Najnovije merenje Gigmetra obuhvatilo je 10.771 gig radnika odnosno 62,5% ukupne populacije gig radnika na dominantnoj platformi. Ukupna populacija gig radnika porasla je za 1/5 u odnosu na prethodno merenje, čime se dvocifreni rast broja gig radnika zabeležen u postpandemijskom vremenu, nastavio.

Ukupna populacija gig radnika porasla je za 1/5 u odnosu na prethodno merenje, čime je dvocifreni rast populacije zabeležen u postpandemijskom periodu  nastavljen.

Gig rad privlači sve veći broj pojedinaca u najplaćenijim profesijama u regionima koji su najrazvijeniji, odnosno u regionu Beograda i Vojvodine.

Oko 41% radnika koji su prvi put dobili posao bile su žene – što je značajno više u odnosu na njihovo učešće u gig radnoj snazi (32,7%), i značajno više u odnosu na prethodno merenje.

Na svakih 1000 gig radnica koje nemaju prihode, dolazi 1300 njih koje su ostvarile zaradu. Kod muškaraca je taj odnos 1:1 – na svakih 1000 radnika bez prihoda dolazi 1000 gig radnika sa prihodima.

U 28 gradova u Srbiji živi i radi 83,5% ukupne populacije gig radnika. Najviše ih je u 4 administrativna centra (75%) , a 9 gradova u Srbiji ima populaciju gig radnika veću od 1% ukupne gig populacije.

Medijalna zarada gig radnika porasla je za 11%, i iznosi 20 US$ a prosečna zarada po satu porasla je za 9,9%. Gig radnice, u proseku, zarađuju 86,5% prosečne zarade muškaraca.

Ovo pokazuje da je srpsko tržište gig rada vrlo otporno i atraktivno uprkos brojnim faktorima koji gig rad čine izazovnim. Naime, velika poslovna neizvesnost i restriktivne ekonomske politike koje sprovode vlade širom sveta, a sa ciljem stabilizacije ekonomskih prilika usled rastuće inflacije, nestabilnosti izazvane ratom u Ukrajini i geopolitičkih tenzija između vodećih privreda sveta, kreiraju velike rizike za gig radnike.

O atraktivnosti ovog posla govori i podatak da je za tačno petinu onih koji su radili, to je bio prvi posao na platformi. Pritom, 41,1% radnika koji su prvi put dobili posao bile su žene – što je značajno veći procenat nego što je njihovo učešće u gig radnoj snazi (32,7%), i značajno više u odnosu na prethodno merenje. Interesantan je podatak da su gig radnice koje su prvi put došle do posla na platformi bile brojnije od muškaraca u većini profesija izuzev dve: u oblasti multimedije i kreativnih usluga i razvoja softvera. U ovom profesijama su muškarci tradicionalno znatno više zastupljeni.

Iako rad na platformama i dalje privlači nove radnike iz Srbije, prema najnovijem izveštaju Payoneer-a, naši gig radnici suočavaju se sa značajnim rastom globalne konkurencije, imaju poteškoće u pronalaženju novih poslova  i beleže usporeniji rast tražnje za njihovim uslugama u odnosu na druge delove sveta. Jedan od razloga je nekonkurentnost određenih profesija koje su veoma zastupljene u ovoj populaciji, kao što je unos podataka i administrativne usluge.

Dobra vest je da se, uprkos relativno dobre konjunkture na tradicionalnom tržištu rada, kompanije na globalnom nivou, naročito na tržištima na koje su usmereni srpski gig radnici, sve više oslanjaju na gig radnu snagu. Na primer, među kompanijama srednje veličine 19% marketing poslova obavljaju gig radnici, a najveća tražnja postoji za onim profilima frilensera koji poseduju tehničke veštine. Veću tražnju za gig radnicima preko platformi je uslovila i pandemija koja je učinila rad na daljinu „normalnim“.

U tom kontekstu, zanimljivo je razmotriti podatke o zainteresovanosti gig radnika za uspostavljanje klasičnog (ugovornog) radnog odnosa, što je opcija koju odnedavno mogu da označe svi gig radnici koji rade preko platforme „Upwork“. U slučaju Srbije, 27% aktivnih gig radnika na ovoj platformi iskazalo je spremnost za ovakvu vrstu poslovnog odnosa. Pritom, naročito je interesantno da su upravo radnici sa najvišim prosečnim zaradama (20 US$+) skloniji ovakvoj vrsti angažmana. S obzirom da je reč  novoj opciji koju je ponudila ova platforma, biće zanimljivo pratiti koliko gig radnika iz Srbije će u budućnosti biti zainteresovano za ovu mogućnost i nastavak rada sa klijentima van platforme.

U trenutku merenja na konkretnim projektima radilo je 22% registrovanih radnika, što je rast od skoro 2 p.p. u odnosu na prethodno merenje, ali ovaj % ne odstupa značajno od onih iz prethodnih merenja.

Kontinuirano praćenje populacije gig radnika u regionima ukazuje da najveći deo populacije živi i radi u 28 gradova u Republici Srbiji (83,5%). Ovaj nalaz u skladu sa rezultatima najnovijih studija, prema kojima je gig populacija izrazito skoncentrisana u urbanim sredinama.

Visok nivo koncentracije gig radnika u gradovima je prilično stabilna karakteristika srpskog tržišta gig rada, što potencijalno može ostaviti posledice po ravnomerniji razvoj, jer povećana urbanizacija u velikim centrima vodi smanjivanju tražnje za lokalnim uslugama u manjim mestima.

Na NUTS2 nivou, u regionima Beograda i Vojvodine je skoncentrisan ubedljivo najveći broj gig radnika. Ovde živi 67,5% ukupne gig populacije. Interesantno je da su svi gradovi doživeli rast udela gig radnika u odnosu na prethodno merenje, a najviše grad Beograd u kojem živi i radi 40,6% ukupne populacije. Sledi Novi Sad sa 13,1%, pa Niš sa 8,3%, dok je ubedljivo najmanji udeo populacije skoncentrisan u Kragujevcu – 2,9%. Ipak, i u njemu broj gig radnika povećan u odnosu na ukupnu populaciju.

Regionalni trendovi su doneli određene promene kada je u pitanju polna struktura na nivou makro regiona. Naime, u regionu Južne i Istočne Srbije i, nešto manje izraženije, u regionu Vojvodine došlo je do rasta udela gig radnica, dok je u regionu Beograda došlo do značajnijeg relativnog pada udela gig radnica (1,7 p.p.).

Pored administrativnih centara, u najnovijem merenju u 9 gradova zabeležena je populacija gig radnika koja prevazilazi 1%. To su Kraljevo, Kruševac, Čačak, Leskovac, Subotica, Pančevo i Zrenjanin, gde su slični rezultati zabeleženi i u prethodnom merenju i 2 nova grada sa populacijom iznad 1% (u odnosu na ukupnu populaciju gig radnika) Sombor i Novi Pazar.

Koristeći se taksonomijom oksfordskog OLI Instituta, na graficima je predstavljena distribucija gig radnika prema profesijama. Oblast multimedije i kreativnih usluga i dalje je dominantna i privlači više od trećine populacije gig radnika – 35,3%, iako je došlo smanjenja udela ove profesije za 1,7 p.p. u odnosu na prethodno merenje.

Najnovije merenje je pokazalo neujednačene trendove po pojedinim profesijama. Naime, osim pomenute multimedije i kreativnih usluga, pad udela je zabeležen i u unosu podataka i administrativnim uslugama, kao i u razvoju softvera, dok je broj gig radnika ostao praktično isti u oblasti pisanja i prevođenja. Ostale dve profesije – marketing i prodaja i profesionalne usluge su zabeležile trend rasta. U navedenim oblastima, na nivou uzorka, rast je bio 11,5% i 5,3% respektivno.

Dva su bitna zaključka koja se tiču uočenih trendova. Jedan se tiče činjenice da povećanje broja onih koji su aktivni u oblasti prodaje i marketinga odražava globalnu tendenciju promene poslovnih modela kompanija koji se kreću ka sve većem značaju digitalnog marketinga i prodaje. S druge strane, rast broja gig radnika u oblasti profesionalnih usluga predstavlja kvalitativno unapređenje strukture gig radnika, odnosno povećanja ponude radne snage sa sofisticiranim veštinama, koje su, uz to, i najbolje plaćene.

Trend identifikovan u prethodnim merenjima, a koji se tiče relativnog smanjivanja populacije gig radnica, je zaustavljen. Naime, one danas čine 32,7% ukupne populacije gig radnika (u prethodnom merenju je to bilo 32,8%). Uprkos ovom rezultatu, to je i dalje značajno više u odnosu na prosek za većinu regiona u svetu, koji je prema najnovijem Payoneerovom globalnom izveštaju o frilenserima na primer, za ostatak Evrope iznosio tek 27%.

U najnovijem merenju, veći broj gig radnica imao je generisane prihode u odnosu na one koje ga nisu ostvarile. Ovaj koeficijent iznosi 1,3, što znači da na svakih 1000 gig radnica koje nemaju prihode, dolazi 1300 njih koje su ostvarile prihode. Dodatno, ovaj koeficijent je značajno veći u odnosu na populaciju gig radnika – kod njih na svakog gig radnika sa prihodima dolazi 1 gig radnik bez prihoda. Ovo je dodatna potvrda da su gig radnice u proseku sa više iskustva nego muškarci, odnosno da su upornije u traženju i nalaženju posla nego muškarci.

Broj gig radnika koji su radili u trenutku merenja je bio gotovo duplo veći od broja gig radnica, ali su gig radnice, u proseku, i u najnovijem merenju bile aktivnije od gig radnika. Naime, udeo gig radnica koje su radile u trenutku merenja u odnosu na ukupnu populaciju gig radnica je bio 24,5%, dok je to kod gig radnika bio niži procenat – 20,8%. Relativno mali udeli onih koji su radili u trenutku merenja – u proseku 22 %, govore, između ostalog, o uočenoj tendenciji da gig radnici u ovom delu Evrope imaju manju sklonost da rade isključivo kao frilenseri, odnosno da koriste „gigove“ kao dodatni izvor prihoda.

Promene kod muškaraca i kod žena su imale gotovo identičan karakter. Naime, u svim oblastima u kojima je došlo do smanjenja udela, to se desilo i kod muškaraca i kod žena. Rast udela je zabeležen u profesionalnim uslugama, prodaji i marketingu i razvoju softvera, dok je u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama došlo do smanjenja. Pritom je smanjenje bilo izraženije kod muške gig populacije. Jedina profesija gde je došlo do suprotne tendencije jeste oblast pisanja i prevođenja: dok je kod muškaraca zabeležen rast (od  1,3 p.p.), ženska populacija gig radnika je zabeležila pad udela.

Interesantno je da su najveće kontrakcije zabeležene u oblastima koje su najmanje plaćene (unos podataka i administrativne usluge) ili koje su najbrojnije (kreativne usluge i multimedija). To govori u prilog činjenici da u onim uslugama koje se suočavaju sa smanjenim obimom tražnje, srpski gig radnici teže pronalaze poslove. S druge strane, tamo gde postoji velika koncentracija gig radnika, odnosno u oblasti multimedije i kreativnih usluga, velika konkurencija otežava gig radnicima dolazak do posla, što se odražava na smanjenje njihovog broja. Detaljnije ...

Promena koje se desila u domenu brojnosti muške, odnosno ženske gig populacije po pojedinim profesijama u prethodnom merenju potvrđena je i u najnovijem. Naime, ugig radnice čine manji deo populacije u svakoj od oblasti. Pritom, razlike su relativno male u oblasti profesionalnih usluga – muškarci su za 7,4% brojniji od žena, dok su u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga žene za 7,7% manje brojna radna snaga. Razlike u zastupljenosti žena i muškaraca u ove dve profesije su smanjene u odnosu na prethodno merenje (12,5% manje žena u oblasti profesionalnih usluga, i 15,1% u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka). S druge strane, razlike u oblastima pisanja i prevođenja i u oblasti prodaje i marketinga su značajnije povećane – u prvom slučaju sa 18,2% na 43,5%, a u drugom sa 18,2% na 47%. Najmanja relativna zastupljenost gig radnica je u oblastima multimedije i kreativnih usluga, gde su one 2,2 puta manje brojnije, odnosno u razvoju softvera, 6,6 puta je manja populacija gig radnica u odnosu na gig radnike.

Prihodi gig radnika po polu su rezultat četiri faktora koja simultano deluju: značajno većeg broja gig radnika od gig radnica, veće koncentracije gig radnika u bolje plaćenim profesijama, potencijalno većoj sklonosti žena da gig rad koriste kao dodatni izvor prihoda, ali i većoj, u proseku, uposlenosti gig radnica od gig radnika – faktoru čije je dejstvo suprotno delovanju preostalih faktora.

Udeo gig radnica u agregatnom dohotku je ostao prilično stabilan, odnosno zabeležen je blagi rast – za 0,1 p.p. Ovaj podatak je bitan, s obzirom na činjenicu da je zaustavljen trend kontinuiranog smanjivanja koji je zabeležen u prethodnim merenjima. Iako postoji veliki broj faktora kojima se ovo može objasniti, nesumnjivo je tome doprinela i činjenica da žene češće, makar prema broju onih koje su radile u trenutku merenja, rade na platformama od muškaraca.

Najznačajnija promena do koje je došlo u najnovijem izdanju Gigmetra tiče se cene rada. Naime, kada je u pitanju oficijelna cena rada – ona koju gig radnici navode na svojim profilima, najnovije merenje ukazuje da se trend rasta zarada nastavio, ali za razliku od prethodna dva merenja, kada je ovaj trend bio skroman (0,8%, odnosno 2,8%), sada je došlo velikog prosečnog rasta zarada – od 9,9%. Međutim, jedna činjenica je posebno od značaja u ovom pogledu, a to je da je ovo povećanje definitivno uslovljeno rastom troškova života, odnosno već treću godinu za redom prisutnom izraženom inflacijom. Ovo je samo jedan od vidova odgovora, koji je zabeležen i na globalnom nivou, gde je veliki broj frilensera povećao cenu svojih usluga.

U pogledu cene po času rada kod polova, promene su imale izraženiji karakter. Naime, prosečna cena rada za žene je iznosila 19,2 US$, dok je u slučaju muškaraca ona bila na nivou od 22,2 US$. Time je nastavljen trend smanjivanja jaza u zaradama između žena i muškaraca. Naime, u najnovijem merenju prosečna zarada gig radnica po satu iznosi 86,6% zarade po satu gig radnika. Značajnije od smanjenja jaza je tendencija koja se ponavlja i koja je utvrđena u ranijim merenjima. Razlike utvrđene u našem merenju su manje u odnosu na one do kojih je anketiranjem došao Payoneer– prema čijem izveštaju su gig radnice u Srbiji zarađivale svega 81,8% zarade muškaraca. Iako prosečna cena rada zaostaje za globalnim prosekom, koji iznosi 23 US$, zaostajanje nije tako izraženo – prosečna cena rada po satu srpskih gig radnika iznosi 92,2% globalnog proseka. Pritom, razlika je daleko veća ukoliko se posmatra u odnosu na prosečnu zaradu gig radnika sa Zapada (78,5%), a naročito SAD (37,9%). Detaljnije ...

Najnovije merenje pokazuje da je rast zarada bio zastupljen u svim profesijama. Pritom se mogu izdvojiti tri grupe. Usluge razvoja softvera i pisanja i prevođenja (prva grupa) su imale najizraženiji rast – 11% i 10%, respektivno. Drugoj grupi pripadaju oblasti unosa podataka i administrativnih usluga i multimedije i kreativnih usluga, gde je rast bio umereniji – 8,8% i 8,4%. Na kraju, profesionalne usluge (5,1%) i prodaja i marketing (5,1%) su zabeležile najslabiji rast.

Usled navedenih trendova, razlike između najmanje i najviše plaćene profesije su se produbile. Na primer, ukoliko je gig radnik u oblasti razvoja softvera (najplaćenijoj profesiji) radio za prosečnu platu puno radno vreme (176 časova mesečno) on je u odnosu na gig radnika u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka (najmanje plaćena profesija) ostvario zaradu koja je u bruto iznosu za čak 2410 US$ viša. Ova činjenica je posebno značajna za srpsko tržište rada, jer je skoro 1/3 gig radne snage skoncentrisana u oblastima pisanja i prevođenja i administrativnim uslugama i unosu podataka – oblastima u kojima su prosečne zarade najniže.

U pogledu kretanja zarada po satu kod ženske gig populacije, prisutne su značajne razlike u odnosu na muškarce. Prva je da jedina oblast kod koje došlo do pada prosečne zarade u odnosu na prethodno merenje, jeste oblast profesionalnih usluga i to kod ženske gig populacije – pad je iznosio 6,8%. Dvocifreni rast zarada je zabeležen samo u dve profesije: u pisanju i prevođenju (13,3%) i multimediji i kreativnim uslugama (12,5%), dok je u ostalim profesijama bio manje izražen. Osim toga, jedino je u ovim profesijama bio snažniji rast zarada kod gig radnica u odnosu na gig radnike.

Kod muške populacije gig radnika rast je bio svuda prisutan, iako nije bio linearan. Interesantno je da je oblast profesionalnih usluga zabeležila najveći rast (17,6%), iako je dvocifren rast bio prisutan i u oblasti razvoja softvera (10,7%) – to su ujedno i dve profesije koje su najbolje plaćene. I ostale oblasti su imale, iako jednocifren, izražen rast zarada po satu: 9,2% u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, 9% u oblasti pisanja i prevođenja, odnosno 6,7% u oblasti multimedije i kreativnih usluga, i 5,6% u oblasti prodaje i marketinga.

Interesantno je da je i medijalna cena rada u prethodnih godinu dana zabeležila rast i to od 11%. U najnovijem merenju ona iznosi 20 US$.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs