freelancer i Guru, na kojima je u najnovijem merenju registrovano 104.988 korisnika u posmatranih 9 zemalja regiona. I dok u prethodnim merenjima nije bilo značajnijih promena u pogledu udela tri dominantne platforme, najnovije merenje pokazuje da se poredak platformi promenio. Naime, na Freelanceru se broj aktivnih gig radnika smanjio za gotovo petinu (17,1%). To je, verovatno, rezultat delovanja većeg broja faktora: promene metodologije kojom platforma prikazuje aktivne gig radnike, i potencijalno manje atraktivnosti Freelancera u odnosu na druge platforme. Nasuprot prethodnom merenju gde je Guru ostvario značajniji rast, ovog puta je on bio jedva primetan (0,6%), dok je dominantna platforma u ovom delu Evrope – Upwork – dodatno učvrstila svoju poziciju. Rast broja aktivnih korisnika na Upworku je bio značajan i u apsolutnom i u relativnom smislu – skoro 3.000 novih korisnika i rast od 7,1% u odnosu na prethodno merenje. Ovakvi trendovi su doneli značajne promene u morfologiji tržišta – Upwork danas zauzima skoro 43% tržišta, Freelancer je pao na 25%, dok Guru čini drugog dominantnog igrača na tržištu platformi, sa udelom od 32,3%. Nasuprot prethodnom merenju, Guru danas ima značajno snažniju poziciju u odnosu na Freelancer.Detaljnije ...

Upwork je, u poređenju s drugim platformama, imao najveći rast broja aktivnih korisnika u prethodnih 6 meseci od 7,1%. Ipak to nije uticalo na promenu njegove pozicije u posmatranim zemljama. Kao i u februarskom merenju, Upwork je ostao dominantna platforma u 7 od 9 posmatranih zemalja (u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji, Hrvatskoj i Bugarskoj).

U nekima zemljama rast Upworka je bio vrlo značajan – poput u Bosni i Hercegovini, gde je zabeležen rast od gotovo 40%, a u Crnoj Gori nešto više od 7%. Ostale zemlje, uz male određene varijacije, zabeležile su skroman rast – od 1,3% u Mađarskoj do 4,9% u Hrvatskoj. Uprkos rastu broja gig radnika na njemu, Upwork se u Rumuniji i Mađarskoj i dalje nalazi na trećem, odnosno drugom mestu po važnosti u odnosu na druge dve posmatrane platforme.

Sledeći faktori su uzeti u obzir kad je u pitanju preciznost naših procena. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a drugi na postojanje višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Ovaj drugi problem nije od većeg značaja, jer su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Tako, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni. Ipak, postojanje dvostrukih ili višestrukih profila utiče na preciznost procene stvarnog broja gig radnika u regionu. S druge strane, sasvim je očigledno da je došlo do promene u metodologiji prikazivanja aktivnih gig radnika na Freelanceru, jer je u svim zemljama došlo do smanjivanja njihovog broja. Ako je smanjenje broja radnika na Freelanceru rezultat strožijeg kriterijuma kada je u pitanju aktivnost (radna angažovanost) na platformama, to čini procenjeni stvarni broj gig radnika na dominantnim platformama preciznijim. 

% GIG RADNIKA PO ZEMLJAMA, OD UKUPNOG BROJA GIG RADNIKA U REGIONU

Sistemske karakteristike na tržištu gig rada, a koje su vezane za njihovu geografsku disperziju, profesije, pol, dohodak i sa njima povezane distribucije posmatrane su u odnosu na dominantnu platformu u regionu– kako po broju zemalja (7-9), tako i po broju ukupnih gig radnika (42,7%).

Prema najnovijim rezultatima merenja, u Srbiji i Rumuniji locirana je skoro polovina aktivnih gig radnika na dominantoj platofrmi, njih 47,6%. Takođe, trend rasta broja radnika je ubrzan (7,1%) u odnosu na februar kada je prirast bio svega 3%. Srbija je dominantna destinacija gig radnika kada je Upwork u pitanju: u njoj je locirano više od ¼ njih u odnosu na ukupan broj gig radnika u regionu aktivnih na ovoj platformi.

Kretanje broja radnika po zemljama u odnosu na prethodno merenje treba posmatrati iz dve ravni. Jedna je promena unutar zemalja, u odnosu na prethodno merenje, a druga je udeo konkretne zemlje u odnosu na populaciju gig radnika u regionu. Detaljnije ...

Kada je reč o kretanju broja radnika, skoro sve zemlje su zabeležile rast – od 0,3% u Mađarskoj i 0,6% u Srbiji, do neverovatnih skoro 40% u Bosni i Hercegovini (39,3%). Vrlo veliki rast je zabeležila i Crna Gora sa 20,4%. Izraženiji rast je imala i Hrvatska (12%), Makedonija (8,4) i Albanija (6,6%), ali i Rumunija – 5,6%., Izuzetak je jedino Bugarska koja je izgubila 0,1% gig radnika.

S druge strane, udeo zemalja u ukupnom broju gig radnika u regionu se promenio u odnosu na prethodno merenje. Konkretno, Srbija je doživela najveći pad u ukupnom udelu radnika u regionu (1,64 p.p.), dok je pad udela ostalih zemalja skroman – od 0,7 p.p. u Bugarskoj, 0,4 p.p. u Mađarskoj, 0,3 p.p. u Rumuniji i praktično ostao isti za Albaniju (0,05 p.p.). Nasuprot tome, blagi rast su zabeležile Makedonija (0,1 p.p.), Crna Gora (0,2 p.p.), Hrvatska (0,3 p.p.), dok je ogroman rast broja gig radnika u Bosni, primetno povećao i njen udeo u regionalnoj gig populaciji – za 2,4 p.p..
 

BROJ GIG RADNIKA NA 100.000 STANOVNIKA, PO ZEMLJAMA

U cilju što preciznijeg poređenja razvijenosti gig tržišta, a kako bi se neutralisala razlika u veličini zemalja, na narednom grafikonu je prikazan relativni broj gig radnika u odnosu na veličinu zemlje, odnosno broj stanovnika. Dominantnu poziciju i dalje zauzima Severna Makedonija, koja ima 249 gig radnika na 100.000 stanovnika ili 87 više od Srbije koja je drugoplasirana sa 162 radnika  Činjenica je da Severna Makedonija čini „hotspot“ privredu kada je gig rad u pitanju – u njoj je broj gig radnika gotovo desetostruko veći nego u poslednjeplasiranoj Mađarskoj – gde na 100.000 stanovnika radi svega 25 radnika.  Značajno učešće gig radnika na 100.000 stanovnika imaju još i Albanija i Crna Gora.

Ako izuzmemo Bugarsku i Mađarsku gde beležimo stagnaciju, u svim zemljama je po ovom kriterijumu porastao broj gig radnika. Tako, Bosna i Hercegovina ima 37 gig radnika više u odnosu na prethodno merenje, dok je u prethodnih 6 meseci broj radnika u Crnoj Gori porastao za 27, odnosno Severnoj Makedoniji za 19. Skromnije promene su zabeležene u Albaniji (9) i Hrvatskoj (8), još slabije u Rumuniji (2) i Srbiji (1), dok je u Mađarskoj njihov broj skoro nepromenjen.

RASPODELA GIG RADNIKA U REGIONU, PO PROFESIJAMA

U najnovijem merenju je došlo do određenih promena kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. U dve dominantne oblasti – kreativnim uslugama i multimediji, i razvoju softvera, došlo je do pada relativnog učešća gig radnika za skoro 4 procentna poena (p.p.). U ove dve profesije je sada nešto ispod 58% od ukupnog broja gig radnika. Osim pada u ove dve profesije – kreativnim uslugama i multimediji za 1,5 p.p. i razvoju softvera za 2,4 p.p., pad je zabeležen i u oblasti prodaje i marketinga za 1,1 p.p. S druge strane, došlo je do skromnog povećanja učešća gig radnika u najmanje zastupljenoj oblasti –profesionalnim uslugama, za 0,3 p.p. Izraženiji rast udela su imale administrativne usluge i unos podataka i pisanje i prevođenje – prva oblast od 2,1 p.p., a druga 2,6 p.p. Iako je veličina promena relativno mala, ona nije beznačajna. Naime, ovi trendovi ukazuju da na području jugoistočne Evrope online tržište rada postaje atraktivnije za populaciju sa manje sofisticiranim skupom veština. Negativna strana ovakvog razvoja je to što su ove profesije/veštine slabije plaćene, pa je ukupna vrednost tržišta, merena ukupnim generisanom dohotkom, manja.

Najnovije merenje nam je donelo i nove mogućnosti posmatranja radnika koji su radili na projektima u trenutku merenja. Naime, prosečna uposlenost gig radnika, koju definišemo kao procenat gig radnika meren u odnosu na ukupnu populaciju koji je u trenutku merenja radilo na konkretnim projektima, bila je 17,9%. Najveći procenat angažovanja je bio u Srbiji (23,8%), dok je najmanji broj radno aktivnih u trenutku merenja bio angažovan u Albaniji – 10,4%. Detaljnije ...

Kada je odnos novih radnika u odnosu na one sa iskustvom u pitanju, Albanija ima najveću uposlenost – na svaka 2 iskusna albanska gig radnika dolazi jedan nov koji je uspeo da nađe prvi posao, dok je u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj to bio svaki 5. Kada je reč o profesijama, najveći je broj radnika je u svakoj zemlji dolazio iz multimedije i kreativnih usluga, što je očekivano s obzirom na brojnost ove populacije. Drugo mesto zauzimaju pisanje i prevođenje i razvoj softvera, pošto je broj projektno angažovanih radnika bio praktično identičan.

RASPODELA RADNIKA PO ZEMLJAMA I PROFESIJAMA

Nasuprot nivelisanoj analizi podataka na nivou regiona, raspodela pojedinih profesija po državama značajno varira. Ukoliko uporedimo relativni udeo koju određena profesija ima na nivou konkretne zemlje sa prosekom na nivou regiona, moguće je identifikovati komparativne prednosti koje se pojavljuju na nivou određenih zemalja. Veći relativni udeli na nivou konkretnih zemalja u odnosu na regionalni prosek ukazuju na činjenicu da je konkretna profesija zastupljenija u toj zemlji, čime ta zemlja ostvaruje komparativnu prednost u regionalnom kontekstu. Najnovije merenje ukazuje na moguće dinamične promene kada je ova perspektiva na tržište gig rada u pitanju.Detaljnije ...

U oblastima unosa podataka i administrativnim poslovima i pisanju i prevođenju, došlo je do linearnog rasta, te su se relativni udeli povećali u svim zemljama u odnosu na prethodni period. Nasuprot rastu atraktivnosti ove dve profesije, postoje i one u kojima su zabeleženi negativni trendovi, takođe, u svim zemljama: u prodaji i marketingu i razvoju softvera. To može biti rezultat, naročito u domenu razvoja softvera, i jako dobre konjunkture na tradicionalnom tržištu rada, čime automatski opada atraktivnost gig poslova u ovoj profesiji. Nasuprot pomenutim profesijama, preostale dve su imale pomešane trendove: u oblasti profesionalnih usluga, pad relativnog udela je zabeležen u Bugarskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj, dok je u ostalim zemljama došlo do rasta – od 0,2 p.p. u Srbiji do 0,9 p.p. u Severnoj Makedoniji. U oblasti multimedija i kreativnih usluga situacija je sledeća: skroman rast je zabeležen samo u Crnoj Gori (1,8 p.p.), Albaniji (0,9 p.p.) i Mađarskoj (0,6 p.p.), dok su sve ostale zemlje zabeležile pad – od 0,9 p.p. u Bosni i Hercegovini do 2,4 p.p. u Bugarskoj i Severnoj Makedoniji.

Komparativne prednosti zemalja u određenim profesijama

U najnovijem merenju došlo je do značajnijih promena kada su komparativne prednosti u pitanju. Albanija ima najveće vrednosti u dve oblasti u odnosu na prosek regiona i u odnosu na sve ostale zemlje regiona – to su profesionalne usluge, što je nova oblast, i prodaja i marketing, što je bio slučaj i u prethodnom merenju. Po ovom obeležju je jedinstvena, jer nijedna druga zemlja nema dve oblasti u kojima ima izražene prednosti u odnosu na druge zemlje. Osim toga, značajniju komparativnu prednost Albanija ostvaruje i u oblasti razvoja softvera (2,2 p.p. u odnosu na regionalni prosek), mada je tu došlo do smanjenja (1,4 p.p.), dok je komparativna prednost u u oblasti unosa podatka i administrativnim uslugama značajnije porasla u odnosu na prethodno merenje (čak 4,1 p.p.). Još značajnija promena se odnosi na činjenicu da u najnovijem merenju dominantan procenat gig radnika u Albaniji dolazi iz oblasti multimedije i kreativnih usluga, čime je razvoj softvera potisnut na drugo mesto po brojnosti. Time je oblast multimedije i kreativnih usluga postala dominantna u svim zemljama regiona, bez izuzetka.

Ako se posmatraju sve profesije, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora i Hrvatska imaju najniži stepen specijalizacije, pošto u ovim zemljama ne postoje profesije koje imaju najviši udeo u odnosu na ostale zemlje regiona ili vrednosti koje značajno odstupaju u odnosu na regionalni prosek. Bosna i Hercegovina ima najizraženiju komparativnu prednost u oblasti multimedije i kreativnih usluga (3,8 p.p. više u odnosu na prosek regiona), dok je skromnija komparativna prednost prisutna i u oblastima razvoja softvera (1,8 p.p.) i u pisanju i prevođenju (1,2 p.p.). Pritom, udeo razvoja softvera je zabeležio priličan pad u odnosu na februarsko merenje – od čitavih 4,7 p.p.

Bugarska je zemlja u kojoj su gig radnici, u odnosu na regionalni prosek, zastupljeniji u oblastima prodaje i marketinga (2,5 p.p.) i pisanja i prevođenja (3,3 p.p.), iako je došlo do blagog smanjivanja ove prednosti. Nova oblast u kojoj Bugarska ima komparativnu prednost su profesionalne usluge, gde je udeo ovih radnika za 0,4 p.p. veći u odnosu na regionalni prosek. U odnosu na prethodno merenje rast udela su zabeležile unos podataka i administrativni poslovi i pisanje i prevođenje, na račun ostale četiri profesije čiji su se udeli smanjili.

Dominantna profesija gig radnika u svim ostalim zemljama je multimedija i kreativne usluge, sa izuzetkom radnika iz Mađarske, gde dominiraju usluge pisanja i prevođenja. Upravo u ovom domenu, Mađarska ima izrazitu komparativnu prednost. Gig radnici iz Mađarske imaju blagu prednost i u oblasti profesionalnih usluga (0,9 p.p.), dok je prednost u oblasti administrativnih usluga i u unosu podataka, identifikovana u prethodnom merenju, nestala.

Iako sa upadljivo najmanjom populacijom gig radnika, Crna Gora beleži komparativnu prednost u čak 4 oblasti. Međutim, osim pisanja i prevođenja, u kojima ima izraženiju prednost (2,7 p.p.), u ostalim oblastima: prodaji i marketingu (1,1 p.p.), profesionalnim uslugama (0,6 p.p.) i multimediji i kreativnim uslugama (0,3 p.p.), prednosti su daleko skromnije. Pritom, rekompozicija crnogorskog tržišta gig rada je išla u korist unosa podataka i administrativnih usluga (1,9 p.p.), multimedije i kreativnih usluga i pisanja i prevođenja gde je došlo do rasta za 1,8 p.p. u odnosu na prethodno merenje, na račun ostale tri profesije. Najznačajnija novina je gubitak izražene komparativne prednosti u oblasti profesionalnih usluga u odnosu na prethodno merenje. Osim toga, nastavljen je trend daljeg smanjivanja udela gig radnika u oblasti razvoja softvera – u najnovijem merenju za čak 2,7 p.p..

Hrvatska se nalazi u idealnom preseku regiona kada je reč o kreativnim uslugama i multimediji – identičan je udeo preseku regiona (37,7%). Interesantno je da ova zemlja raspolaže komparativnim prednostima u prodaji i marketingu (1,3 p.p.), razvoju softvera (1,2 p.p.) i izraženije u pisanju i prevođenju (2,9 p.p.). Time je ona učvrstila poziciju kada su u pitanju prodaja i marketing i razvoj softvera, dok je zabeleženo blago smanjivanje prednosti u oblasti pisanja i prevođenja (0,5 p.p) u odnosu na prethodno merenje. Međutim, kada se pogleda raspodela profesija unutar Hrvatske, unos podataka i administrativne usluge i pisanje i prevođenje su zabeležili rast relativnog udela u odnosu na ostale četiri profesije.

U Mađarskoj je došlo do snažnog pada udela gig radnika iz oblasti razvoja softvera u odnosu na prethodno merenje (5 p.p.) i manje izraženog pada u domenu prodaje i marketinga (1,4 p.p.). Najveći rast su zabeležile profesije unosa podataka (2,8 p.p.) i pisanja i prevođenja (2,6 p.p.), dok su samo mala pomeranja bila prisutna u ostale dve profesije. Iako se u odnosu na prethodno merenje promenila profesija u kojoj je skoncentrisan najveći broj radnika – u februaru je to bilo pisanje i prevođenje, a u najnovijem kreativne usluge i multimedija – i dalje se pojavljuje izražena komparativna prednost u domenu pisanja i prevođenja: u Mađarskoj radi 7,3 p.p. više radnika u ovoj oblasti u odnosu na regionalni prosek.

Rumunija koja ima drugu najbrojniju populaciju gig radnika u regionu (posle Srbije) postala je regionalni lider u domenu razvoja softvera. Osim pomenute komparativne prednosti, profesionalne usluge (0,5 p.p.) i pisanje i prevođenje (1 p.p.) su dve dodatne oblasti gde ova zemlja ima malo veće vrednosti u odnosu na prosečne vrednosti za region. Najveći rast relativnog udela u odnosu na prethodni period je zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja (3,5 p.p.), a najveći pad u oblasti razvoja softvera (3,1 p.p.).

U Severnoj Makedoniji postoji izražena komparativna prednost u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama i u najnovijem merenju – od čak 6,4 p.p. u odnosu na regionalni prosek, što je rast od 0,9 p.p. u odnosu na prethodno merenje. Postoje i tri dodatne oblasti gde Severna Makedonija ostvaruje komparativne prednosti – profesionalne usluge (0,4 p.p.), kreativne usluge i multimedija (0,5 p.p.) i prodaja i marketing (0,3 p.p.). Promena u odnosu na prethodno merenje je komparativna prednost u oblasti profesionalnih usluga gde severnomakedonsko tržište ostvaruje prednost (1,5 p.p.), dok je mala prednost identifikovana i u oblasti marketinga i prodaje (0,4 p.p.). Kao i u slučaju Srbije, nije došlo do promena u komparativnim prednostima u odnosu na prethodno merenje.

Srpski gig radnici i dalje dominiraju u oblasti multimedije i kreativnih usluga – najveći broj radnika je skoncentrisan u ovoj oblasti i imaju za 5,2 p.p. veći udeo nego što je to prosek regiona. To se desilo uprkos činjenici da je njihov udeo u odnosu na druge profesije Srbiji opao za 1,6 p.p. Delimična prednost zabeležena je i u oblasti unosa podataka i administrativnih poslova (1,1 p.p.), ali je smanjena u odnosu na prethodno merenje za 0,5 p.p. Na unutrašnjem tržištu, rast udela gig radnika koji se bave profesionalnim uslugama (0,2 p.p.), unosom podataka i administrativnim uslugama (1,6 p.p.) i pisanjem i prevođenjem (2 p.p.) ostvaren je na račun ostale tri profesije, a najizraženiji pad udela je imala oblast razvoja softvera – od 1,6 p.p.

ODNOS POLOVA

U našem uzorku u platformskom radu dominiraju muškarci: na 1000 radnika 635 je muškog pola. Ipak, u najnovijem merenju je na nivou regiona došlo do povećanja udela žena za 2,1 p.p., pre svega zahvaljujući većem broju žena među novim radnicima. Udeo žena je porastao u svim zemljama izuzev Hrvatske (-0,5 p.p. u odnosu na februarsko merenje). Kada se pogleda polna struktura po pojedinim zemljama, primetne su i značajne razlike. Naime, iako muškarci čine natpolovični deo gig populacije u svakoj od zemalja regiona, dve zemlje, Albanija i Crna Gora, ipak, imaju procenat gig radnica iznad 40. I u jednoj i u drugoj zemlji je došlo do rasta broja gig radnica u odnosu na prethodno merenje, dodatno ih čineći rodno ravnopravnijim tržištima po ovom parametru. Veće učešće žena, u odnosu na regionalni prosek, beleže i Bugarska, Mađarska i Severna Makedonija. I u najnovijem merenju najnepovoljniju polnu strukturu ima tržište Bosne i Hercegovine (svega 30,8% gig populacije čine žene), ali je ovo tržište je zabeležilo najveći napredak u odnosu na prethodno merenje – broj gig radnica se povećao za 5,2 p.p.. Iako je reč o blagom pomeranju, u najnovijem merenju je zabeleženo dalje smanjivanje razlika među zemljama regiona kada je reč o polnoj strukturi.
Kad se posmatra odnos polova u okviru različitih profesija, Albanija je zemlja u kojoj su gig radnice najravnomernije zastupljene u pojedinim oblastima. Na primer, u ovoj zemlji u najbrojnijoj profesiji – profesionalnim uslugama – radi 2,5 puta više radnica nego u najmanje zastupljenoj. Najveća razlika je prisutna u Hrvatskoj: skoro 8 puta više gig radnica radi u najbrojnijoj profesiji – u slučaju Hrvatske je to pisanje i prevođenje.Detaljnije ...

Kad se posmatra odnos polova u okviru različitih profesija, Albanija je zemlja u kojoj su gig radnice najravnomernije zastupljene u pojedinim oblastima. Na primer, u ovoj zemlji u najbrojnijoj profesiji – unosu podataka i administrativnim uslugama – radi 2,5 puta više radnica nego u najmanje zastupljenoj, odnosno profesionalnim uslugama. Najveća razlika je prisutna u Hrvatskoj: skoro 8 puta više gig radnica radi u najbrojnijoj profesiji – u slučaju Hrvatske je to pisanje i prevođenje u odnosu na profesionalne usluge.

Što se tiče muške populacije gig radnika, najmanja zastupljenost je, bez izuzetka u oblasti profesionalnih usluga – od 2,3% u Bosni i Hercegovini, pa da do 5,3% u Albaniji. Međutim, osim udela, veličina tržišta gig radnika je od velikog značaja u sagledavanju potencijala pojedinačnih tržišta. U tom smislu, iako su gig radnici u Srbiji u oblasti profesionalnih usluga po udelu (u ukupnoj gig populaciji) ne mnogo brojniji (svega 3,1 p.p.) nego što je to slučaj u Crnoj Gori, srpsko tržište gig radnika u oblasti profesionalnih usluga je 9 puta veće nego crnogorsko. Slično, Rumunija ima gotovo identičan broj gig radnika u oblasti profesionalnih usluga, iako je njihov udeo u Rumuniji veći za više od 1 p.p..

Kada je u pitanju najpopularnija profesija, tržište gig radnika u regionu je monolitnije nego što je to tržište gig radnica. Naime, Rumunija, Bugarska i Albanija dominiraju u oblasti razvoja softvera, dok ostale zemlje imaju dominantan broj radnika u oblasti kreativnih usluga i multimedije. Pritom, razlike u brojnosti gig radnika u oblastima kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera su minorne u Hrvatskoj, Mađarskoj i Albaniji. Jasan obrazac specijalizacije tržišta, kada su u pitanju muški gig radnici, očigledna je i iz činjenice da praktično u svim zemljama 2/3 populacije radi u navedene dve profesije, a da je u Rumuniji (72,5%), Srbiji (70,8%), Bosni i Hercegovini (73,1%), Hrvatskoj (70,5%) i Crnoj Gori (70,1%) taj procenat mnogo veći – od 10 gig radnika 7 je zaposleno u oblasti kreativnih usluga i multimedije ili razvoju softvera.

CENA RADNOG SATA U US $

Tražena prosečna cena radnog sata ostala je praktično nepromenjena u odnosu na prethodno merenje. Dok je pad u februaru 2021. u odnosu na oktobar 2020. bio izraženiji, u najnovijem merenju cena je pala u proseku za svega 0,02 centa po satu. Da se zaključiti da je došlo do stabilizacije tržišta rada, makar kada je cena u pitanju.  Zemlja sa najskupljom radnom snagom je i dalje Hrvatska (24,04$/h), dok je najjeftinija cena rada i dalje u Severnoj Makedoniji (16,05$/h). Hipotetički, ako je hrvatski gig radnik radio 176 sati u avgustu mesecu (to je broj mogućih radnih sati u regularnom radnom odnosu) i ostvarivao prosečnu zaradu gig radnika, on je u odnosu na gig radnika u Severnoj Makedoniji, sa istim radnim angažovanjem i prosečnom severnomakedonskom cenom po satu, zaradio 1406,24$ više.

Kad je tražena cena rada u pitanju, među zemljama postoje razlike. I dalje samo zemlje članice EU imaju prosečnu cenu rada po satu koja je viša od 20$. Detaljnije ... Međutim, u svima njima, plus u Albaniji i Crnoj Gori, došlo je do pada prosečne cene rada. Pad je bio najizraženiji u Hrvatskoj – 72 centa po satu, a najmanji u Crnoj Gori – svega 0,02 centa po satu. S druge strane, ostale tri zemlje, koje imaju i značajnije niže prosečne cene rada, zabeležile su rast – od 0,81 centi u Bosni i Hercegovini, do skromnijeg rasta u Severnoj Makedoniji (0,26 centi) i Srbiji (0,19 centi). Neposredna posledica je konvergencija i smanjivanje jaza u zaradama koje ostvaruju gig radnici u zemljama regiona, iako su i dalje prisutne značajne razlike.

Uočeni pozitivan uticaj pandemije identifikovan u prethodnom periodu, a koji se odnosi na konvergenciju (prosečnih) zarada između muškaraca i žena, potvrđen je i u najnovijem merenju. Prosečna cena rada po satu je kod žena porasla za 2,4 p.p., pa su u avgustu žene zarađivale 83,54% prosečne cene rada muškaraca po satu. Čini se da je definitivno nestao negativan inicijalni uticaj koji je pandemija imala na konvergenciju dohodaka, a koji je zabeležen u maju i oktobru 2020 godine. Drugim rečima, razlika između zarade (po satu) reprezentativnog gig radnika u regionu se u avgustu smanjila za pola dolara u odnosu na merenje u februaru – on je u proseku zarađivao 3,52$/h više nego reprezentativna radnica.

Međutim, konvergencija je prisutna samo na nivou regiona, dok su u pojedinačnim zemljama zabeleženi različiti trendovi. Naime, Bosna i Hercegovina je doživela dramatičan rast (prosečne) zarade gig radnica u odnosu na muškarce – 9 p.p., pa sada u Bosni i Hercegovini gig radnice ostvaruju 94,1% zarade koju ostvaruju gig radnici. Značajna konvergencija je ostvarena i u Crnoj Gori (7,7 p.p.), dok su skromnije promene bile prisutne u Severnoj Makedoniji (4,6 p.p.), Srbija (3,3 p.p.) i Rumuniji (2,5 p.p.), dok je promena u Bugarskoj beznačajna (0,05 p.p.). Nasuprot dominantnom trendu, u Albaniji (33 p.p.), Mađarskoj (1,8 p.p.) i, u daleko manjoj meri, Hrvatskoj (0,1 p.p.) došlo je do produbljivanja razlika u zaradama.

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

GigmetarTM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

 

KO SMO MI?

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs