U završnicu 2024. godine ulazimo sa pomešanim trendovima kada su u pitanju privredna i šira društvena kretanja na nacionalnom i globalnom nivou. Najnovije promene na dominantnoj platformi u regionu – Upworku, reflektuju (negativno) kombinovano delovanje pomenutih faktora na ponudu radne snage u Srbiji.

Smanjen broj gig radnika u Srbiji: Broj gig radnika na Upwork platformi u Srbiji smanjio se za 16,2% u poslednjem polugodištu

Ko opstaje, a ko nestaje? Izuzev oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga i multimedije gde je osipanje gig radnika bilo malo (5,2%) u većini profesija pad je bio značajan (25% do 36%)

Premija na iskustvo: Na tržištu su u daleko većoj meri ostajali oni radnici koji su imali zabeleženo iskustvo u radu na platformama.

Veća kontrakcija u urbanim područjima: Uprkos nešto većem odlivu gig radnika iz urbanih područja, u 28 gradova u Srbiji živi i radi 84,5% ukupne populacije gig radnika.

Pad udela gig radnica: Gig radnice su češće napuštale digitalno tržište rada u prethodnih šest meseci, pa je njihov udeo u gig populaciji pao na 33,1%.

Rast prosečne cene rada: Prosečna cena rada po satu porasla je za 5,9%, dostigavši 23,7 USD, uz najveći rast u oblastima profesionalnih usluga (10%) i razvoja softvera (12%).

Procene su da će se rast ostati iznad regionalnog proseka i ubrzati na 4% i u narednoj godini, a biće podstaknut snažnom investicionom aktivnošću što, takođe, pozitivno utiče i na tradicionalno tržište rada. Rizici u pogledu negativnih klimatskih događaja, geopolitička nestabilnost, kretanje na ključnim tržištima za srpsku privredu i nedostatak radne snage, mogu se negativno odraziti na ove projekcije.

Ovakva kretanja posredno utiču i na dinamiku u oblasti gig rada: bolje i raznovrsnije mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada u Srbiji mogu uticati na manju aktivnost i manje angažovanje na globalnim onlajn platformama za rad. S druge strane, aktuelna situacija u tehnološkom sektoru, sugeriše da može doći i do rasta ponude gig rada u neposrednoj budućnosti, naročito u oblastima povezanim sa razvojem softvera. Na potencijalno smanjeni angažman gig radnika utiču i međunarodna kretanja: naime, globalna privreda se suočava sa brojnim izazovima i mnogi od pokazatelja privredne, naučne i inovativne produkcije, prema najnovijem izveštaju WIPO-a, sugerišu da ulazimo ili se već nalazimo u krizi. To će ostaviti, nedvosmisleno, uticaja na tražnju za uslugama gig radnika, s obzirom da značajnu grupu poslodavaca čine tehnološke i inovativne kompanije, od kojih je veliki broj njih smanjio izdatke na R&D aktivnosti.

Kad su budući trendovi u pitanju, ponuda radne snage će dolaziti iz onih regiona koji imaju velike rezervoare radne snage koje tradicionalno tržište rada ne može da apsorbuje, a sa veštinama i znanjima koja se traže na globalnom tržištu rada po prihvatljivim cenama. S druge strane, sa sve intenzivnijim procesima digitalizacije poslovnih modela i sve sve većom primenom tehnologije i njenim snažnijim i raznovrsnijim uticajem na sve poslovne procese, od nabavke, logistike, proizvodnje, preko marketinga i prodaje, tražnja za uslugama frilensera na globalnom nivou će, u zavisnosti od opšte privredne situacije i regulatornog okvira, nastaviti da raste. Na to, ilustrativno, ukazuje činjenica da je u prethodnoj godini broj angažovanja gig radnika sa inostranih tržišta porastao na 27%, potvrđujući sve prisutnije procese globalizacije, ali i reflektujući nedostatak radne snage i talenata na tržištima sa kojih dolaze kompanije koje generišu tražnju za uslugama gig radnika. Detaljnije …

Glavni trend promena na globalnim tržištima rada je vezan za rekonfiguraciju veština koje se traže. Fokus tražnje se pomera ka sofisticiranim tehnološkim znanjima, ali i ka primeni naprednih tehnoloških alata horizontalno u svim profesijama. To ujedno oblikuje i ponudu radne snage. U tom smislu, sticanje AI kompetencija je presudno za razvoj karijere kod gig radnika i bolje pozicioniranje na tržištu rada. Procena je da će do 2025. godine 70% gig radnika koristiti AI za administrativne poslove, 60% će usavršiti svoja znanja kroz AI platforme za učenje, a AI alati će postati integralni deo kreativnog procesa kod čak 80% gig radnika u oblasti dizajna i kreiranja sadržaja.

Najnovije promene na dominantnoj platformi u regionu – Upworku, reflektuju (negativno) kombinovano delovanje pomenutih faktora na ponudu radne snage u Srbiji. Broj gig radnika se u prethodnom polugodišnjem periodu smanjio za 18,7%, čime je nastavljena konsolidacija ponude gig rada na srpskom tržištu. Identifikovani trendovi na digitalnom tržištu rada u Srbiji su očekivana posledica nekoliko faktora. Ne samo da je neuobičajeno visok rast ponude rada, beležen u prethodnim godinama, očekivano morao doći do svojih granica, već su kretanja na tradicionalnom tržištu rada to dodatno ubrzala. Sve manja ponuda radne snage u Srbiji, uslovile su „odliv“ gig radnika ka domaćim i inostranim preduzećima. Još uvek prisutni trendovi odlaska iz zemlje, pre svega mlade i kvalifikovane radne snage, dodatno su naglasili ovaj problem.

Srpski gig radnici na dominantnoj platformi ne pokazuju izraženije interesovanje za uspostavljanje dugoročnog poslovnog odnosa sa poslodavcima. U najnovijem merenju, svega 12,9% populacije gig radnika je iskazalo spremnost za uspostavljanje takvog poslovnog odnosa. Razlozi za ovakve rezultate mogu biti mnogobrojni i vezani su za preferencije samih gig radnika, a koje su definisane željom da zadrže fleksibilnost i punu slobodu u odabiru poslova i načinima angažovanja, ali i sklonošću da se gig rad koristi kao dopunski izvor prihoda. Međutim, prisutna je, iako blaga promena, u ovim stavovima. Primetno je uzastopno povećanje broja onih koji su spremni da pređu na dugoročni ugovorni odnos sa poslodavcem, pa je sa svega 8% krajem 2023. godine, taj broj povećan na 12,9%.

Kada je u pitanju grupa radnika koja je iskazala spremnost za uspostavljanje klasičnog ugovornog radnog odnosa, interesantno je da je u 90% slučajeva reč o radnicima koji imaju iskustvo u radu na platformi. To sasvim sigurno, makar delimično, ukazuje i na ograničenja i nedostatke koje rad na platformama ima. Ovaj podatak govori, svakako, o transformaciji preferencija kada je u pitanju način i forma radnog angažovanja kod gig radnika – sa do sada jasno uspostavljenom tendencijom ka sve većoj poželjnosti tradicionalnih radnih odnosa. Međutim, on, istovremeno, jeste i potencijalni signal kompanijama o tome u kom segmentu bi mogle tražiti komparativnu prednost u globalnom nadmetanju za talente – nudeći miks različitih nagrada za radno angažovanje van onih na kojima počiva digitalno tržište rada, a to su (isključivo) monetarni podsticaji.

Kontinuirano praćenje populacije gig radnika u regionima ukazuje da najveći deo populacije živi i radi u 28 gradova u Republici Srbiji (84,5%). S jedne strane, to potvrđuje veliku aglomeraciju kada je gig radna snaga u pitanju. S druge strane, došlo je do blagog pada ovog pokazatelja, što upućuje na veću volatilnost ponude rada upravo u urbanim područjima.

Svi regioni su iskusili uporedivu kontrakciju broja gig radnika – koja se kretala između 14,7% u Vojvodini i 17,7% u Beogradu. Razlike se, prevashodno pojavljuju u drugačijim trendovima kada je polna struktura u pitanju: regione Vojvodine i Istočne i Južne Srbije su u većem procentu napuštale gig radnice nego što je to bio slučaj sa regionima Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije. Detaljnije …

Opšta statistika: Najnovija merenja pokazuju da gig radnici iz Beograda čine 40,2% ukupne gig populacije, iz Novog Sada 13,4%, Niša 8,6%, a Kragujevca svega 2,4%.

Osim glavnih administrativnih centara, u još 7 gradova populacija gig radnika prevazilazi udeo od 1%. To su Subotica, Pančevo, Kraljevo, Sombor, Čačak, Zrenjanin i Kruševac. Novi grad na listi je Sombor, a grad koji je ispao je Jagodina.

Administrativni centri i veliki gradovi: Podaci iz administrativnih centara na nivou NUTS2 regiona potvrđuju nalaze da je prisutna velika koncentracija gig rada u najvećim urbanim centrima – u njima živi i radi 64,6% gig radnika.

Trendovi: U glavnim administrativnim centrima je došlo do blagog smanjenja broja gig radnika – za 1 p.p. U Beogradu je kontrakcija bila blaga – 0.75 p.p., u Nišu i Novom Sadu je došlo do rasta udela gig radnika, dok je udeo populacije gig radnika iz Kragujevca ostao, praktično, nepromenjen, na 2,3%. Najnovije merenje, međutim, donosi drugačije trendove kada je urbanizacija rada u pitanju: Subotica je jedini grad gde je došlo do rasta udela gig radnika, dok je u preostala 23 grada zabeležena kontrakcija ili je udeo gig radnika ostao nepromenjen. Najveći pad je zabeležila Jagodina, čija je populacija smanjena za više od 1/3. Ovi podaci jesu potvrda činjenice da urbani centri gde je radna snaga najbrojnija, predstavljaju i područja gde postoji najveća elastičnost ponude rada – u uslovima ekspanzije ona nadproporcionalno rastu, dok u uslovima konsolidacije tržišta na njima dolazi do najbrže i najveće kontrakcije ponude radne snage.

Rodna struktura i regionalne razlike: Smanjenje broja gig radnika je bilo izbalansirano u pogledu rodne strukture u regionima Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije, iako je kontrakcija u broju gig radnica bila nešto izraženija. Nasuprot tome, u regionima Južne i Istočne Srbije i Vojvodine, digitalno tržište rada su u duplo većim procentima napuštale gig radnice, što je produbilo regionalne razlike kada je u pitanju polna struktura tržišta.

Koristeći se taksonomijom oksfordskog OLI Instituta, na graficima je predstavljena distribucija gig radnika prema šest profesija: profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim uslugama, kreativnim uslugama i multimediji, marketingu i prodaji, razvoju softvera, pisanju i prevođenju.

Prethodnih 6 meseci je obeležio pad populacije na nivou svih profesija – populacija je smanjena za 16,2%. Jedno od objašnjenja može predstavljati uticaj sve prisutnije upotrebe AI alata, uz već ranije navedene razloge.

Pad je bio nejednako raspoređen po profesijama, a kontrakcija je bila izražena u oblastima profesionalnih usluga i prodaje i marketinga, gde je više od 1/3 populacije napustilo tržište. Veću rezistentnost su zabeležile samo oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga i multimedije, u kojima je broj gig radnika smanjen u proseku za 5,2%. Konačni rezultat je promena strukture digitalnog tržišta rada u Srbiji gde sada 65 od 100 radnika dolazi upravo iz jedne od ove dve oblasti. Detaljnije …

Nejednak pad na nivou profesija: Iako su sve profesije zabeležile pad, on je, ipak bio različitog intenziteta na nivou pojedinih profesija. Dve profesije su imale posebno oštru kontrakciju izgubivši više od 1/3 radne snage: profesionalne usluge su zabeležile pad od 36,9%, a prodaja i marketing od 35,9%. Uzrok ovako oštrom padu nalazi se, između ostalog, i zbog relativno male populacije gig radnika u ovim oblastima. Nešto blaži, ali ipak veliki pad broj gig radnika, zabeležen je u oblasti pisanja i prevođenja i unosu podataka i administrativnim uslugama, gde je ¼ radne snage napustila digitalno tržište rada.  Dve profesije koje su ostale relativno zaštićene od većih oscilacija su oblasti kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera – prva je imala pad broja gig radnika od 5,8%, a druga 4,5%.

Promena relativnog značaja različitih profesija: Različite stope kontrakcije tržišta na nivou profesija su dovele i do promena u pogledu njegove strukture. Promene su u pravcu dve, i u prethodnim merenjima identifikovane kao najbrojnije profesije: kreativnim uslugama i multimediji i razvoju softvera, gde je čak 65 od 100 gig radnika iz Srbije aktivno. Udeo ove dve profesije se povećao za čak 7,4 p.p. Promena u ovom domenu koju je donela konsolidacija tržišta predstavlja unapređenje njene kvalitativne dimenzije: profesije u kojima su u proseku značajno veće zarade, ostvarile su najmanju kontrakciju u broju radnika. To je, između ostalog, i potvrda da upravo u ove dve profesije Srbija ima najkvalifikovaniju radnu snagu, koja uprkos negativnim trendovima kada je u pitanju tražnja za gig radom, uspeva da se izbori sa globalnom konkurencijom i tehnološkim promenama na prilično efikasan način.

Restrukturiranje tržišta ključno obeležje: Najznačajniji zaključak koji se na osnovu ovakvih trendova može izvući jeste da su i u uslovima pada digitalnog tržišta, kao što je to bio slučaj i u uslovima rasta, prisutni procesi restrukturiranja koji mogu imati značajne posledice po dugoročnu rezilijentnost i kvalitativne karakteristike digitalnog tržišta rada u Srbiji. Pozitivni aspekt kontrakcije je da se struktura tržišta pomerila u korist onih profesija koje su, u proseku, najviše plaćene i koje pokazuju daleko veću stabilnost tokom vremena, i u domenu tražnje za radom i u domenu ponude, što može dodatno delovati stabilizujuće u narednom periodu.

Trend povećanja relativnog značaja gig radnica je zaustavljen. Došlo je do smanjenja njihovog relativnog udela u populaciji gig radnika na 33,1%. Ipak, Srbija ostaje zemlja sa umereno izbalansiranom strukturom digitalnog tržišta rada na nivou polova u poređenju sa drugim zemljama i regionima u svetu.

Nove gig radnice su češće napuštale gig tržište, tako da su u najnovijem merenju od 10 gig radnica njih 6 bile sa iskustvom. Detaljnije …

Različita osetljivost na tržišne turbulencije Nakon dva uzastopna povećanja udela gig radnica u populaciji, u najnovijem merenju je došlo do smanjenja njihovog relativnog značaja – za 1,9 p.p. Time je skoro anuliran rast relativnog udela gig radnica u prethodnih godinu dana. Ovo je posledica različitih stopa kontrakcije broja gig radnika na nivou polova – broj gig radnika je smanjen za 14%, dok je broj gig radnica smanjen za više od 1/5 (21%). Iako je udeo gig radnica od 33,1% značajno viši u odnosu na prosek zastupljenosti gig radnica u nekim drugim regionima – Aziji (25%) ili Africi (24%), postoji značajno zaostajanje u odnosu na prosek jugoistočne Evrope (43%), a naročito Severne Amerike (50%). Osim toga, prethodno petogodišnje merenje potvrđuje relativno stabilnu oscilaciju oko vrednost od 1/3 radne snage koja je samo u periodima većih uzleta na tržištu dostizala do 38%.

Ko je napustio tržište? Pad broja gig radnika je praćen i padom udela novih gig radnika, tj. gig radnika koji nemaju registrovano radno iskustvo na platformama. Istovetna tendencija je bila prisutna i kod gig radnika i kod gig radnica. Na svakih 100 radnika njih 60 su oni koji imaju iskustvo u platformskom radu, dok ostatak predstavljaju oni koji se nadmeću za svoj prvi „gig“. Na nivou polova je situacija, ukoliko se porede radnici sa i bez iskustva, identična. Ukoliko se porede podaci sa prethodnim merenjem, gig radnice bez iskustva su u nešto većem obimu napuštale digitalno tržište rada nego što je to slučaj sa gig radnicima. Potencijalno objašnjenje ovakvih trendova jeste, makar delimično, u delovanju dve grupe faktora. Jedna je povezana sa sve težim uslovima dobijanja poslova za nove gig radnike, što je, definitivno, uslovljeno i padom tražnje za radom na Upworku, što je odraz širih trendova kontrakcije i na drugim digitalnim tržištima rada. To može biti posledica redukcije budžeta za marketing i oglašavanje na samoj platformi, kao i same platforme, ali i širih negativnih trendova i velike neizvesnosti koja je prisutna u tehnološkom, pa i šire, poslovnom sektoru. Druga je, svakako, povezana sa činjenicom da jednom uspostavljene prednosti i stečeno iskustvo pružaju veću rezilijentnost na digitalnom tržištu kroz, između ostalog, delovanje reputacionog mehanizma.

Kontrakcija nije bila podjednaka na nivou profesija i na nivou polova: naime, gig radnice su postale brojnije u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama i izjednačene su po broju u oblasti profesionalnih usluga. S druge strane, usled daleko snažnijeg napuštanja digitalnog tržišta rada od strane gig radnica u oblasti razvoja softvera i usled manjeg broja novih koje su se uključivale na tržište, razlike su u ovoj oblasti su postale dramatične: na svakih 100 radnika samo 12 njih su žene.

Jedina oblast u kojoj je došlo do rasta populacije i to samo kada su gig radnici u pitanju jeste oblast razvoja softvera – broj gig radnika je povećan za 2,4%, što je dodatno produbilo jaz na nivou polova u ovoj profesiji. Digitalno tržište rada su najčešće napuštali gig radnici u oblasti profesionalnih usluga (41,4%), dok se najveći broj gig radnica povukao sa digitalnog tržišta u oblasti razvoja softvera (39,3%). Detaljnije …

Sličnosti među polovima Sličnost u brojnosti gig radnika na nivou polova u oblasti profesionalnih usluga registrovana u prethodnim merenjima u kombinaciji sa oštrijim padom kod gig radnika je dovelo do toga da je u ovoj oblasti postoji istovetan broj gig radnika i gig radnica. Sem toga, u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama, usled različite kontrakcije koja je zabeležena na nivou polova, gig radnice su postale brojnije – njih je više za 15,4%. Sličnost se još javlja i u oblasti pisanja i prevođenja, u kojoj je populacija gig radnika veća za 6,9%.

Razlike među polovima Izraženiji dispariteti polne strukture se javljaju u preostale tri profesije, iako su one različitog obima. U oblasti prodaje i marketinga gig radnici su brojniji za 46,9%, dok je i dalje najprisutniji jaz u oblasti razvoja softvera gde na svakih 100 gig radnica tek 12 čine gig radnice. Umerena, ali značajna, razlika se pojavljuje u oblasti kreativnih usluga i multimedije u kojoj su gig radnici skoro dva puta brojniji od gig radnica – njih je više za 90,4%.

Različita dinamika promena u polnoj strukturi Kontrakcija na nivou oba pola je bila različitog intenziteta na nivou profesija. Pritom, postoji jedinstvena tendencija kada su profesije u pitanju (sa izuzetkom oblasti razvoja softvera): svuda je intenzitet pada bio izraženiji kod gig radnika. Pomenuti izuzetak u oblasti razvoja softvera je specifičan po tome što je ne samo populacija gig radnica smanjena u ogromnom obimu – za čak 39,3%, već je i broj gig radnika povećan za, iako skromnih, 3,4%. Iz toga razloga je koeficijent koji meri odnos broja gig radnika u odnosu na gig radnice u ovoj profesiji porastao sa 4,4 na 7,5.

Ravnomerna zastupljenost profesija kod gig radnica Izuzev oblasti kreativnih usluga i multimedije (37,7%), čiji je udeo povećan u odnosu na prethodno merenje za čak 7,3 p.p., ne pojavljuju se velike razlike kada je u pitanju disperzija gig radnica po profesijama: nešto ređe su angažovane u oblastima profesionalnih usluga (8,7%) i razvoju softvera (9,9%), dok se udeli ostalih profesija kreću od 10,1% (prodaja i marketing) do 17,9% (unos podataka i administrativne usluge). Nasuprot tome, kod gig radnika postoji velika koncentracija u dve profesije na koje otpada 72,3% ukupne populacije – to su oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga i multimedije, dok nijedna od preostale četiri profesije nema više 8%. Ovakva struktura tržišta sugeriše da bi u slučaju nekog snažnog eksternog šoka na tržištu koji bi uzrokovao nagli pad tražnje za određenim gig uslugama, „ženski“ segment tržišta bio daleko otporniji i doživeo manju kontrakciju.

Tendencija smanjenja udela gig radnica u ukupnom dohotku se nastavila, iako je bila skromnog obima: one ostvaruju 23,7%. To je, jednim značajnim delom, rezultat velikog smanjenja udela ženske populacije u jednoj od najplaćenijih oblasti – razvoju softvera. Detaljnije …

Faktori uticaja na agregatne prihode Prihodi gig radnika po polu su rezultat četiri faktora koja simultano deluju: značajno većeg broja gig radnika od gig radnica, veće koncentracije gig radnika u bolje plaćenim profesijama, razlikama u zaradama koje su, u proseku, veće kod muškaraca, potencijalno većoj sklonosti žena da gig rad koriste kao dodatni izvor prihoda, ali i većoj, u proseku, uposlenosti gig radnica od gig radnika – faktoru čije je dejstvo suprotno delovanju preostalih faktora.

Uzroci pada dohotka gig radnica Najnovije merenje predstavlja nastavak trenda kada je u pitanju agregatni prihod na nivou polova. Razlozi za ovo mogu biti brojni, a najznačajniji je veća brojnost gig radnika generalno, njihova veća koncentracija u bolje plaćenim profesijama, ali i činjenica da postoje velike razlike u zaradama između muškaraca i žena kada je reč o gornjim delovima raspodele (onim radnicima koji zarađuju najviše i koji na platformama, po pravilu, rade kontinuirano).

Ubrzao se trend rasta tražene cene rada po satu koja je viša za 5,9% u odnosu na prethodno merenje, dostižući istorijski maksimum od 23,7 USD.

Tendencije su različite na nivou profesija: oblasti unosa podataka i administrativnih usluga i prodaje i marketinga su registrovale pad prosečne cene rada po satu, dok je u ostale četiri profesije došlo do rasta. Pad zarada u oblasti unosa podataka je bio naročito izražen – 19,%, dok je dvocifren rast zarada registrovan u oblastima profesionalnih usluga (10%) i razvoja softvera (12%).

Jaz u zaradama na nivou polova je povećan. Gig radnice zarađuju, u proseku, 81,3% plate gig radnika, što je veliko smanjenje u odnosu na prethodno merenje (86,9%).

U dve profesije gig radnice ostvaruju (neznatno) višu zaradu (po satu): u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama (10 centi više) i u oblasti pisanja i prevođenja (80 centi više). Nasuprot tome, prosečne zarade po satu gig radnika su značajno više u svim drugim oblastima. One se kreću od 1,6 USD po satu u oblasti kreativnih usluga i multimedije do ogromnih 9,4 USD u oblasti razvoja softvera. Detaljnije …

Rast prosečnih zarada po satu Ovo je 5. uzastopno merenje u kojem je prisutan rast zarada. U proseku, ovaj rast je iznosio 5,9% i najviši je od aprila 2023. godine. Kombinacija eksternih faktora, poput inflacije i smanjene ponude rada, i većeg iskustva i znanja onih gig radnika koji su ostali aktivni na digitalnom tržištu, dovela je do ubrzanja visine zarada po satu. Inače, iako prema visini zarada srpski gig radnici po satu sada zarađuju više od prosečne globalne cene rada – koja za 2023. iznosila 21 USD po satu, prosečna cena po satu srpskih gig radnika je manja od preovlađujuće cene na globalnom tržištu koja se kreće između 24,28 do 61,78 USD po satu, na koju utiču brojni faktori (iskustvo, specifična oblast, region). Međutim, velike su razlike u zaradama ako se posmatraju pojedinačne profesije: gig radnici u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama zarađuju tek 75,5% prosečne globalne cene po satu za 2023. godinu, a ispod proseka su plaćeni još samo radnici u oblasti pisanja i prevođenja (86% prosečne globalne cene rada po satu).

Rast koji je (ponovo) nadmašio pad Nasuprot prethodnom merenju, gde su promene bile inkrementalne, najnovije merenje je donelo daleko dinamičnije promene – i kada je u pitanju pad zarada i kada je u pitanju rast zarada po satu. Konkretno,  u četiri profesije – profesionalnim uslugama, kreativnim uslugama i multimediji, razvoju softvera i pisanju i prevođenju, zabeležen je rast prosečnih zarada po satu. On je bio dvocifren u oblastima razvoja softvera (12%) i profesionalnim uslugama (10%), a nešto umereniji, ali značajan, u preostale dve – kreativnim uslugama i multimediji i pisanju i prevođenju gde je iznosio 7,3%. Među profesijama koje su pogođene padom javlja se još veća razlika: gig radnici u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga su doživeli veliko smanjenje zarada – od čak 19,8%, dok su oni u oblasti prodaje i marketinga imali umerenije, ali značajno, smanjenje zarada od 6,5%. Od pozitivnih trendova, kada je u pitanju kretanje zarada, profitiralo je 4/5 gig radnika, ali je preostalih 20% iskusilo značajno smanjene zarade.

Razlike na nivou polova Kretanje zarada na nivou polova po profesijama je zabeležilo divergentno kretanje kada je u pitanju oblast razvoja softvera. U ovom domenu je došlo do velikih promena, jer je zabeleženo smanjenje zarada gig radnica u odnosu na gig radnike od 29,3%. To je posledica činjenice da je zarada po satu gig radnika porasla u proseku za 14,6%, dok je, istovremeno, prosečna zarada gig radnica pala za 14,7%. Ova velika promena je uticala u odlučujućoj meri i na konačno kretanje zarada: plate gig radnika su u proseku porasle za 7,7%, dok su plate gig radnica zabeležile skroman rast od tek 0,8%. Rezultat ovih tendencija je rast jaza u zaradama među polovima: nasuprot prethodnom merenju, kada su radnice zarađivale 86,9% zarade gig radnika, u najnovijem merenju ovaj procenat je smanjen na 81,3%.

Sličnosti među polovima U preostalih pet profesija kretanje zarada na nivou polova po profesijama je bilo istog smera. Međutim, tu se mogu izdvojiti dve grupe profesija. Jednu čine one u kojima je kretanje zarada bilo sličnog intenziteta. U nju spadaju kreativne usluge i multimedija – plate gig radnica su u ovoj oblasti porasle za 6,6%, a gig radnika za 7,8%. Slična je razlika i u domenu pisanja i prevođenja, gde su zarade gig radnica porasle za 8,2%, dok je slabiji rast bio kog gig radnika – 6,5%. U oblasti profesionalnih usluga je razlika malo veća u korist gig radnica – rast od 12,8% u odnosu na 8,7% kod gig radnika. Nasuprot tome, u preostale dve profesije – unosu podataka i prodaji i marketingu, došlo je do pada zarada. Pritom, pad je, u oba slučaja bio izraženiji kod gig radnika: 9,8% u odnosu na 0,3% u oblasti prodaje i marketinga, odnosno 24,6% u odnosu 14% u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama. Pad zarada u ove dve oblasti, makar jednim delom, može biti objašnjen sve rasprostranjenijom upotrebom AI alata u automatizaciji i kreiranju sadržaja u oblasti marketinga, što se negativno odražava na zarade pojedinca u ovoj oblasti. Međutim, isto tako u uslovima u kojima dolazi do racionalizacije potrošnje i generalnog smanjenja rashoda u vezi sa razvojem i inovacijama. U takvim uslovima, troškovi na budžete za poslove koji su dominantno skoncentrisani u profesijama u kojima je došlo do pada zarada prvi podležu smanjenju. Posebno na udaru primene AI tehnologije su repetitivni i jednostavniji zadaci u vezi sa manipulacijom podacima, što je kod nas registrovano kroz veliko smanjenje prosečnih zarada u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama.

Ko koliko (može da) zaradi? Kombinujući profesiju, pol i prosečnu zaradu po satu, samo su dve profesije u kojima gig radnice ostvaruju veću zaradu: unos podataka i administrativne usluge i oblast pisanja i prevođenja. U prvom slučaju, pod pretpostavkom da su gig radnice radile puno radno vreme (176 časova mesečno), one bi mogle da zarade svega 20 USD više mesečno od gig radnika, dok je u drugom slučaju ta razlika očiglednija: njihova zarada bi bila viša 136 USD. U svim ostalim profesijama, pod istim pretpostavkama, razlike su ne samo u korist gig radnika, već su daleko veće. Najmanja je u oblasti kreativnih usluga i multimedije, gde bi gig radnici sa zaradom od 4,297 USD zarađivali 280 USD više od gig radnica. Najveća razlika se pojavljuje u onoj oblasti za koju postoji i najveća tražnja na tržištu i u kojoj su gig radnici višestruko brojniji od gig radnica, odnosno oblasti razvoja softvera: mesečna zarada gig radnica bi iznosila 3,557 USD i bila bi za čak 1,649 USD niža od one koju bi u proseku mogli da ostvare gig radnici.

Gigmetar^TM je prvi instrument koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade i profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici. Nastao je kao rezultat napora Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) da osvetli fenomen rada na onlajn platformama.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs