Srbija - Oktobar 2023 - Centar za istraživanje javnih politika

Nesumnjivo je da su faktori specifični za digitalno tržište rada odigrali veliku ulogu u ovoj promeni. Prema najnovijim istraživanjima (Hui et al., 2023), pojava AI alata poput Chat GPT-ija je značajno uzdrmala frilensersko tržište i dovela do statistički značajnog pada njihovih poslova i prihoda. Kako dalje pokazuje ovogodišnji izveštaj Payoneer-a, srpski gig radnici se suočavaju sa značajnim rastom globalne konkurencije, imaju poteškoće u pronalaženju novih poslova i beleže usporeniji rast tražnje za njihovim uslugama u odnosu na tražnju za uslugama radnika u drugim delovima sveta.

Jedan od značajnih razloga za to može biti cenovna nekonkurentnost određenih profesija ili neadekvatnost veština i znanja kojima gig radnici u Srbiji raspolažu. To dodatno vrši pritisak na njihov položaj, zaradu i mogućnost pronalaženja posla na digitalnom tržištu. Takođe ne treba zaboraviti i unutrašnje promene u Srbiji pre svega u domenu poreske politike koje su gig radnicima omogućile da lakše prijave porez na prihod ostvaren kroz rad na platformama, ali i uvela jaču kontrolu neprijavljenih prihoda.

U tom kontekstu očigledno je da je jedan značajan broj radnika koji su u prošlom merenju izrazili spremnost da pređu na klasičan ugovorni odnos van platformi – to i uradio. Naime, u najnovijem merenju samo 8% gig radnika je iskazalo spremnost da pređu u režim tradicionalnog ugovornog odnosa To je značajan pad u odnosu na prethodno merenje, kada je za takvu vrstu poslovnog aranžmana bilo zainteresovano čak 27% radnika, To znači da su mnogi realizovali svoju nameru i da su na ovom tržištu ostali većinom oni koji traže fleksibilan rad.

Kada je u pitanju tranzicija od platformskog angažmana ka konvencionalnoj radnoj sferi, dve stvari su od značaja. Jedna je da je reč gotovo isključivo o iskusnim platformskim radnicima. Druga se tiče činjenice da je reč o radnicima čija je zarada po satu za skoro 30% veća od prosečne zarade srpskih gig radnika. Ove činjenice sugerišu da je konvencionalni ugovorni odnos posebno atraktivna opcija za značajan deo gig radnika koji su etablirani kao frilenseri i da, očigledno, osim prednosti, gig rad nosi i određene nedostatke koji motivišu ovu populaciju da traga za poslovima koji u formalno-pravnom smislu podrazumevaju drugačiju raspodelu prava i obaveza između radnika i poslodavaca.

Kontinuirano praćenje populacije gig radnika u regionima ukazuje da najveći deo populacije živi i radi u 28 gradova u Republici Srbiji (84,1%). Najnoviji trend je doneo blago povećanje urbane populacije, što je u skladu sa nalazima najnovijih studija koje ukazuju na sve veću aglomeraciju kada je gig radna snaga u pitanju.

Veliki pad populacije gig radnika osetio se u gotovo svim gradovima (u 24 od 28). Međutim, ovo smanjenje nije bilo ravnomerno, što je dovelo do toga da populacija u nekim gradovima postane relativno brojnija (broj gig radnika u odnosu na ukupnu populaciju), dok je u drugim došlo do pada relativnog udela. Interesantno je da je identičan broj onih gradova koji su zabeležili rast udela u populaciji (14) i onih čija se relativna veličina smanjila (14). S druge strane, postoje četiri grada koja čine izuzetak i u kojima se broj gig radnika neznatno povećao. Reč je o Jagodini, Užicu, Kikindi i Zaječaru. Međutim, ovi gradovi imaju vrlo malu gig populaciju koja se kreće od 0,9% u Jagodini do 0,5% u Zaječaru.

Mešoviti su rezultati i kada se pogledaju administrativni centri na nivou NUTS2 regiona – u Beogradu i Nišu je došlo do manjeg pada populacije, dok je broj gig radnika značajnije pao u Novom Sadu a u Kragujevcu u nešto manjoj meri. To je dovelo do toga da u najnovijem merenju gig radnici iz Beograda čine 41,2% ukupne populacije, iz Novog Sada 13,1%, Niša 8,3%, a Kragujevca svega 2,9%.

U najnovijem merenju u 10 gradova je populacija gig radnika prevazilazila udeo od 1%. To su Subotica, Pančevo, Kraljevo, Zrenjanin, Čačak i Kruševac. Leskovac je ispao sa liste. Time je Niš ostao jedini grad sa značajnijom populacijom u regionu Južne i Istočne Srbije.

Na regionalnom nivou, rast relativnog udela gig populacije je zabeležen u regionu Beograda, i u značajno manjoj meri u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, u značajno manjoj meri. Nasuprot tome, veliko smanjenje udela u gig populaciji su zabeležila druga dva regiona – region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije.

Muškarci su u većoj meri bili skloni da napuste digitalno tržište rada u prethodnih 6 meseci nego što je to slučaj sa gig radnicama. Ovakav zaključak proizilazi iz činjenice da je na regionalnom nivou smanjenje broja gig radnica bilo manje od smanjenja broja gig radnika. Tako je njihov udeo povećan u svim regionima – u manjoj meri u Beogradu i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, dok je to u nešto većoj meri bilo prisutno regionima Vojvodine i Južne i Istočne Srbije.

Koristeći se taksonomijom oksfordskog OLI Instituta, na graficima je mapirana distribucija gig radnika prema profesijama. Osnovni nalaz najnovijeg merenja je da je u svim profesijama došlo do kontrakcije broja radnika. Ona je bila najmanja u oblasti razvoja softvera (2,4%), značajno veća u oblasti profesionalnih usluga (13%). Sve ostale profesije beleže pad broja radnika od 20% i više, pri čemu je najveća kontrakcija bila u oblasti pisanja i prevođenja – 28,7%. Jedno od potencijalnih objašnjenja za ovaj izraziti pad u oblasti pisanja i prevođenja je sve raširenija upotrebe veštačke inteligencije. Osim toga, došlo je do veće tranzicije gig radnika ka specijalizovanim jezičkim platformama, iako Upwork ostaje jedno od najboljih digitalnih tržišta za pojedince u ovoj profesiji.

Razlike u intenzitetu pada na nivou profesija su ostavile traga na promene u relativnim udelima koje pojedine profesije imaju u ukupnoj populaciji gig radnika. Oblast multimedije i kreativnih usluga i dalje je dominantna i privlači više od trećine populacije gig radnika – 33,8%. Međutim, nastavljen je trend smanjivanja udela ove profesije – 1,4 p.p. u odnosu na prethodno merenje.

U najnovijem merenju samo dve profesije su uspele da povećaju svoj udeo: neznatno profesionalne usluge, 0,4 p.p., i, u značajnoj meri, oblast razvoja softvera 4,2 p.p. Nasuprot tome, najmanji pad udela je imala oblast prodaje i marketinga (0,1 p.p.), a u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama, multimediji i kreativnim uslugama i pisanju i prevođenju pad udela je bio sličan – u proseku 1,5 p.p.

Najznačajniji zaključak koji se na osnovu ovakvih trendova može izvući jeste da u uslovima snažne kontrakcije tržišta, najveću otpornost pokazuju one profesije u kojima su zarade najviše. Ovo je u skladu sa konvencionalnom ekonomskom teorijom prema kojoj veličina podsticaja određuje kretanje ponude rada na određenom tržištu. Isto tako, jedna od mogućih interpretacija ove pojave jeste da usled dobre tražnje za uslugama iz oblasti razvoja softvera ili profesionalnih usluga, i manje (globalne) konkurencije sa kojom se suočavaju srpski gig radnici, „povlačenje“ gig radnika sa tržišta je bilo manje izraženo. U svakom slučaju, ovo je značajno kvalitativno restrukturiranje tržišta gig rada: struktura se pomerila ka bolje plaćenim profesijama.

Dok smo u dosadašnjim merenjima posmatrali implikacije širenja tržišta kroz rast broja gig radnika različitih profesija na regionalnom nivou, u najnovijem merenju smo u poziciji da posmatramo kakve posledice kontrakcija na tržištu ima na pojedine profesije u različitim regionima. U tom kontekstu je najnovije merenje omogućilo da proverimo hipotezu o evolutivnom razvoju i malim promenama koja se iz merenja u merenje potvrđivala tokom perioda rasta, odnosno da testiramo karakter promena i njihovu veličinu kada dođe do kontrakcije tržišta.

Relativno veliko smanjenje broja gig radnika u oblasti profesionalnih usluga u regionu Beograda (24,4%) dovelo je do pada udela beogradskih gig radnika u ovoj profesiji za 1,5 p.p. Istovremeno, u ovoj oblasti je porastao udeo gig radnika u ostala 3 regiona – neznatno u regionima Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije, a izraženije u regionu Vojvodine (1,2 p.p.). Detaljnije ... To je jedina profesija u kojoj je smanjena relativna brojnost beogradskih radnika. U svim ostalim profesijama njihov udeo se povećao – najviše u oblasti prodaje i marketinga (3,6 p.p.), nešto manje u oblasti razvoja softvera (1,6 p.p.), i relativno neznatno u ostale tri profesije.
U regionu Vojvodine, relativni udeo gig radnika smanjio se u čak četiri profesije za više od 1 p.p. i to u i) u unosu podataka i administrativnim uslugama, ii) u prodaji i marketingu, iii) razvoju softvera i iv) pisanju i prevođenju. Osim rasta relativnog udela u oblasti profesionalnih usluga, umereni rast udela vojvođanskih gig radnika je bio prisutan u oblasti kreativnih usluga i multimedije. Ovo je kvalitativna promena u strukturi digitalnog tržišta rada u regionu Vojvodine, jer su na relativnom značaju dobile profesije u kojima se nude relativno bolje plaćeni poslovi.
U regionu Južne i Istočne Srbije, pad je imao drugačije karakteristike u odnosu na region Vojvodine. U njemu se struktura digitalnog tržišta rada pomerila u korist manje plaćenih profesija. Relativni udeo gig radnika iz ovog regiona se smanjio u oblastima kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera, dok je u ostale četiri oblasti došlo do rasta udela gig radnika – najizraženijeg u oblasti pisanja i prevođenja (1,1 p.p.).
Promene u regionu Šumadije i Zapadne Srbije su imale sličan obrazac kao u regionu Vojvodine: porasli su udeli gig radnika u bolje plaćenim oblastima profesionalnih usluga, kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera, dok je u ostale tri profesije zabeležen pad udela, najizraženije u oblasti prodaje i marketinga (2,7 p.p.).

Pad populacije gig radnika je doveo do promena kada je u pitanju zastupljenost pojedinih profesija unutar regiona. Ipak ove promene su bile gotovo neznatne. Naime, dve najzastupljenije profesije u svim regionima su i dalje kreativne usluge i multimedija (1. mesto) i razvoj softvera (2. mesto), a dve najmanje zastupljene profesije u svim regionima su prodaja i marketing (na 5. mestu) i profesionalne usluge (na 6. mestu). Jedina značajnija promena zabeležena je u regionu Južne i Istočne Srbije gde je veliki pad broja gig radnika u oblasti pisanja i prevođenja uslovio da ova profesija padne sa 3. na 4. poziciju, dok su na treću poziciju dospeli gig radnici u oblasti administrativnih usluga i unosa podataka. U ostalim regionima se i dalje na 3. poziciji nalazi oblast unosa podataka i administrativnih usluga, koju po brojnosti sledi oblast pisanja i prevođenja. To reflektuje izvesnu specifičnost tržišne kontrakcije koja se desila u regionu Južne i istočne Srbije, ali i činjenicu da promene u regionima unutar profesija nisu bile takve magnitude da bi značajnije promenile tržišnu strukturu u domenu profesija unutar regiona. Koje su tendencije bile zajedničke, a šta su specifičnosti regiona u odnosu na prethodno merenje? Detaljnije ...
U svim regionima je udeo radnika koji se bave profesionalnim uslugama u odnosu na ukupnu populaciju gig radnika zabeležio rast, koji je bio najizraženiji u Vojvodini, iako je i u ovom regionu bio skroman (0,7 p.p.). Jedina profesija u kojoj je ispoljena ista tendencija u svim regionima jeste oblast razvoja softvera, s tim što su pomeranja bila značajnija: najmanje u regionima Južne i Istočne Srbije i Vojvodine (3,2 p.p.), značajno više u regionu Beograda (4,6 p.p.), dok je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije promena bila najizraženija (5,4 p.p.). Rast udela u dve najplaćenije profesije – razvoju softvera i profesionalnim uslugama, govori o dva bitna aspekta digitalnog tržišta rada u Srbiji. Jedan se tiče činjenice da je došlo do restrukturiranja tržišta ka onim profesijama za kojima postoji izražena globalna tražnja. Posledično, povećana je rezilientnost digitalnog tržišta. Drugi ukazuje na su ekonomski podsticaji (zarade) ključni faktor koji objašnjava trendove na digitalnom tržištu – najmanja kontrakcija je zabeležena u ponudi radne snage u onim profesijama koje su najplaćenije. Jedina oblast u kojoj se smanjio udeo radnika u ukupnoj regionalnoj populaciji jeste oblast pisanja i prevođenja, iako je pad bio nešto slabije izražen u regionu Južne i Istočne Srbije (0,8 p.p.), dok je u ostala tri regiona on u proseku iznosio 2,2 p.p. Slično je i sa oblašću unosa podataka i administrativnih usluga, gde je jedino u regionu Južne i Istočne Srbije njihov udeo ostao nepromenjen, dok je u ostalim regionima pad bio umeren – u proseku 1,3 p.p.Kada se posmatraju kretanja u preostale dve profesije – kreativnim uslugama i multimediji i prodaje i marketinga, prisutne su određene razlike unutar regiona. Neznatno je porastao udeo gig radnika u oblasti kreativnih usluga i multimedije u regionu Vojvodine, dok je u ostala tri regiona došlo do smanjivanja relativnog značaja ove profesije. S druge strane, kada je u pitanju region Beograda i Južne i Istočne Srbije, blago je porastao relativni značaj oblasti prodaje i marketinga, dok je u regionima Vojvodine, a posebno Šumadije i Zapadne Srbije, došlo do relativnog pada broja gig radnika u ovoj oblasti.
Odnos između najbrojnije profesije (kreativnim uslugama i multimediji) i najmanje brojne profesije (profesionalne usluge) je i dalje izražen – koeficijent iznosi 5,3, ali je došlo do značajnog smanjivanja u odnosu na prethodna merenja. U svim regionima su ove razlike smanjene, iako su one još uvek izražene u regionima Vojvodine (6,4) i, posebno, Šumadije i Zapadne Srbije (7,1). Ovaj podatak govori u prilog uspostavljanja uravnoteženije strukture digitalnog tržišta rada u Republici Srbiji, što je od značaja za održivost daljeg razvoja digitalnog tržišta rada i pretpostavka njegove veće stabilnosti u budućnosti.

Novo merenje je donelo dalji, iako blagi, rast učešća gig radnica u ukupnoj populaciji: one čine 33,7% gig populacije, a njihov udeo je povećan za 1 p.p. Iako je to značajno bolje u odnosu na prosek zastupljenosti gig radnica u nekim drugim regionima – Aziji (25%) ili Africi (24%), postoji značajno zaostajanje u odnosu na prosek Jugoistočne Evrope (43%), a naročito Severne Amerike (50%).

Opisana kontrakcija tržišta donela je određene promene u polnoj strukturi kada je u pitanju odnos radnika sa i bez iskustva rada na platformama. Naime, broj radnica koje imaju iskustvo na platformama je neznatno veći od broja onih koje ga nemaju, a identična je situacija i kada su gig radnici u pitanju. Na svakih 1.000 radnica bez generisanih prihoda u prethodnom periodu dolazi 1.121 radnica koja je ostvarila neke prihode, dok je u slučaju gig radnika taj odnos 1.000 prema 1.107. Ovo je značajna promena u odnosu na prethodni period, kada je na svakih 1.000 radnica bez prihoda njih 1.300 imalo ostvarene prihode. O čemu nam to potencijalno govori? Najveći odliv sa digitalnog tržišta rada, kada su gig radnice u pitanju se desio upravo u kategoriji onih koje su imale iskustva u radu. To može sugerisati da je za njih gig rad u prethodnom periodu postao manje atraktivan ili da više nije u skladu sa njihovim potrebama. Razlozi se mogu sastojati u relativno, u odnosu na tradicionalno tržište rada, neatraktivnim uslovima i načinu rada, kao što su pitanja socijalnog osiguranja i poreskog tretmana. Kada su u pitanju gig radnici, odnos onih sa iskustvom u odnosu na one bez iskustva je ostao na sličnom nivou, ukazujući na to da je kontrakcija tržišta imala podjednak uticaj na obe kategorije radnika – dovela je do povlačenja kako novih, tako i onih radnika koji su imali iskustvo u radu na platformama. Osim toga, ovakva struktura radnika sa iskustvom u odnosu na one bez iskustva govori o „mladom“ karakteru digitalnog tržišta rada: puno je onih koji žele da se oprobaju u ovom vidu radnog angažmana. Detaljnije ...
Napuštanje digitalnog tržišta rada je imalo različite posledice i na regione. Regioni Južne i Istočne Srbije i Vojvodine su regioni koji su imali daleko veće napuštanje muške radne snage sa platformi, nego što je to slučaj sa druga dva regiona gde je odliv na nivou polova bio prilično ujednačen, iako nešto jačeg intenziteta kada su u pitanju gig radnici. Dokaz za to je da su dve pojedinačno najveće kontrakcije bile u regionima Južne i Istočne Srbije i Vojvodine i to kada su gig radnici u pitanju: broj gig radnika se u prvom slučaju smanjio za 22,1%, a u drugom za 21,5%. Nešto veći odliv gig radnica je imao samo region Šumadije i Zapadne Srbije (16,8%), ali je i u ostala tri regiona situacija bila relativno slična– u proseku se broj gig radnica smanjio za 15,6%.

O smanjenju tržišta gig radnika uopšte svedoči i podatak da su promene identičnog smera bile prisutne i na nivou polova: u svim profesijama je i kod gig radnica i kod gig radnika došlo do pada njihovog broja. Međutim, iako je promene karakterisao isti smer, one su ipak bile različitog intenziteta. To je proizvelo izvesne posledice kako na nivou strukture digitalnog tržišta rada tako i na nivou profesija i na nivou polova.

Ako bismo skalirali intenzitet promena, moguće je izdvojiti tri grupe koje je u velikoj meri pratila različita dinamika. Prvu grupu čine profesije gde je kontrakcija bila veća od 1/4, odnosno 1/5 ukupne gig populacije: najizraženiji pad je bio u oblasti pisanja i prevođenja (28,7%), nešto umereniji u unosu podataka i administrativnim uslugama (24,6%), a sledi oblast kreativnih usluga i multimedije (21,5%). Drugu grupu čine oblasti prodaje i marketinga i profesionalnih usluga, gde je pad bio manjeg intenziteta i kretao se između 19,6%, u prvom, odnosno 13% u drugom slučaju. Treću grupu čini najrezistentniji segment – razvoj softvera, u kome je kontrakcija iznosila svega 2,4%. Očigledno je posao gig radnika posebno atraktivan kada je u pitanju oblast razvoja softvera, što korespondira sa nalazom da je prema kriterijumima plaćenosti, opterećenja, stabilnosti posla i kompetitivnosti u industriji, posao programera najbolje ocenjen posao među populacijom frilensera. Osim toga, nestabilnost u tehnološkom sektoru, koje prate i otpuštanja radnika, jeste jedno od objašnjenja zašto su gig radnici u ovoj profesiji u manjoj meri napuštali digitalno tržište rada. Detaljnije ...
Promene generalnih trendova na nivou profesija vidljive su i na nivou polova. Najveća razlika je u oblasti pisanja i prevođenja gde je 4,4 puta više gig radnika nego gig radnica napustilo tržište. U procentima: broj gig radnica se u oblasti pisanja i prevođenja smanjio za 13%, dok se broj gig radnika smanjio za 39,6%. Oblast pisanja i prevođenja ne samo da je zabeležila najveću kontrakciju, već je istovremeno registrovana promena najmanje balansirana u pogledu polne strukture (u korist žena). Dodatno, kod gig radnica je jedino oblast unosa podataka i administrativnih usluga zabeležila kontrakciju iznad 20%, dok je kod gig radnika to slučaj u čak četiri profesije – izuzeci su oblasti razvoja softvera (2,8%) i profesionalnih usluga (12,7%).
Jedina profesija gde je pad u broju gig radnica bio veći u odnosu na gig radnike, jeste oblast profesionalnih usluga, iako je razlika skromna: 13,3% u odnosu na 12,7%. Osim toga, broj gig radnica je ostao praktično isti u oblasti razvoja softvera (0,2% je iznosio pad).
Ono što je interesantno jeste da promene na srpskom digitalnom tržištu rada ne korespondiraju trendovima na globalnom tržištu rada, makar kada je u pitanju kretanje tražnje za digitalnim radom na nivou pojedinih profesija. Na primer, i kod gig radnica i kod gig radnika je došlo do primetne kontrakcije u njihovom broju u oblasti prodaje i marketinga, dok se na globalnom nivou od ukupnog broja oglasa za posao čak 32,8% odnosilo na funkciju marketinga.
Različita dinamika koja je pratila kontrakciju tržišta na nivou polova je značajno „poremetila“ dominaciju gig radnika na nivou pojedinih profesija. Naime, nasuprot prethodnom merenju, u kome su gig radnici bili brojniji u svim profesijama, najnovije merenje je donelo promene: gig radnice su postale brojnije u oblastima unosa podataka i administrativnim uslugama i pisanju i prevođenju, iako te razlike nisu velike. Osim toga, malo su brojniji gig radnici u oblasti profesionalnih usluga – ima ih svega 8,1% više. Međutim, s obzirom na relativno malu populaciju u ovoj oblasti, već u sledećem merenju je moguće da gig radnice budu brojnije u ovoj oblasti. Nasuprot tome, u ostalim oblastima se razlike kreću od relativno umerenih – u oblasti prodaje i marketinga gig radnici su brojniji 1,5 puta u odnosu na gig radnice, u oblasti kreativnih usluga i multimedije gde ovaj koeficijent iznosi 2,1, dok u oblasti razvoja softvera na svakih 100 gig radnica postoji 642 gig radnika. Međutim, uprkos velikim razlikama, povećana brojnosti žena u svim profesijama je evidentna.

Prihodi gig radnika po polu su rezultat četiri faktora koja simultano deluju: značajno većeg broja gig radnika od gig radnica, veće koncentracije gig radnika u bolje plaćenim profesijama, razlikama u zaradama koje su u proseku veće kod muškaraca, potencijalno većoj sklonosti žena da gig rad koriste kao dodatni izvor prihoda, ali i u proseku većoj uposlenosti gig radnica od gig radnika – faktoru čije je dejstvo suprotno delovanju preostalih faktora.

U novom merenju se nastavio trend koji je dominantno prisutan poslednjih godina: udeo gig radnica u ukupnom dohotku se smanjio i to za gotovo 1,5 p.p. Pored već navedenih razloga, u dodatni spada i činjenica da postoje velike razlike u zaradama između muškaraca i žena kada je reč o gornjim delovima raspodele (onim radnicima koji zarađuju najviše).

Poslednje merenje posebno zanimljivim čini podatak da je došlo do značajne kontrakcije broja gig radnika uprkos trendu rasta zarada. U pogledu cene rada gig radnici su u proseku tražili 3% veću cenu rada po satu nego što je to bio slučaj u prethodnih 6 meseci. Ovo je 4. uzastopno merenje u kojem je prisutan rast zarada, a prosečna zarada po satu za srpske gig radnike je iznosila 21,8 US$ i dostigla je istorijski maksimum. Kombinacija eksternih faktora, poput inflacije, do internih koji se tiču personalnih karakteristika i moguće većeg iskustva i znanja onih gig radnika koji su ostali aktivni na digitalnom tržištu, uslovila je iako skroman rast cene gig rada. Ova promena je fundamentalnog karaktera jer je po prvi put tražena prosečna cena rada srpskih gig radnika po satu viša od globalne cene rada – koja za 2023. iznosi 21 US$ po satu. S druge strane, to je i dalje značajno zaostajanje u odnosu na najrazvijenije digitalno tržište rada na svetu, odnosno USA. Srpski gig radnici zarađuju 40,5% prosečne zarade po satu američkog radnika.

Rast tražene cene rada je bio univerzalan na nivou polova. I kod gig radnica i kod gig radnika cena je porasla. Razlika je za nijansu veći rast kod gig radnica (3,2%) u odnosu na gig radnike (2,9%). O skromnosti razlika u pogledu različitog rasta po polovima najbolje svedoči podatak da su gig radnice zarađivale 86,3% plate gig radnika po satu, što je gotovo identično rezultatu u odnosu na prethodno merenje. To je, međutim, potvrda nalaza iz prethodnog merenja koja se tiče relativno visoke perzistentnosti razlike u zaradama između polova, ali i činjenice da su ove razlike manje nego što je to slučaj sa nalazima drugih istraživanja – poput Payoneerovog, prema kojem su gig radnice na nivou 81,8% zarade gig radnika. Detaljnije ...
Dve grupe profesija je moguće izdvojiti prema dinamici rasta zarada. Prvu grupu čine oblasti u kojima je došlo do rasta zarada: prodaja i marketing (6,2%), kreativne usluge i multimedija (4,6%), profesionalne usluge (5%) i pisanje i prevođenje (0,6%). Drugu grupu čine preostale dve oblasti u kojima je zabeležen pad zarada, odnosno unos podataka i administrativne usluge (1,9%) i razvoj softvera (0,6%). U onim profesijama u kojima je došlo do rasta, to je donelo značajne dodatne prihode onima koji rade na platformama. Na primer, srpski gig radnici, pod pretpostavkom da su radili puno radno vreme (176 časova mesečno), u oblastima prodaje i marketinga i kreativnih usluga i multimedije su bili u mogućnosti da zarade 171,5 US$, odnosno 145,1 US$ više nego pre 6 meseci. Ovakvo kretanje zarada, naročito u oblasti prodaje i marketinga, odslikava tražnju za gig radom na globalnom nivou koja je upravo najizraženija u oblasti marketinga. S druge strane, posebno interesantno je da je uprkos padu prosečne zarade po satu u oblasti razvoja softvera, atraktivnost gig rada ostala relativno velika za srpske IT stručnjake, što se vidi kroz relativno malo smanjenje njihovog broja. To se može objasniti nizom povezanih uticaja: kako životnim stilom pojedinaca u ovoj profesiji – veliki broj njih radi od kuće i kada imaju klasičan ugovorni odnos sa poslodavcem; relativno visokim platama koje se mogu zaraditi u ovoj oblasti – prosečna plata na platformi sa punim radnim vremenom u oblasti razvoja softvera iznosi više od 4,500 US$; poslovi na razvoju softvera su, inače, najbolje plaćeni poslovi na digitalnom tržištu; povrh toga, verovatno, i specifičnostima samog posla – situacije u kojoj je gig rad za značajan deo digitalnih radnika i radnica dodatni izvor prihoda. I dok su na nivou populacije uočljivi različiti trendovi u pogledu kretanja zarada u pojedinim profesijama, razlike su još izraženije kada se posmatra njihovo kretanje na nivou polova. Muškarci su bili daleko više pogođeni negativnim trendovima. O tome svedoči podatak da su, od pet oblasti u kojima je zabeležen pad zarada, čak 4 kod gig radnika i samo 1 kod gig radnica. Kod gig radnika je pad zarada naročito bio izražen u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga (-6,9%) i pisanja i prevođenja (-3,6%). Nešto manji pad je zabeležen u oblasti profesionalnih usluga (-1,2%), dok je zarada u oblasti razvoja softvera praktično ostala nepromenjena (-0,1%). Kod gig radnica jedini pad zarade po satu je zabeležen u oblasti razvoja softvera, ali je on bio prilično izražen (-7,1%). U ostalih pet profesija, najveći rast zarada kod gig radnica je zabeležen u oblasti prodaje i marketinga (7,6%%), što je ujedno i najveći rast na nivou polova i profesija. Nasuprot tome, gig radnici koji su bili angažovani na poslovima kreativnih usluga i multimedije su zarađivali, u proseku, 4,1% više nego pre 6 meseci, što je profesija sa najvećim rastom zarada kod gig radnika.Najveći broj srpskih gig radnika je u najnovijem merenju tražio između 3 US$/h (najniža cena rada u uzorku) i 12 US$/h – njih ukupno 3.555. Ukoliko se tome doda i 2.733 radnika koji su tražili između 12 US$/h i 21 US$/h, to čini da većina gig radnika od 62,5% radnika radi za iznos koji je niži od 21 US$/h (globalnog proseka). Pritom, 25% populacije zarađuje 10 ili manje US$/h, dok u drugom i trećem kvartilu gig radnici zarađuju između 10 i 30 US$/h. S druge strane, zaradu od 100 USD$/h i više zahteva svega 1,3% aktivne gig populacije.

GIGMETAR IZVEŠTAJ OKTOBAR 2023

NAJZNAČAJNIJI NALAZI

DETALJAN PREGLED REZULTATA

% GIG RADNIKA PO REGIONU

GIG RADNICI PO PROFESIJAMA

% UČEŠĆE GIG RADNIKA IZ REGIONA PO PROFESIJAMA

% GIG RADNIKA U REGIONIMA, PO PROFESIJI

ODNOS BROJA GIG RADNIKA PREMA POLU

% GIG RADNIKA PO POLU I PROFESIJI

ODNOS UKUPNIH PRIHODA PREMA POLU

CENA RADNOG SATA U US $, PO POLU I PROFESIJI

_____________________________________________________

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

KO SMO MI?