Ukupna populacija gig radnika na tri dominantne (opšte) digitalne platforme (Guru, Freelencer i Upwork) povećala se za skromnih 2,3%. Iza ove cifre krije se snažan rast na dominantnoj platformi, Upwork, (9,9%), i kontrakcija broja radnika na Freelenceru (10,2%) i Guruu (7,5%). Ovi podaci ukazuju na dalje restrukturiranje tržišta gig rada u pravcu veće koncentracije na dominantnoj platformi.

Reanimacija? Nakon naglog i dramatičnog pada u jesenjem merenju, došlo je do skromnog rasta gig populacije od 2,3%.

Teškoće za nove radnike: Populacija koja je najčešće napuštala tržište su gig radnici koji nisu imali iskustvo u radu. Time se nastavlja trend produbljivanja jaza između iskusnih i novih radnika i radnica.

Iznenadna popularnost – profesije sa eksponencijalnim rastom:  Najveće interesovanje među gig radnicima doživela je oblast prodaje i marketinga. U ovoj oblasti je gig populacija gotovo udvostručena (46,5%). Zatim, sledi oblast profesionalnih usluga  gde je gig populacija uvećana skoro za trećinu (32,3%)

Rast značaja gig radnica: Udeo žena je porastao za 1,4 p.p. i one sada čine 35,1% ukupne populacije gig radnika u Srbiji.  Najviše stope rasta su bile prisutne u oblasti prodaje i marketinga (49,4%)  i u oblasti razvoja softvera (43,5 %).

Uprkos neizvesnostima u privredi, globalna ponuda i tražnja za gig radnicima nastavlja sa rastom. Kada je u pitanju ponuda radne snage, prema procenama Svetske Banke, 12% globalne radne snage čine gig radnici, što je posebno značajno za manje razvijene zemlje u kojima se kreiraju prilike za žene i mlade. Veličina tržišta je daleko veća nego što je to ranije procenjivano: broj online radnika se kreće između 154 i 435 miliona globalno. S druge strane, iako možda iznenađujuće, rast tražnje za gig radnicima je veći u manje razvijenim zemljama. Međutim, trendovi ukazuju da gig rad postaje sve zahtevniji i da je tražnja sve izraženije profilisana ka sofisticiranijim veštinama: više od polovine gig radnika imaju postdiplomsko obrazovanje, dok je udeo gig radnika sa nižim nivoima kvalifikacija (srednja škola ili niži) u padu (31%). Tražnja za programerima i analitičarima podataka je posebno izražena, što se preslikava i na najvišu cenu rada po satu koji pojedinci u ovim profesijama ostvaruju.

Usporavanje rasta na digitalnom tržištu rada u Srbiji je posledica nekoliko faktora. Konjunktura na konvencionalnom tržištu rada je, delimično, uslovila „prelivanje“ gig radnika ka konvencionalnim radnim odnosima u domaćim i inostranim preduzećima. Faktori na samom tržištu rada, takođe, igraju bitnu ulogu: prema prošlogodišnjem izveštaju Payoneer-a, srpski gig radnici se suočavaju sa značajnim rastom globalne konkurencije, imaju poteškoće u pronalaženju novih poslova i beleže usporeniji rast tražnje za njihovim uslugama u odnosu na tražnju za uslugama radnika u drugim delovima sveta. Jedan od značajnih razloga za to je cenovna nekonkurentnost određenih profesija ili neadekvatnost veština i znanja kojima gig radnici u Srbiji raspolažu. To dodatno vrši pritisak na njihov položaj, zaradu i mogućnost pronalaženja posla na digitalnom tržištu. Takođe ne treba zaboraviti i unutrašnje promene u Srbiji pre svega u domenu poreske politike koje su gig radnicima omogućile da lakše prijave porez na prihod ostvaren kroz rad na platformama, ali i uvela jaču kontrolu neprijavljenih prihoda

Kada je u pitanju tranzicija od platformskog angažmana ka konvencionalnoj radnoj sferi kod onih gig radnika koji su takvu spremnost iskazali, ključne su dve stvari. Prvo, gotovo svi koji žele ovu promenu su iskusni gig radnici. Drugo reč o radnicima čija je zarada po satu za skoro 30% veća od proseka. Ove činjenice sugerišu da je konvencionalni ugovorni odnos privlačniji za mnoge uspešne frilensere. i da, osim prednosti, gig rad ima nedostatke koji motivišu ove radnike da traže stabilnije poslovne odnose sa jasnijim pravima i obavezama.

Kontinuirano praćenje populacije gig radnika u regionima ukazuje da najveći deo populacije živi i radi u 28 gradova u Republici Srbiji (86,2%). Tako i ovo merenje daje dokaze o sve većoj urbanizaciji gig populacije, što je u skladu sa nalazima najnovijih studija koje ukazuju na sve veću aglomeraciju kada je gig radna snaga u pitanju.

Neki regioni u Srbiji se posebno ističu. Vojvodina prednjači sa impresivnim rastom od 14,5%, dok Beograd beleži rast od 11%. Detaljnije ...

Opšta statistika: Najnovija merenja pokazuju da gig radnici iz Beograda čine 42,8% ukupne gig populacije, iz Novog Sada 12,8%, Niša 7,7%, a Kragujevca svega 2,3%.

U najnovijem merenju, u 11 gradova populacija gig radnika prevazilazi udeo od 1%. To su, osim administrativnih centara, Subotica, Pančevo, Kraljevo, Zrenjanin, Čačak i Kruševac, dok je novi grad na listi Jagodina, sa tačno 1%.

Administrativni centri i veliki gradovi: Podaci iz administrativnih centara na nivou NUTS2 regiona dodatno ilustruju tezu o sve većoj koncentraciji gig rada u velikim urbanim područjima. Osim Beograda, gde je zabeležen skok udela gig populacije sa 40,2% na 41,8%, i u Novom Sadu je došlo do rasta udela gig radnika.

Rodna struktura i regionalne razlike: Rast broja gig radnika je bio potpuno izbalansiran između muškaraca i žena u regionima gde je taj trend bio najizraženiji, poput Beograda i Vojvodine. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije, broj gig radnika ostao je praktično nepromenjen, dok se broj gig radnica povećao za 9,4%. U regionu Južne i Istočne Srbije, broj novih gig radnika bio je više nego dvostruko veći nego broj gig radnica, produbljujući disbalans u rodnoj strukturi tržišta.

Koristeći se taksonomijom oksfordskog OLI Instituta, na graficima je predstavljena distribucija gig radnika prema šest profesija: profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim uslugama, kreativnim uslugama i multimediji, marketingu i prodaji, razvoju softvera, pisanju u prevođenju.

Prethodnih 6 meseci je obeležio rast populacije na nivou svih profesija, sa izuzetkom oblasti pisanja i prevođenja gde je došlo do smanjenja broja gig radnika od 6%. Jedno od objašnjenja može predstavljati uticaj sve prisutnije upotrebe AI alata, naročito s obzirom na činjenicu da je Upwork jedno od najboljih tržišta za oblast pisanja i prevođenja.

Rast je bio nejednako disperzovan po profesijama, gde su se kao posebno atraktivne oblasti izdvojile prodaja i marketing i profesionalne usluge sa stopama rasta od 46,5%, odnosno 32,3%. Očigledno je snažna globalna tražnja za ovim uslugama privukla veliki broj novih radnika na srpskom tržištu. Detaljnije ...

Različita dinamika rasta na nivou profesija: Rast u oblastima prodaje i marketinga, i profesionalnih usluga je doprineo kvalitativnom unapređenju strukture gig tržišta, s obzirom da su upravo najbolje plaćene oblasti dobile na relativnom značaju. Solidan rast je zabeležen u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama (12,2%), što je snaga koja deluje u pravcu pogoršanja strukture ponude rada, jer je reč o najmanje sofisticiranim poslovima, koji su najmanje plaćeni, izloženi velikom riziku da budu zamenjeni AI alatima i u vezi sa kojima se pojavljuje i najveća globalna konkurencija. Nešto preko 4% rasta su zabeležile ostale dve profesije – razvoj softvera i oblast multimedije i kreativnih usluga.

Promena relativnog značaja različitih profesija: Izuzev oblasti unosa podataka i administrativnih usluga čiji je udeo neznatno povećan, celokupna struktura se pomerila u korist prodaje i marketinga i profesionalnih usluga, čiji je zbirni udeo porastao za preko 4,2 p.p.. U preostale tri profesije – kreativnim uslugama i multimediji, razvoju softvera i pisanju i prevođenju, pad udela je bio prilično ujednačen i iznosio je u proseku 1,5 p.p..

Restrukturiranje tržišta ključno obeležje: Najznačajniji zaključak koji se na osnovu ovakvih trendova može izvući jeste da su i u uslovima relativno skromnog rasta tržišta, prisutni procesi restrukturiranja koji mogu imati značajne posledice po dugoročnu rezilijentnost i kvalitativne karakteristike digitalnog tržišta rada u Srbiji. Ostaje da se vidi da li se Srbija stvarno kreće ka tržištu bolje plaćenih profesija ili ne.

Trend povećanja relativnog značaja gig radnica se nastavio. One u najnovijem merenju čine 35,1% ukupne populacije gig radnika, što Srbiju svrstava u zemlje sa umereno izbalansiranom strukturom digitalnog tržišta rada na nivou polova.

Udeo gig radnika koji imaju iskustva na platformama je već od onih koji ga nemaju – takvih radnika je 53,8%. Rezultat je na nivou polova sličan, iako nešto veći deo muške populacije čine gig radnici sa iskustvom (54,4%), dok je to gig radnica slučaj sa njih 52,6%. Detaljnije ...

Nastavak dinamičnijeg rasta kod gig radnica U prethodnih šest meseci, udeo gig radnica u ukupnoj populaciji se povećao sa 33,7% na 35,1%. Iako je to značajno bolje u odnosu na prosek zastupljenosti gig radnica u nekim drugim regionima – Aziji (25%) ili Africi (24%), postoji značajno zaostajanje u odnosu na prosek jugoistočne Evrope (43%), a naročito Severne Amerike (50%).

Ko je napustio tržište? Rezultat za gig radnike promenjen je u korist onih koji imaju iskustvo u radu na platformama. Sada na svakih 1.000 gig radnika bez iskustva dolazi 1.195 njih koji imaju registrovano iskustvo, nasuprot prethodnom merenju kada je taj odnos bio 1.000:1.107. Ovaj podatak sugeriše, između ostalog, da su na platformi ostajali uglavnom gig radnici sa iskustvom, odnosno da su platformski rad u većoj meri napuštali novi radnici koji nisu uspeli ili nisu bili dovoljno uporni u traženju posla. Osim toga, alternative na konvencionalnom tržištu rada i dostupnost poslova među domaćim poslodavcima u „offline“ režimu mogu biti dodatno objašnjenje ovog nalaza. Međutim, uprkos tome, relativno izbalansirani odnosi onih koji imaju iskustvo u radu i onih koji nemaju, kod oba pola, sugerišu da je digitalno tržište rada i dalje atraktivno i da kontinuirano privlači nove radnike.

Gig tržište postaje sve atraktivnije za gig radnice. Njihov broj se povećao po skoro dvostruko većoj stopi rasta u odnosu na broj gig radnika– 14,2% u odnosu 7,5%. To, ipak, nije uticalo na to da gig radnice ostanu manje brojne u svim profesijama.

Najviše stope rasta kod oba pola su zabeležene u oblasti prodaje i marketinga – broj gig radnica je porastao za skoro 49,4%, a gig radnika za 44,6%. To, delom, reflektuje i veliku tražnju za profesionalcima u ovoj oblasti na globalnom nivou, jer se gotovo 1/3 globalnih oglasa na platformama odnosi na poslove iz oblasti prodaje i marketinga. Detaljnije ...

Sličnosti među polovima U oblastima profesionalnih usluga, unosa podataka i administrativnih usluga, kreativnih usluga i multimedije, kao i prodaje i marketinga, zabeležene su pozitivne stope rasta kod oba pola. Međutim, rast je bio veći kod gig radnika u oblastima profesionalnih usluga i unosa podataka i administrativnih usluga, dok su kod gig radnica veće stope rasta zabeležene u oblastima kreativnih usluga i multimedije i prodaje i marketinga.

Razlike među polovima Broj gig radnica se smanjio za 6,6% u oblasti pisanja i prevođenja, dok je broj gig radnika povećan za skromnih 2,2%. U ovom pogledu su nalazi interesantni, jer su određeni poslovi u oblasti pisanja i prevođenja među najplaćenijima, poput copywriting-a. Međutim, očigledno je presudan uticaj na ovu profesiju imala kontrakcija na strani tražnje za uslugama pisanja i prevođenja, a koja je, delom, uzrokovana razvojem različitih AI alata. S druge strane, globalni karakter konkurencije i značajan poslovni „otisak“ na tržištu, u smislu iskustva, i dokazanih veština, učinili su, delom, najplaćenije „gigove“ nedostupnim za srpske radnike u ovoj oblasti.

IT postaje ženska profesija? Broj gig radnika u Srbiji se u oblasti razvoja softvera smanjio za 2,1%, dok se, broj gig radnica uvećao za 43,5%. Ovaj trend je u skladu sa kretanjima na jednom od najvećih gig tržišta na svetu (Indiji), gde je u proteklom periodu posebno porastao broj gig radnica u oblasti IT-a. Osim toga, s obzirom na atraktivnost gig rada u IT sektoru prema kriterijumima plaćenosti, opterećenja, stabilnosti posla i kompetitivnosti u industriji, predstavlja jedno od potencijalnih objašnjenja za veliki rast gig radnica u ovom tržišnom segmentu.

Promene u polnoj strukturi Specifična dinamika rasta na nivou profesija kod različitih polova – veći rast gig radnica u profesijama u kojima su manje brojne i slabiji rast u onim profesijama u kojima su angažovane u većem broju, uzrokovao je da su gig radnice manje brojne u svim profesijama. To je promena u odnosu na prethodno merenje, kada su gig radnice bile brojnije u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama i pisanju i prevođenju. Osim pomenute dve profesije, razlika u korist muškaraca je povećana i u oblasti profesionalnih usluga. Nasuprot tome, u ostale tri oblasti je došlo do smanjivanja razlika, a najizraženije približavanje je ostvareno u oblasti razvoja softvera: u najnovijem merenju su gig radnici bili brojniji od gig radnica u ovoj oblasti za 4,4 puta, dok je, u prethodnom merenju, ovaj koeficijent iznosio čak 6,4.

Izbalansirana struktura profesija kod gig radnica Jedina oblast u kojoj se beleži veća koncentracija gig radnica je oblast kreativnih usluga i multimedije (30,4%), dok se udeli ostalih profesija kreću od 10,1% (profesionalne usluge) do 17,7% (unos podataka i administrativne usluge). Kod gig radnika, nasuprot tome, skoro 2/3 njih je angažovano na poslovima razvoja softvera i kreativnih usluga i multimedije, dok ostale profesije beleže učešće od najviše 10%. Ovakva struktura tržišta sugeriše da bi u slučaju eksternog šoka na tržištu koji bi uzrokovao nagli pad tražnje za određenim gig uslugama, „ženski“ segment tržišta bio daleko otporniji i doživeo manju kontrakciju.

Udeo dohotka gig radnica u ukupnom generisanom dohotku na tržištu se smanjio, iako veoma malo: sa 24,2% u prethodnom merenju na 24% u najnovijem. To se desilo uprkos rastu udela ženske populacije, gde je 35,1% gig radnica ostvarilo pomenutih 24% agregatnih prihoda. Detaljnije ...

Faktori uticaja na agregatne prihode Prihodi gig radnika po polu su rezultat četiri faktora koja simultano deluju: značajno većeg broja gig radnika od gig radnica, veće koncentracije gig radnika u bolje plaćenim profesijama, razlikama u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca, potencijalno većoj sklonosti žena da gig rad koriste kao dodatni izvor prihoda, ali i većoj, u proseku, uposlenosti gig radnica od gig radnika – faktoru čije je dejstvo suprotno delovanju preostalih faktora.

Uzroci pada dohotka gig radnica Najnovije merenje predstavlja nastavak trenda kada je u pitanju agregatni prihod na nivou polova. Razlozi za ovo mogu biti brojni, a najznačajniji je veća brojnost gig radnika generalno, njihova veća koncentracija u bolje plaćenim profesijama, činjenica da postoje velike razlike u zaradama između muškaraca i žena kada je reč o gornjim delovima raspodele (onim radnicima koji zarađuju najviše i koji na platformama, po pravilu, rade kontinuirano), ali veće sklonosti napuštanju platformi onih radnica koje imaju stečeno iskustvo.

Nastavlja se trend rasta tražene cene rada po satu koja je viša za 2,62% u odnosu na prethodno merenje, dostižući istorijski maksimum od 21,8 US$.

Kretanje zarada su obeležile divergentne tendencije na nivou profesija. U dve profesije je zabeležen rast, u četiri pad. Najveći rast zabeležen je u oblasti profesionalnih usluga (31%), dok je do najvećeg pada cene rada došlo u oblasti kreativnih usluga i multimedije (2,3%).

Na nivou polova, razlike u zaradama su ostale nepromenjene. Gig radnice zarađuju, u proseku, 86,3% plate gig radnika.

U oblasti pisanja i prevođenja gig radnice ostvaruju veću zaradu po satu u odnosu na gig radnike za 0,43 US$/po satu, dok su razlike u drugim profesijama u korist gig radnika. One se kreću od 6,3 US$/po satu u oblast prodaje i marketinga do 1,2 US$/po satu u oblasti kreativnih usluga i multimedije.Detaljnije ...

Rast u komparativnom kontekstu Ovo je 4. uzastopno merenje u kojem je prisutan rast zarada. Kombinacija eksternih faktora, poput inflacije, do internih koji se tiču personalnih karakteristika i, moguće, većeg iskustva i znanja onih gig radnika koji su ostali aktivni na digitalnom tržištu, uslovila je rast, iako skroman, prosečne cene rada. Ova promena je fundamentalnog karaktera, jer je po prvi put tražena prosečna cena rada srpskih gig radnika po satu viša od prosečne globalne cene rada – koja za 2023. iznosila 21 US$ po satu. Osim toga, veću prosečnu cenu rada od globalne beleže radnici u svim profesijama, izuzev u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama i pisanju i prevođenju. S druge strane, to je i dalje značajno zaostajanje u odnosu na najrazvijenije digitalno tržište rada na svetu (SAD), gde većina njih zarađuje iznad 50,000 US$ na godišnjem nivou.

Ekspanzija versus kontrakcija Osim kreativnih usluga i multimedije (2,3%), umeren pad je zabeležen u oblastima pisanja i prevođenja (2,1%), razvoja softvera (1,5%), odnosno u oblasti profesionalnih usluga (0,3%). Nasuprot tome, sem ogromnog rasta u oblasti unosa podataka i profesionalnih usluga (31%), značajan rast je bio prisutan u oblasti prodaje i marketinga (14,6%). Ovim podacima se relativizuje uočena tendencija rasta prosečnih zarada kod gig radnika, jer je ona bila uslovljena velikim rastom u dve pomenute profesije koji je neutralisao identifikovani pad u ostalim profesijama.

Razlike na nivou polova Rast prosečne cene rada je bio univerzalan na nivou polova. I kod gig radnica i kod gig radnika cena je porasla. Razlika je za nijansu veći rast kod gig radnica u odnosu na gig radnike. Međutim, odnosi između zarada su ostali gotovo identični u odnosu na prethodno merenje, što svedoči o skromnosti razlika u pogledu različitog rasta na nivou polova. To je, između ostalog, potvrda nalaza iz prethodnog merenja koja se tiče relativno visoke perzistentnosti razlike u zaradama između polova, ali i činjenice da su ove razlike manje nego što je to slučaj sa nalazima drugih istraživanja – poput Payoneer-ovog, prema kojem su gig radnice na nivou 81,8% zarade gig radnika.

Sličnosti među polovima U četiri profesije su bile prisutne promene istog smera kod oba pola. Konkretno, u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga i prodaje i marketinga kod oba pola je došlo do rasta zarada. Međutim, u ovim profesijama su stope rasta zarada bile daleko izraženije kod gig radnika nego gig radnica – u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga je stopa rasta zarada gig radnika bila skoro 3 puta veća nego stopa rasta zarada gig radnica (46,3% u odnosu na 16,9%), a u oblasti prodaje i marketinga više nego 2 puta (18,2% u odnosu na 8,8%). U oblastima kreativnih usluga i multimedije i pisanja i prevođenja pad je bio prisutan kod oba pola, s tim što je bio daleko izraženiji kod gig radnica – 5,8% u odnosu na 0,5% u prvom slučaju, odnosno 3,5% u odnosu na 0,5% u drugom slučaju.

Razlike među polovima U ostale dve profesije su zabeleženi divergentni trendovi na nivou polova. U oblasti profesionalnih usluga je došlo do rasta zarada od 4,9% kod gig radnika, dok su prosečne zarade gig radnica pale za 6,5%. Nasuprot tome, u oblasti razvoja softvera gig radnice su ostvarile zaradu koja je bila za 23,9% veća u odnosu na merenje od pre 6 meseci, dok su plate gig radnika pale za 3,9%. Interesantno je da su gig radnici najplaćeniji u oblasti prodaje i marketinga, dok je kod gig radnica to slučaj sa oblašću razvoja softvera.

Ko koliko (može da) zaradi? Kombinujući profesiju i pol, gig radnici su, pod pretpostavkom da su radili puno radno vreme (176 časova mesečno), mogli da zarade između 2.614 US$, ukoliko su u pitanju gig radnice u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga, i 5.137 US$ ukoliko su u pitanju gig radnici u oblasti prodaje i marketinga. Veliki rast zarada u oblasti razvoja softvera kod gig radnica je omogućio onim radnicima koji rade puno radno vreme, za prosečnu cenu rada, da u najnovijem merenju generišu dohodak koji je za 805 US$ veći u odnosu na period od pre 6 meseci, dok su gig radnici u oblasti unosa podataka, po pretpostavkama punog radnog vremena i prosečne cene rada, u najnovijem merenju ostvarivali dohodak koji je veći za čak 936 US$ u odnosu na period od pre 6 meseci. Nasuprot tome, gubici u onim profesijama u kojima je došlo do smanjenja zarada su daleko manji: kod gig radnica su najveći u oblasti profesionalnih usluga – zarađivale su 282 US$ manje, dok su gig radnici zarađivali 184 US$ manje u oblasti razvoja softvera.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs