Srbija - Oktobar 2022 - Centar za istraživanje javnih politika

Potencijalno, ovaj rast može biti rezultat dva faktora: sve veće popularnosti gig rada na domaćem tržištu, što bi bilo u skladu sa najnovijim globalnim izveštajem Payoneera, ili „preraspodele“ gig radnika među platformama usled sve snažnije konkurencije. Među faktorima koji su doprineli značajnom rastu i atraktivnosti gig rada u prethodnom periodu su: dinamičan razvoj tehnologija što povećava dostupnost ove vrste rada globalno, disruptivne promene u poslovnim modelima kompanija koje ih primoravaju da zbog razvojnih potreba, konkurentskih pritisaka i tehnološke transformacije kontinuirano tragaju za talentima i ljudskim resursima van sopstvenih organizacija, i demografske promene i preferencije novih generacija kojima gig rad predstavlja atraktivnu alternativu u profesionalnom razvoju. Ovome treba dodati i veliki rast zarada do kojeg je došlo usled za 20% veće vrednosti dolara u odnosu na period od pre godinu dana. Poslednji faktor je posebno značajan s obzirom da gig radnici ostvaruju zaradu u dolarima. Ovi trendovi ostali su nepromenjeni uprkos neizvesnostima koje prate oporavak globalne privrede u post pandemijskom periodu, kao i krizu do koje je došlo usled rata u Ukrajini.

U najnovijem merenju broj gig radnika iz Srbije koji su bili angažovani na konkretnim projektima u trenutku merenja iznosio je 20,2%, odnosno svaki peti radnik je bio angažovan u trenutku merenja. To je u proseku za 2,9 p.p. manje nego što je to bio slučaj u prethodna dva merenja. Razlozi za to se mogu sastojati u relativno velikom intenzitetu globalne konkurencije, uz potencijalno veći rast ponude gig rada u odnosu na tražnju, kao i relativno visokim troškovima (vremenom uloženim u traženje posla) i zahtevnog procesa (globalnog) nadmetanja za poslove u odnosu na poslove na konvencionalnom tržištu rada.

Najnovije merenje, kada je u pitanju onaj deo populacije koji je radio u trenutku merenja, sugeriše da su žene opet bile više radno angažovane nego muškarci. Naime, 36,8% radne snage koja je radila u trenutku merenja su bile gig radnice, što je više od njihovog udela u ukupnoj gig populaciji (32,8%). Najnovije merenje ukazuje i da je opao procenat onih koji su radili u kontinuitetu, odnosno onih koji su radili i u prethodnom i u najnovijem merenju. Naime, nasuprot prilično visokom procentu od 85,2% iz prethodnog merenja, u najnovijem merenju procenat je značajno smanjen – samo je 67,8% onih koji su radili pre šest meseci bilo angažovano i u najnovijem merenju. Međutim, ova varijacija je posledica sezonalnosti gig rada, jer je sličan procenat utvrđen u merenju u avgustu 2021. u odnosu na februar iste godine (71,1%).

Interesantno je da su radnici koji su prvi put dobili posao češće radili u oblastima prodaje i marketinga i administrativnih usluga i unosa podataka, što je identično i prethodnom merenju. Osim njih, aktivniji su bili i radnici u oblasti pisanja i prevođenja. Ovo može reflektovati kako činjenicu da je u ovim oblastima bila veća ponuda posla, pa samim tim i lakše dolaženje do istih, ali i tendenciju da u navedenim profesijama postoji izraženija sklonost gig radnika da profesionalni i karijerni razvoj baziraju na ovoj formi rada. S druge strane, kao i u prethodnom merenju, u oblasti razvoja softvera i multimedije i kreativnih usluga novi radnici su u proseku manje radili.

Kontinuirano praćenje populacije gig radnika u regionima ukazuje da najveći deo populacije živi i radi u 28 gradova u Republici Srbiji. – njih 82,4%. Ovo je u skladu sa nalazima najnovijih studija, prema kojima je gig populacija izrazito skoncentrisana u urbanim sredinama. Visok nivo koncentracije gig radnika je prilično stabilna karakteristika srpskog tržišta gig rada. Međutim, najnoviji trendovi ukazuju na dve činjenice. Nasuprot prethodnom merenju, najnoviji rast gig radnika je dominantno dolazio iz manjih sredina, što je uticalo na pad udela urbane gig populacije u odnosu na prethodno merenje. Međutim, uprkos tome, u svakom od merenih gradova, sa izuzetkom Bora, došlo je do rasta broja gig radnika.

Snažan rast gig populacije na nivou zemlje je za posledicu imao rast broja gig radnika u svim makro regionima, odnosno na NUTS2 nivou. Nosilac rasta u najnovijem merenju je region Šumadije i Zapadne Srbije – gde se populacija povećala za gotovo 1/3 (29,6%), a apsolutni rast broja gig radnika je gotovo jednak rastu gig radnika u regionu Beograda, koji ima 2,6 puta brojniju populaciju nego region Šumadije i Zapadne Srbije. To je dvostruko viši rast nego u prethodnom merenju. Region Južne i Istočne Srbije je zabeležio rast od 19,1%, čime je postao region koji je imao najveće povećanje gig radnika u prethodnih godinu dana. Regioni Beograda, sa rastom od 10,3%, i Vojvodine, 9,8%, su imali skromniji rast populacije u najnovijem merenju. Međutim, zbog izrazito brojne populacije gig radnika, u pomenuta dva regiona živi i radi tačno 2/3 ukupne populacije gig radnika. Detaljnije ...

Regionalni trendovi su interesantni i kada je u pitanju polna struktura. Uprkos dinamičnom rastu populacije u svim regionima, broj gig radnica je u najnovijem merenju ne samo bio daleko skromniji, već je u regionu Vojvodine došlo i do njihovog pada – iako neznatnog, od 1%. Pritom, najuravnoteženiji rast u pogledu polne strukture je bio u regionu Šumadije i Zapadne Srbije – novi gig radnici su brojniji 3,8 puta u odnosu na gig radnice, 6,5 puta su bili brojniji u regionu Beograda, dok je ogromna razlika bila u regionu Istočne i Južne Srbije – čak 19,2 puta.

Najnovije merenje ne samo da je pokazalo tendenciju manje urbanizacije gig rada, već od ukupnog povećanja gig radnika samo njih 30% dolazi iz administrativnih centara – nasuprot prethodnom merenju kada je to bilo 67,1%. To je uslovilo i relativno skromno povećanje na nivou 4 najveća grada u Srbiji – 6,5% u Beogradu, 5,6% u Nišu, 4,5% u Novom Sadu, dok se u Gradu Kragujevcu populacija povećala za 1/5. To je, u slučaju Kragujevca, uslovljeno i relativno malom populacijom gig radnika – ima ih gotovo 3 puta manje nego u Nišu, 4,5 puta manje nego u Novom Sadu i čak 14,4 puta manje nego u Beogradu.

Čak u 35% gradova je populacija povećana za trećinu i više. U najnovijem merenju, šampion u rastu broja gig radnika je grad Užice, gde se gig populacija više nego udvostručila – rast od 102,3%. Izrazito veliko povećanje broja gig radnika, preko 50%, je zabeleženo još u 3 grada – Prokuplju (64,5%), 63,8% u Novom Pazaru, 56,6% u Vranju. Detaljnije ...Veliki rast populacije, uvećanje preko 1/3 gig radnika zabeležili su još – Požarevac (43,5%), Kraljevo (41,9%), Jagodina (38,6%), Leskovac (38,1%) i Smederevo (35,6%).

Kada se pogleda kretanje gig populacije u gradovima u kojima je ona najbrojnija, osim administrativnih centara, u 7 dodatnih gradova se pojavljuje značajnija koncentracija. Naime, gradovi koji u najnovijem merenju imaju značajniju populaciju gig radnika (iznad 1%) su: Kraljevo, Kruševac, Čačak, Leskovac, Subotica, Pančevo i Zrenjanin, kao i u prethodnom merenju. Međutim, zahvaljujući uzastopnom velikom rastu koji je ostvario u prethodnih godinu dana, Novi Pazar se, praktično, približio ovom klubu, kao i Sombor, gde je brojnost gig radnika na nivou od gotovo 1%.

Koristeći se taksonomijom oksfordskog OLI Instituta, na graficima je predstavljena distribucija gig radnika prema profesijama. Iako je oblast multimedije i kreativnih usluga i dalje dominantna, u najnovijem merenju je oblast pisanja i prevođenja privukla najveći broj novih gig radnika – njih 24%.

Prilično usklađena dinamika rasta po pojedinim profesijama je imala za posledicu da udeli pojedinih profesija u ukupnoj gig populaciji, ostanu relativno stabilni. Međutim, određene, promene inkrementalnog karaktera su ipak zabeležene.

Konkretno, osim izraženijeg većeg rasta u oblasti pisanja i prevođenja, rast u drugim oblastima je bio prilično uravnotežen. Naime, 13,5% rasta su ostvarile oblasti kreativnih usluga i multimedije, administrativnih usluga i unosa podataka, kao i oblast razvoja softvera. Detaljnije ... Profesionalne usluge su imale sličan trend – gig populacija se povećala za 11,7%, dok je najniži rast bio u oblasti prodaje i marketinga – 7,1%. U odnosu na prethodno merenje, najnoviji trendovi pokazuju da je daleko uravnoteženije povećanje u svim profesijama, što je za posledicu imalo manje intenzivnu ponudu rada u oblastima profesionalnih usluga, administrativnih usluga i unosa podataka i prodaje i marketinga, dok su ostale tri profesije zabeležile veći rast nego u prethodnom periodu. Dva su posebno značajna zaključka koja se nameću. Jedan se tiče činjenice da se uprkos nikada boljim uslovima na konvencionalnom tržištu rada, gde su prosečne plate programera 3,2 puta veće od prosečne zarade u Srbiji, i dalje značajno povećava broj onih koji karijerni razvoj pokušavaju da pronađu na digitalnom tržištu rada. To sugeriše da postoje drugi, značajniji faktori, koji određuju karijerni razvoj, osim nivoa zarade. S druge strane, iako se sa povećanjem gig populacije povećava broj gig radnika i u oblasti prodaje i marketinga, trendovi povećanja su u proseku najniži u ovoj profesiji. To, može, potencijalno ukazivati i na šire slabosti koje se pojavljuju u domenu kurikuluma i veština koje se stiču na poslovnim školama u Srbiji.

U ekonomiji važi pravilo da se jednom uspostavljene strukturne karakteristike tržišta sporo i samo u dugom roku menjaju. To važi i za tržište gig radnika. Međutim, s obzirom da je reč o relativno novom i tržištu u usponu, promene mogu biti ponekada i značajnijeg karaktera. U takvim uslovima, od daleko veće važnosti je pravac promena, nego presek u određenom trenutku vremena. Najnovije merenje, kada je ovaj pokazatelj u pitanju, donosi rezultate koji su vrlo slični onima iz prethodnih merenja, mada su trendovi, ipak, različiti.

S obzirom na relativno skroman rast populacije u regionu Beograda, u odnosu na rast koji je bio prisutan u ostalim regionima, u najnovijem merenju udeli gig radnika iz ovog regiona su se smanjili u svim profesijama. Pritom, udeli populacije gig radnika u tri profesije su značajnije smanjeni i to u: oblasti pisanja i prevođenja (4,6 p.p.), oblasti profesionalnih usluga (3,3 p.p.) i prodaji i marketingu (3,2 p.p.). Manje izražen pad udela je bio u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama (1,2 p.p.), dok je pad udela u ostale dve oblasti dosta manji – kreativnim uslugama i multimediji (0,5 p.p.), a razvoju softvera praktično zanemarljiv (0,1 p.p.). Poslednji podatak se može interpretirati i u kontekstu činjenice da je rast broja gig radnika u regionu Beograda u oblasti razvoja softvera bio naročito veliki – u ovom regionu je bilo više novih gig radnika nego u regionu Vojvodine i Južne i Istočne Srbije zajedno. Detaljnije ...

Trend smanjivanja udela gig radnika iz regiona Vojvodine se nastavio. Naime, dok je u prethodnom merenju zabeležen pad udela u 4 profesije, u najnovijem merenju je to slučaj sa čak 5 profesija. Jedina profesija u kojoj je došlo do rasta udela gig radnika iz Vojvodine jeste pisanje i prevođenje, iako je taj rast bio izrazito mali (0,2 p.p.). Od profesija u kojima došlo do smanjivanja udela gig radnika u odnosu na druge regione izdvaja se oblast kreativnih usluga i multimedije (1,8 p.p.), a nešto izraženije smanjenje je bilo i u oblasti razvoja softvera (1,2 p.p.). Ostale tri profesije – profesionalne usluge (0,8 p.p.), unos podataka i administrativni poslovi (0,7 p.p.), prodaja i marketing (0,7 p.p.), imale su manji pad. Ukoliko se rezultati uporede sa promenama iz prethodnih merenja, nameće se zaključak da je tendencija smanjivanja udela naročito izražena u oblastima profesionalnih usluga i administrativnim uslugama i unosu podataka, koje su se u kumulativnom izrazu najviše smanjili.U ostala dva regiona, odnosno regionu Južne i Istočne Srbije i regionu Šumadije i Zapadne Srbije, došlo je do rasta udela gig radnika iz ovih regiona u svim profesijama. Pritom, i u jednom i u drugom slučaju to je značajno, ali na različite načine. Naime, u slučaju regiona Istočne i Južne Srbije to je nastavak trenda iz prethodnog merenja (ovaj region je bio jedini u kojem je zabeležen rast u svim profesijama), pa se ovaj region u prethodnih godinu dana značajno približio regionima Beograda i Vojvodine. Osim toga, čini se da je karijera na digitalnom tržištu rada naročito popularna među populacijom iz ovoga regiona. Međutim, samo je u profesijama prodaje i marketinga (2,2 p.p.) i pisanja i prevođenja (2,6 p.p.) došlo do značajnijeg povećanja udela, dok je u ostalim profesijama taj rast bio skromniji. U slučaju regiona Šumadije i Zapadne Srbije, izrazito veliki rast populacije gig radnika se prelio i na rast udela u svim profesijama, a najizraženije je to bio slučaj u oblasti profesionalnih usluga (4 p.p.) i oblasti kreativnih usluga i multimedije (2 p.p.), mada je i u ostalim profesijama rast bio iznad 1 p.p.

Tendencija ujednačavanja u pogledu koncentracije gig radnika unutar regiona po profesijama je nastavljena i u najnovijem merenju. Najzastupljenije profesije u svim regionima su kreativne usluge i multimedija (1), sledi razvoj softvera (2), zatim administrativne usluge i unos podataka (3) i pisanje i prevođenje (4), dok su najmanje zastupljene prodaja i marketing (5) i, na kraju, profesionalne usluge (6). Najznačajniji faktor ovakvog trenda se sastoji u prilično ujednačenom prilivu novih radnika koji je registrovan u svim regionima. Pritom, u regionu Beograda su razlike u udelima najmanje, mereno odnosom broja gig radnika u najpopularnijoj profesiji (kreativnim uslugama i multimediji) u odnosu na njihov broj u najmanje popularnoj oblasti (profesionalnim uslugama) – prvih je 5,8 puta više, dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije razlika najveća – radnika u profesionalnim uslugama je manje za čak 8,8 puta u odnosu na radnike u najzastupljenijoj profesiji, tj. kreativnim uslugama i multimediji. Na nivou zemlje, brojnost gig radnika u multimediji i kreativnim uslugama je 7 puta veća nego u profesionalnim uslugama, što je identičan rezultat u odnosu na prethodno merenje. Dodatno, to potvrđuje relativno stabilnu profesionalnu strukturu tržišta gig rada tokom vremena. Detaljnije ...
Kada su u pitanju komparativne prednosti (veći prosečan udeo određene profesije na nivou regiona u odnosu na prosečan udeo te profesije na nivou cele zemlje), drugačija dinamika rasta u različitim regionima je ostavila posledice. Naime, uprkos tome što je Beograd dominantno tržište u odnosu na druge regione (40% ukupne gig populacije dolazi iz ovog regiona) i relativno ujednačenom rastu po profesijama, relativno veći rast broja gig radnika u regionima Šumadije i Zapadne Srbije i Istočne i Južne Srbije je izazvao određene promene. Naime, Beograd je zadržao komparativne prednosti u profesionalnim uslugama, koje su značajne, i u prodaji i marketingu, koje su nešto malo manje izražene. U oblasti pisanja i prevođenja je izgubio prednost.Čini se da region Vojvodine ima vrlo specifičnu dinamiku priliva gig radnika u odnosu na ostatak Srbije, jer su, praktično u svakom merenju prisutne značajne promene. Naime, u slučaju Vojvodine se pojavila komparativna prednost u oblasti razvoja softvera, koja je ujedno i najznačajnija, dok je u oblastima kreativnih usluga i multimedije i pisanja i prevođenja ona manje izražena. S druge strane, kao i u prethodnom merenju, kada je izgubila komparativnu prednost u oblasti profesionalnih usluga, u najnovijem merenju je to slučaj sa prodajom i marketingom.U regionu Južne i Istočne Srbije je, takođe, došlo do značajnih promena, a osim toga ovo je i region sa najvećom dinamikom promena kada su u pitanju komparativne prednosti. Naime, u prethodnih godinu dana, u različitim merenjima je ovaj region imao praktično različite komparativne prednosti i one su se pojavljivale u svim profesijama. U najnovijem merenju jedino je zadržana komparativna prednost u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka, koja je u ovom regionu i najizraženija. Takođe, pojavile su se i dve nove oblasti sa komparativnim prednostima: prodaja i marketing i pisanje i prevođenje, dok su dve stare nestale (razvoj softvera i profesionalne usluge).Region Šumadije i Zapadne Srbije, iako najmanji prema brojnosti gig populacije, a usled velikog priliva i specifične profesionalne strukture novih gig radnika, u najnovijem merenju je zabeležio komparativne prednosti u 3 profesije: administrativnim uslugama i unosu podataka, kreativnim uslugama i multimediji i pisanju i prevođenju. Interesantno je da je izgubljena prednost u oblasti razvoja softvera, što je uslovljeno činjenicom da je rast gig radnika u ovoj profesiji bilo mali u poređenju sa rastom u drugim regionima.

Nasuprot dosadašnjim trendovima, najnovije merenje pokazuje je registrovalo smanjenje udela gig radnica u Srbiji u gig populaciji – one u najnovijem merenju čine 32,8%, nasuprot prethodnom merenju gde je njihov udeo bio 36%. Uprkos značajnom smanjenju od 3,2 p.p., to je i dalje značajno više u odnosu na globalni prosek, koji prema Payoneerovom globalnom izveštaju o frilenserima iznosi 29%. Nasuprot povećanju u prethodnom periodu – od čak 17,7%, najnovije merenje je zabeležilo rast populacije gig radnica od svega 4,1%. S druge strane, s obzirom da je celokupni rast vođen rastom populacije gig radnika – broj gig radnika se u odnosu na prethodno merenje povećao za čak 1/5, to je dominantno promenilo raspodelu gig radnika u Srbiji u pravcu znatno većeg udela muške populacije.

U ukupnoj populaciji gig radnica, one koje nemaju generisan prihod i registrovano iskustvo u radu na platformi čine 43,8% populacije gig radnica, dok na jednog gig radnika sa iskustvom dolazi jedan bez iskustva. O brojnosti gig radnika bez iskustva govori činjenica da ih je više od celokupne ženske populacije gig radnika. To govori u prilog interesantnom podatku, a to je da su gig radnice u proseku sa više iskustva nego muškarci, odnosno da su upornije u traženju i nalaženju posla nego muškarci. Detaljnije ...
Međutim, iako je muškaraca koji su radili u trenutku merenja bilo značajno više nego žena – 71,5%, interesantno je da su muškarci koji su prvi put dobili posao bili daleko manje brojni– bilo ih je tek 42,9%. Šta nam sugerišu ovi podaci? Muškarci po pravilu čine brojniju aktivnu gig radnu snagu. Osim toga, žene su sklonije povremenom radu na digitalnim platformama, a manje ih biraju kao karijerni put. Dugoročno to može biti skopčano sa značajnim troškovima, jer je ključna determinanta dugoročnog rasta zarada, između ostalih, iskustvo u radu. Time, onaj deo populacije koji je sklon povremenom angažmanu ostvaruje i značajno manje prihode od onih kojima je to karijerni izbor. Na kraju, s obzirom da je brojnost muškaraca koji su prvi put dobili posao na digitalnoj platformi daleko manja u odnosu na njihovu brojnost u odnosu na gig radnice u ukupnoj gig populaciji, to može biti pokazatelj „neutralnosti“ u pogledu digitalnog tržišta kada je izbor radnika u pitanju, ali i veće upornosti gig radnica u traženju prvog posla.

Iako je u najnovijem merenju registrovan značajan rast gig populacije, on je dominantno bio određen prilivom novih gig radnika. Nasuprot prethodna dva merenja, kada je stopa rasta gig radnica bila značajno izraženija u odnosu na stopu rasta broja gig radnika, u najnovijem merenju je ona neuporedivo manja – populacija gig radnika je porasla čak 20%, dok je populacija gig radnica porasla tek 4,1%. Još upečatljivi je pokazatelj koji govori da je od 10 novih gig radnika skoro 9 njih bilo muškog pola.

Nasuprot prethodna dva merenja u kojima je registrovan rast broja gig radnica u svim profesijama, u najnovijem merenju, uprkos rastu ukupne populacije, oblast prodaje i marketinga je zabeležila pad u broju gig radnica – iako skroman (2,3%). Najznačajnija tendencija u najnovijem merenju je što je oblast razvoja softvera imala najizraženiji, jedini dvocifreni rast među ženskom gig populacijom (11,2%). To je, imajući u vidu gotovo identičan apsolutni rast u prethodnom merenju, posebno značajno, s obzirom da najizraženiji rast tražnje na globalnom nivou postoji za stručnjacima u oblasti razvoja softvera. Osim toga, značajniji rast broja gig radnica je zabeležen i u oblasti profesionalnih usluga (9,5%), što je posebno značajno, jer su upravo gig radnice koje najviše zarađuju aktivne u ovoj oblasti. Ostale profesije su imale skromnije promene: 4,5% oblast administrativnih usluga i unosa podataka, 4,4% kreativne usluge i multimedija i 2,6% oblast pisanja i prevođenja. Detaljnije ...
Veliki rast muške gig populacije imao je odraz i na veliku dinamiku rasta po profesijama – sve profesije su zabeležile dvocifreni rast. Međutim, oblast pisanja i prevođenja je u najnovijem merenju imala eksplozivan rast (51,7%), dok je značajan rast zabeležen i u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka (23,5%). Najslabiji rast je bio u oblasti razvoja softvera (13,3%), mada je i on bio veći od rasta koji je zabeležen u svim profesijama kada je u pitanju ženska gig populacija. Od ostalih profesija, oblast profesionalnih usluga je imala rast 15,4%, oblast kreativnih usluga i multimedije 18,5%, dok je u oblasti prodaje i marketinga rast iznosio 15,5%. Dve su činjenice od značaja kada su u pitanju tendencije u pogledu rasta muške gig populacije. Prva, dve najmanje plaćene profesije su imale i najveći rast. Druga, to nije samo trend iz poslednjeg merenja, već tendencija koja je prisutna u prethodnih 2 godine. Što je najvažnije, ovi trendovi su u suprotnosti sa globalnim kretanjem tražnje za gig radom, jer se profesije u kojima su zarade najniže suočavaju sa smanjenim obimom tražnje, a to su upravo dve pomenute profesije.Najznačajnija promena se desila u domenu brojnosti muške, odnosno ženske gig populacije po pojedinim profesijama. Naime, dok su u prethodnim merenjima žene bile brojnije u tri profesije (profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim uslugama i pisanju i prevođenju), u najnovijem merenju one čine manji deo populacije u svakoj od oblasti. Dok muškaraca u najnovijem merenju ima više za 12,5% u oblasti profesionalnih usluga, 15,1% u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka, 18,2% u oblasti pisanja i prevođenja, i 47% u oblasti prodaje i marketinga, u ostale dve oblasti su te razlike mnogo izraženije. Naime, više nego duplo ih je u oblasti kreativnih usluga i multimedije (2,3 puta su brojniji), dok u oblasti razvoja softvera od 10 gig radnika više od 7 su muškog pola.

Prihodi gig radnika po polu su rezultat četiri faktora koja simultano deluju: značajno većeg broja gig radnika od gig radnica, veće koncentracije gig radnika u bolje plaćenim profesijama, razlikama u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca, kao i delimično većoj sezonalnosti rada kod ženske populacije gig radnica.

Udeo gig radnica u agregatnom dohotku se smanjio za 1 p.p. Pritom, to je nastavak trenda koji je zabeležen u ranijim merenjima, u kojima je, čak, dolazilo i do relativnog povećanja broja gig radnica u ukupnoj populaciji. Postoji nekoliko faktora koji su su imali negativan uticaj na smanjenje udela gig radnica u ukupno ostvarenom dohotku, a koji će, verovatno, imati još veći uticaj na trendove u ovom domenu u budućnosti. Osnovni faktor se sastoji u činjenici da je populacija gig radnika postala daleko brojnija. I dok je u ovom merenju povećanje jaza između muškaraca i žena dominantno uslovljeno činjenicom da su muškarci bili brojniji, češće radili i više radili u bolje plaćenim profesijama, u budućnosti će ovi trendovi, ako ostanu, biti pojačani činjenicom i da muškarci postaju sve brojnija radna snaga. Osim toga, pad u agregatnim prihodima je značajan, jer je udeo gig radnica ispod, ne samo nivoa u odnosu na prethodno merenje (26,45), već i u odnosu na period od pre godinu dana (26,1%).

Kada je u pitanju oficijelna cena rada – ona koju gig radnici navode na svojim profilima, najnovije merenje ukazuje da se trend rasta zarada nastavio, čak da je došlo i do malo izraženijeg rasta. Naime, u prethodnom merenju je rast iznosio svega 0,8%, do je u najnovijem merenju taj rast 2,8%. Dve su činjenice od značaja u ovom pogledu. Inflacija koja je prisutna već izvesno vreme, i koja je usko povezana sa posledicama pandemije, ratom u Ukrajini i monetarnom politikom koju su do skora vodile vodeće svetske monetarne institucije, pre svega FED i ECB, nije imala uticaja na značajniji rast zarada na digitalnom tržištu rada. To, delom, može biti objašnjeno i velikom konkurentnošću koja je prisutna na ovom tržištu. S druge strane, biće značajno u ovom pogledu videti da li će inflacija biti kompenzovana rastom zarada na digitalnom tržištu. Ukoliko to ne bude slučaj, to potencijalno može ugroziti dugoročnu atraktivnost digitalnog rada.

U pogledu cene po času rada kod polova, promene su imale izraženiji karakter. Naime, prosečna cena rada za žene je iznosila 17,5 US$, dok je u slučaju muškaraca ona bila na nivou od 20,2 US$. Međutim, zbog višeg prosečnog rasta zarada kod ženske gig populacije u odnosu na mušku, najnovije merenje je donelo dalje smanjivanje jaza u zaradama – sada prosečna gig radnica ostvaruje 86,5% zarade po satu prosečnog gig radnika. Ne samo da je jaz smanjen, već je potvrda tendencije koja je utvrđena u ranijim merenjima. To je značajno iz dva razloga. Prvo, rodne razlike u zaradama su manje nego što je to slučaj na globalnom nivou, gde gig radnice, prema podacima Payoneerovog izveštaja o zaradama frilensera za 2022. godinu, u proseku ostvaruju 82% dohotka gig radnika, dok je prema istraživanju Bloomberga jaz još veći – žene u proseku zarađuju čak 48% manje od muškaraca. Najnovije merenje potvrđuje ranije identifikovanu specifičnost srpskog tržišta gig rada – nasuprot divergenciji u zaradama koja postoji na globalnom nivou, u Srbiji je prisutno smanjivanje razlika u zaradama. Detaljnije ...

Slabosti srpskog tržišta gig rada se ogledaju u i dalje prisutnom velikom zaostajanju za globalnom cenom rada – srpski gig radnici u proseku zarađuju 45% manje od globalnog proseka, ali i u činjenici da je tek u najnovijem merenju cena rada došla na predpandemijski nivo, čime su prethodne dve godine, makar kada je u pitanju zarada srpskih gig radnika, praktično izgubljene. Međutim, u poslednjih godinu dana je dolar ojačao u odnosu na dinar za više od 20%, što se može posmatrati i kao povećanje zarada. Nasuprot prethodnom merenju, kada je bilo oscilacija u smislu da su neke profesije zabeležile čak i pad zarade (oblast profesionalnih usluga i prodaje i marketinga), najnovije merenje donosi rast zarada u svim profesijama. Međutim, intenzitet rasta nije svuda bio podjednak. Dve profesije su imale iznadprosečne stope rasta – administrativne usluge i unos podataka (8,4%) i pisanje i prevođenje (7,5%). U ostalim profesijama je rast bio daleko skromniji: razvoj softvera (2,9%), profesionalne usluge (2,6%), prodaja i marketing (2,1%) i kreativne usluge i multimedija (1,1%). Ovakva dinamika rasta po profesijama ima nekoliko značajnih implikacija. Prvo, došlo je do izvesne konvergencije u prosečnim zaradama, jer je dinamičniji rast bi skoncentrisan u oblastima koje su manje plaćene. Međutim razlike su i dalje veoma značajne. Na primer, ukoliko je gig radnik u oblasti razvoja softvera (najplaćenijoj profesiji) radio za prosečnu platu puno radno vreme (176 časova mesečno) on je u odnosu na gig radnika u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka (najmanje plaćena profesija) ostvario zaradu koja je 2,1 puta viša, odnosno zaradio je čak 2168 US$ višu zaradu. Drugo, ovo je posebno značajno za srpsko tržište rada, jer je skoro 1/3 gig radne snage skoncentrisana u oblastima pisanja i prevođenja i administrativnim uslugama i unosu podataka. Treće, s obzirom da se populacija gig radnika u oblasti pisanja i prevođenja u najnovijem merenju praktično udvostručila, rast zarada predstavlja dobar signal za nove gig radnike i njihovo dugoročno angažovanje na platformama. U pogledu kretanja zarada po satu kod ženske gig populacije, prisutne su značajne razlike. Naime, rast zarada je bio prisutan u svim profesijama, izuzev oblasti gde je najveća koncentracija gig radnica, a to je oblast kreativnih usluga i multimedije. Ipak, pad je i u ovoj oblasti bio relativno skroman – 1,3%. To je u suprotnosti sa trendovima iz prethodnog merenja, kada je zabeležen pad u oblasti profesionalnih usluga, u oblasti prodaje i marketinga i oblasti administrativnih usluga i unosa podataka, a koji je bio značajnije izražen. S druge strane, rast je bio priličan u svim profesijama, sa izuzetkom pisanja i prevođenja, gde je on bio skromnih 2,6%. Najizraženiji rast je ostvaren u oblasti profesionalnih usluga (11,9%), a značajan je bio i u ostalim oblastima: administrativnim poslovima i unosu podataka (10,8%), prodaji i marketingu (8,1%) i razvoju softvera (7%). Koliko je značajan rast u oblasti profesionalnih usluga, najbolje govori podatak da je radnik sa prosečnom zaradom bio u stanju da zaradi čak skoro 500 US$ više. Već pomenuta činjenica koja se odnosi na apresijaciju dolara je u nominalnom izrazu (u RSD) značila zaradu koja je još veća. Kod muške populacije gig radnika su trendovi posebno interesantni. Ima nekoliko značajnih razlika u odnosu na trendove identifikovane kod ženske gig populacije. Jedna se tiče oblasti i njihovog broja: do smanjivanja zarada je došlo u dve oblasti, odnosno profesionalnim uslugama i prodaji i marketingu. Druga se tiče intenziteta smanjenja. Kod muškaraca je smanjenje daleko izraženije: u profesionalnim uslugama su zarade po satu pale 5,6%, a u oblasti prodaje i marketinga smanjenje je iznosilo skromnijih 2,8%. Dodatno, interesantno je da je trend smanjivanja istovetan kao u prethodnom merenju, odnosno iste oblasti su doživele pad. Kada je u pitanju rast, dok je u oblastima razvoja softvera (2,4%) i kreativnih usluga i multimedije (2,1%) on bio skromniji, nešto izraženiji u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka (6,1%), najveći rast zarada po satu zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja (12,5%). Kretanje cena u oblasti pisanja i prevođenja kod gig radnika je ne samo suprotno kretanju cene rada u istoj profesiji kod gig radnica, već je to ujedno i najdinamičniji rast zabeležen na nivou profesija (i kod muškaraca i kod žena).Nasuprot stagnaciji medijalne cene rada u prethodnih godinu dana, u najnovijem merenju je došlo do njenog povećanja – i to od čak 20%. Medijalni gig radnik, sa iskustvom, u najnovijem merenju zarađuje 18 US$ po času rada. To je značajna promena. Rast je bio daleko izraženiji nego što je bio rast u bilo kojoj profesiji. To znači da je rast bio dominantno skoncentrisan oko zarada koje su bile u proseku niže.

GIGMETAR IZVEŠTAJ OKTOBAR 2022

NAJZNAČAJNIJI NALAZI

DETALJAN PREGLED REZULTATA

% GIG RADNIKA PO REGIONU

GIG RADNICI PO PROFESIJAMA

% UČEŠĆE GIG RADNIKA IZ REGIONA PO PROFESIJAMA

% GIG RADNIKA U REGIONIMA, PO PROFESIJI

ODNOS BROJA GIG RADNIKA PREMA POLU

% GIG RADNIKA PO POLU I PROFESIJI

ODNOS UKUPNIH PRIHODA PREMA POLU

CENA RADNOG SATA U US $, PO POLU I PROFESIJI

_____________________________________________________

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

KO SMO MI?