Najnovije regionalno izdanje Gigmetra obeležilo je nekoliko značajnih trendova: došlo je do pada broj gig radnika, rast zarada je bio skroman, dok su se razlike među polovima – kako u pogledu participacije na tržištu rada, tako i u pogledu zarada, dodatno produbile. Ove promene se dešavaju u uslovima usporenog globalnog ekonomskog rasta, koji će, prema procenama Svetske banke, dostići svega 2,6% tokom 2024 i sa prosekom od 3,1% u petogodišnjem periodu – najnižem u poslednjih nekoliko decenija. Uporedo sa stabilnim, iako usporenim rastom, velike promene su se desile u globalnom inovacionom ambijentu koje su, prema godišnjem izveštaju WIPO, ogledaju kroz usporavanje R&D rashoda, kontrakciju investicija i pad naučne produkcije. Svetski ekonomski forum ukazuje da kombinacija različitih društvenih, političkih i privrednih faktora kreira izrazito kompleksno poslovno okruženje koje prati velika neizvesnost. Posebno značajna su kretanja na konvencionalnom tržištu rada, gde je zaposlenost u većini zemalja u regionu Jugoistočne Evrope na istorijskom maksimumu. Značaj ove činjenice se, pre svega, ogleda u tome što takva situacija deluje negativno na ponudu rada na digitalnom tržištu, iako će fleksibilnost, veći dohodak i prilike za sticanje iskustva i ovladavanje novim veštinama i dalje ostati bitni faktori koji podstiču veću participaciju na digitalnim platformama u ovim privredama. Kombinovano dejstvo globalnih i regionalnih tržišnih i netržišnih faktora ne samo da objašnjava aktuelnu kontrakciju na digitalnom tržištu rada, već stavljaju i veliki znak pitanja na dalji razvoj u vremenu pred nama.Detaljnije ...

Podjednako veliki uticaj na (dalje) oblikovanje dinamike na digitalnom tržištu rada, pored opštih ekonomskih uslova, imaju i ključni tehnološki trendovi čiji uticaj na svet rada kontinuirano raste. Primenjena AI usmerena na automatizaciju, poboljšanje i ubrzanje radnih procesa je ključni trend koji oblikuje trenutne, a u još većoj meri i buduće, trendove na digitalnom tržištu rada – i na strani tražnje i na strani ponude. Promene na strani tražnje se ogledaju u smanjenju poslovnih oglasa za repetitivne i jednostavnije poslovne zadatke, a koje se, između ostalog, u Gigmetru ogledaju kroz kontinuirano i iznadprosečno smanjenje radne snage u poslovima vezanim za pisanje i prevođenje ili poslove iz oblasti administrativnih usluga i unosa podataka. S druge strane, postoji kontinurani rast tražnje kompanija za digitalnim veštinama, posebno onim koje su vezane za upotrebu i razvoj AI tehnologije.

Revolucija u radu na daljinu započeta pandemijom se nastavila i 2024. godine kako kompanije nastavljaju da koriste prednosti od ove forme rada koje se, pre svega, ogledaju u nižim troškovima i pristupu globalnom pulu talenata.

U ovakvim okolnostima, reakcija ponude gig rada na mogućnosti koje kreira globalno digitalno tržište rada u velikoj meri će zavisiti od spremnosti i sposobnosti gig radnika da se dodatno obrazuju i steknu nove veštine i znanja („upskilling“) i prošire domen svoje ekspretize („reskilling“). Ovi aspekti mogu biti, na šta upozorava Evropska trening fondacija u svom istraživanju, velika prepreka za dalji razvoj digitalnog tržišta rada u velikom broju zemalja regiona u Jugoistočnoj Evropi.

Frilenseri su postali značajan deo globalne radne snage, a procene se kreću od 1% do 3% u ukupnoj globalnoj zaposlenosti, dok studija Svetske banke iz 2023. godine procenjuje da gig radna snaga čini čak 12% globalne radne snage. I 2024. godina se može opisati sa četiri reči: više frilensera nego ikada! To se u potpunosti uklapa u projektovani prosečan godišnji rast digitalnog tržišta rada do 2030. godine od 16,2%! Ovi trendovi su posebno značajni za one gig radnike sa tehničkim znanjima i veštinama, u oblasti marketinga i profesionalnim uslugama. Vodeće globalne kompanije se sve više oslanjaju u svojim poslovnim operacijama na gig radnike – 3 od 10 Fortune Top 100 kompanija angažuju frilensere, a Google zapošljava veći broj frilensera nego što ima zaposlenih radnika angažovanih sa punim radnim vremenom. Prema podacima za 2024. godinu na jednom od najbrže rastućih i najvećih tržišta za gig radnike – Indiji, 9 od 10 kompanija razmatra angažovanje gig radnika, a tražnja dominantno dolazi od strane startupova i sektora upravljanja poslovnim procesima. Rast globalne tražnje za frilenserima samo naizgled protivreči nalazima Gigmetra o padu broja gig radnika na digitalnnim online platformama u posmatranom regionu. Naime, kontrakcija u ovom regionu kojoj je prethodio već veliki nivo saturacije tržišta (ponude radne snage) i relativno mali udeo u globalnoj ponudi radne snage, je mnogostruko nadmašena otvaranjem novih tržišta i uključivanjem radne snage sa njih. Osim toga, ne postoji znak jednakosti između gig radnika i njihovog angažmana na platformama. Drugim rečima, broj gig radnika može da raste, ali da je taj rast rezultat njihovog angažovanja putem drugih kanala zapošljavanja i fleksibilnih radnih angažmana, poput uspostavljanja bilaterlanih ad hoc radnih angažmana sa klijentima i van platformi.

Cilj projekta Gigmetar je da se utvrde sistemske karakteristike na tržištu gig radnika u regionu Jugoistočne Evrope, njihove sličnosti i razlike, kao i da se identifikuju ključni regionalni trendovi i promene. Najnovije merenje ukazuje na snažne procese restrukturiranja ponude rada koji su bili praćeni trećom (prilično intenzivnom) uzastopnom kontrakcijom, odnosno smanjenjem obima radne snage.

Trend smanjenja broja gig radnika se nastavlja: Najnovije merenje donosi treći uzastopan pad ukupnog broja aktivnih gig radnika na vodećim digitalnim platformama u Jugoistočnoj Evropi – 14,4%.

Najdominantnija platforma je i dalje Upwork, a najznačajnije nacionalno tržište Srbija: na Upwork otpada 57% regionalnog tržišta rada na tri dominantne platforme, dok je Srbija dom za 25,6% gig radne snage u regionu.

Lakše do posla za nove radnike iz EU zemalja regiona: dok je u EU zemljama regiona prosečno učešće novih gig radnika koji su radili u trenutku merenja iznosilo 32,1%, u ostalim zemljama regiona je taj udeo bio tek 25%.

Žene su češće napuštale digitalno tržište rada: Gig radnice danas čine 37% gig populacije u regionu, a procenti se kreću od 46,5% u Albaniji do 30,6% u Bosni i Hercegovini.

Tražena cena rada[1] nastavlja (usporen) rast: Zarade gig radnika porasle su prosečno za 3% u odnosu na prethodno merenje. Međutim, došlo je do blagog pada zarada gig radnica (0,1%) u odnosu solidan rast zarada kod gig radnika (4,2%), čime je jaz u zaradama porastao: gig radnice sada zarađuju, u proseku, 83,4% zarade gig radnika.

Najnovije merenje donosi treći uzastopni pad broja aktivnih gig radnika na vodećim digitalnim platformama u Jugoistočnoj Evropi (Upwork, Freelancer i Guru). Pad broja gig radnika je iznosio 14,4% u odnosu na 7,6% u prethodnom merenju. S obzirom da je u najnovijem merenju zabeležen najveći odliv gig radnika sa ove platforme, došlo je do pada njenog relativnog značaja: sada sa ove platforme od svakih 100 radnika dolazi njih 57. Detaljnije ...

Kretanja na nivou pojedinačnih platformi su pratile kako promene različitog smera, tako i različitog intenziteta Na Freelanceru i Upworku je došlo do smanjenja ponude radne snage. Rast radne snage na Guruu je bio (zanemarljivo) mali – 1,1% u proseku. Kada je reč o smanjenju, ono je bilo izraženije na Upworku, gde je broj gig radnika smanjen za skoro 1/5 (19,1%). Na Freelanceru je smanjenje bilo uporedivog, ali nižeg, intenziteta – broj gig radnika se smanjio za 16,6%. Uprkos činjenici da je Upwork najveći gubitnik u ovom merenju, na kome je došlo do pada udela za nešto više od 3,3 p.p., ova platforma i dalje dominira regionalnim digitalnim tržištem rada. Na njoj je aktivno 56,9% od ukupnog broja aktivnih gig radnika na posmatrane tri platforme. Šta više, Upwork je (ubedljivo) najdominantnija platforma u svim zemljama – udeo se kreće od 45,8% u Rumuniji i 49,1% u Mađarskoj do 69,8% u Albaniji i 69,4% u Crnoj Gori. Ovaj nalaz je posebno interesantan, s obzirom da je Upwork doživeo ekspanziju protekle godine, kako u pogledu broja klijenata (2%), tako i u pogledu nekih poslovnih pokazatelja. Jedno od značajnih objašnjenja se sastoji u tome da radnici iz regiona Jugoistočne Evrope postaju nekonkurentni usled rasta zarada koje su značajno više u odnosu na druga tržišta, prevashodno u jugoistočnoj Aziji, ali i drugih poslovnih alternativa koje im stoje na raspolaganju, bilo da je u pitanju konvencionalno tržište rada ili drugačiji remote angažmani.

Promenjena struktura digitalnog tržišta rada Osim pomenutog pada udel Upworka, došlo je i do promena kada su u pitanju udeli preostale dve posmatrane platforme. Guru je, zahvaljujući kontrakciji na preostale dve platforme, dominantno, i povećanju brojnosti gig radnika na njemu, u daleko manjoj meri, iskusio rast udela i sada je skoro ¼ regionalne radne snage aktivna na ovoj platformi (24,6%). Na Freelanceru, kontrakcija radne snage vodila je smanjenju udela – na ovoj platformi je trenutno aktivno 18,5% regionalne radne snage.

Pad koji nije isti za sve Kada se uporedi intenzitet pada u pojedinačnim zemljama, prisutne su određene razlike. Naime, najniži pad je iskusila Severna Makedonija, u kojoj je radna snaga smanjila za 9,9%. Nasuprot tome, Albanija je izgubila skoro ¼ radne snage, odnosno 23,4%. Prosek za ostale zemlje je iznosio 15,5%, iako su i među njima bile prisutne razlike. Umereniji pad radne snage su zabeležile Srbija (11,6%), Rumunija (11,9%) i Bosna i Hercegovina (13,7%), dok je on bio izraženiji u preostalim zemljama – 16,7% u Bugarskoj, 17,8% u Mađarskoj, odnosno po 18,4% u Hrvatskoj i u Crnoj Gori.

Asimetrična distribucija radne snage po zemljama Najnovije promene, u kombinaciji sa ranije prisutnim trendovima, dovele su do toga da se u dve zemlje nalazi gotovo polovina gig radnika u regionu – u Rumuniji (24,2%) i u Srbiji (24,1%). Jedino se još u Bugarskoj nalazi značajnija koncentracija regionalne radne snage (10,1%). Crna Gora, očekivano zbog svoje veličine, ima najmanje brojnu radnu snagu (2%), a u zemlje sa najmanje brojnom radnom snagom spadaju i Bosna i Hercegovina (6,6%) i Hrvatska (6,7%).

Procene uz ograničenja Na preciznost naših procena utiče nekoliko faktora. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a koja nije javno dostupna, pa se, naročito, postavlja pitanje uporedivosti nalaza iz različitih izveštaja. Procena je ograničena i postojanjem višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Međutim, ovaj problem ne bi trebalo da ima veći značaj, a razlog za to se sastoji u tome što su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Osim toga, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti, u velikoj meri, procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni.

Iako je Srbija u apsolutnom iznosu izgubila najveći broj gig radnika – 2,800, ona je zemlja koja je dom više od ¼ regionalnih gig radnika. Najveći relativni gubitnici – zemlje koje su procentualno izgubile 25,6% gig populacije u prethodnih 6 meseci su Hrvatska i Albanija. Detaljnije ...

Velike promene koje zavise od perspektive: relativni versus apsolutni pad gig populacije Na nivou pojedinačnih zemalja, razlike se pojavljuju samo u domenu dinamike. U tom pogledu možemo izdvojiti dve grupe zemalja. U jednu spadaju one zemlje koje su imale relativno skromnije, iako snažno, smanjenje broja gig radnika – do 20%. U nju spadaju Severna Makedonija, kao zemlja sa najnižim smanjenjem broja gig radnika (11,6%), zatim Srbija (15,8%), a slede Rumunija (16,2%) i Bosna i Hercegovina (19,4%). Drugu grupu zemalja čine one koje su izgubile više od 1/5 gig radnika. Među njima, čak u tri zemlje se broj gig radnika smanjio za više od ¼: Hrvatskoj i Albaniji (po 25,6%), odnosno Mađarskoj (25%). Međutim, da bi se razumele potpune razmere promena, potrebno je posmatrati i apsolutne promene do kojih je došlo. U tom pogledu, Srbija je izgubila preko 2,800 radnika, pa iako je izgubila 15,8% radne snage, ova promena je bila daleko veća u odnosu na Hrvatsku koja je izgubila čak 26%, iako je u apsolutnom iznosu izgubila više nego dva puta manje radnika – 1,230.

Prvi put, od kako Gigmetar prati kretanja na dominantnim platformama, broj gig radnika je pao ispod granice od 100,000 i iznosi 90,204 aktivna gig radnika.

Relativne promene, uzimajući u obzir veličinu zemalja/ukupne populacije u regionu, su bile manjeg obima. Srbija je, uprkos velikom padu ovog pokazatelja (191 gig radnik na 100,000 stanovnika) popravila svoju poziciju i sada je na 3. mestu. Severna Makedonija je i dalje na prvom mestu iako je doživela veliku kontrakciju radne snage – izgubila je 37 gig radnika na svakih 100,000 stanovnika. Broj zemalja sa vrednošću ovog pokazatelja ispod 100 je porastao na četiri i sada se Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj pridružila i Hrvatska.Detaljnije ...

Raste broj zemalja sa niskom vrednošću pokazatelja Dok su u prethodnom merenju samo tri zemlje imale vrednost ovog pokazatelja ispod 100, a to je bio slučaj sa Bugarskom, Rumunijom i Mađarskom, njima se u najnovijem merenju pridružila i Hrvatska sa 87 gig radnika na 100,000 stanovnika. Mađarska je, i dalje, zemlja sa najmanjom radnom snagom sa svega 37 radnika na 100,000 stanovnika – što je rezultat pada od 25%.

Najbolje i dalje, ali sa značajnim padom – Severna Makedonija i Crna Gora Prve dve zemlje, prema brojnosti gig radnika na 100,000 stanovnika, su Severna Makedonija, koja ima ubedljivo najbrojniju populaciju – 283 gig radnika na 100,000 stanovnika, i Crna Gora sa 202 radnika. Ovo su značajno niže vrednosti u odnosu na prethodno merenje, a rezultat je prilično velikog pada ovog pokazatelja – za 37 radnika u Severnoj Makedoniji, odnosno čak 57 u Crnoj Gori. Albanija je zabeležila pad na sa 3. na 4. mesto usled velike kontrakcije do koje je došlo, i sada na svakih 100,000 stanovnika dolazi 187 gig radnika.

Najnovije merenje tržišta rada pokazuje značajnu kontrakciju učešća digitalne radne snage u svim profesijama. Najpogođeniji sektori su profesionalne usluge, pisanje i prevođenje, te prodaja i marketing, koji su izgubili više od četvrtine radne snage. Unos podataka i administrativne usluge su, takođe, pretrpeli značajan pad od 22,7%, dok su razvoj softvera (16,4%) i kreativne usluge (11,2%) najmanje pogođeni.

Na nacionalnom nivou, smanjenje broja radnika je bio razlčito, što odražava specifičnu strukturu digitalnih tržišta rada i razlike u sposobnosti radnika da se prilagode globalnim promenama u tražnji za digitalnim radom.Detaljnije ...

Rast značaja kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera na račun ostale četiri profesije Najnovije merenje je donelo određene promene, iako skromne, kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. Rast relativnog značaja (udela) dve profesije u ukupnoj populaciji gig radnika – relativno veliki u kreativnim uslugama i multimediji (2,9 p.p.) i relativno skroman u razvoju softvera (0,9 p.p.), bio je praćen padom udela u ostale četiri profesije. Pritom, kada je u pitanju pad udela, najveći gubitnik je oblast pisanja i prevođenja sa padom od 1,3 p.p., dok je nešto skromniji pad od 0,9 p.p. zabeležen u oblastima profesionalnih usluga i prodaje i marketinga, odnosno unosa podataka i administrativnim uslugama (0,6 p.p.). Posebno bitan je pad udela u oblasti pisanja i prevođenja i to ne samo zbog toga što je bio najizraženiji, već i zbog toga što je to nastavak trenda koji je zabeležen u poslednja četiri merenja. Očigledno je da usled automatizacije prevodilačkih usluga dolazi do izlaska velikog broja gig radnika u ovoj profesiji sa tržišta, a da oni koji ostaju moraju nužno da se adaptiraju kroz upskiling, ovladaju veštinama u domenu prompt inženjeringa i/ili prošire oblast ekspertize.

Veliki rast radnog angažovanja U trenutku merenja na dominantnoj platformi je radilo preko 18.400 gig radnika čime bi se Upwork mogao svrstati u najveću multinacionalnu korporaciju aktivnu u svim zemljama regiona. Nastavljen je trend ogromnog povećanja aktivnosti na platformama, a koje je zabeleženo i u prethodnom periodu. Naime, u prethodnom merenju se broj gig radnika koji su radili na platformi u trenutku merenja povećao čak 53,3%, a u najnovijem za dodatnih 50,1%. U proseku, ovi radnici su činili čak 35,9% radne snage, čime je njihov udeo porastao za više od 7 p.p. u prethodnih 6 meseci. Drugim rečima, od aktivnih gig radnika registrovanih na platformi više nego svaki treći je imao projekat na kojem je radio u trenutku merenja. Očigledno je bitna karakteristika prisutnog restrukturiranja digitalnog tržišta rada da uporedo sa smanjivanjem broja radnika raste broj onih koji imaju dovoljno (različitih) znanja i veština kojima uspevaju da obezbede posao. Shodno tome, zaključak je da globalno digitalno tržište rada, makar na osnovu nalaza iz zemalja u Jugoistočnoj Evropi koje Gigmetar prati, ide u pravcu sve veće profesionalizacije – za one koji lični karijerni razvoj razvijaju kao nezavisni profesionalci ima sve više prostora, dok se on sužava za one koji na ovim platformama traže dodatni (sekundarni) izvor prihoda.

Nacionalne specifičnosti u pogledu radnog angažmana ostaju značajne U pogledu uposlenosti, razlike, utvrđene u prethodnim merenjima, su i dalje značajne. U tom smislu, moguće je izdvojiti dve grupe zemalja. U jednoj grupi zemalja postoji izrazito aktivna gig populacija. To su one zemlje u kojima je udeo gig radnika koji su radili u trenutku merenja u odnosu na ukupnu gig populaciju bio iznad 40%. Tu spadaju jedino Severna Makedonija, koja u najnovijem merenju ima najaktivniju radnu snagu (41,7%), i Srbija, čijih je 41,6% gig radnika radilo u trenutku merenja. Drugu grupu zemalja čine zemlje čiji se broj gig radnika koji su radili u trenutku merenja kretao od 30%-40%. Najveći broj angažovanih radnika u ovoj grupi su imale Crna Gora (39,5%) i Bosna i Hercegovina (37,7%), što je rezultat koji odgovara nalazima iz prethodnog merenja. Unutar ove grupe, posebnu skupinu čine zemlje EU koje su imale manji broj gig radnika koji su radili u trenutku merenja. Konkretno, najaktivniju populaciju je imala Hrvatska (34,6%), a slede je Mađarska (33,2%), Bugarska (33,1%) i na kraju Rumunija (31,7%). Izuzetak čini Albanija, u kojoj je tek 26,1% registrovanih gig radnika imao radni angažman na konkretnom projektu u trenutku merenja. Ipak to je ogromno povećanje u odnosu na prethodno merenje – za čitavih 9,1 p.p.

Novi radnici lakše do posla, naročito u EU zemljama regiona Drugačije izgleda situacija ako se pogledaju nacionalna digitalna tržišta iz perspektive onih koji su prvi put dobili posao na platformi. Od 100 radnika koji su radili u trenutku merenja za 27 je to bio prvi posao koji su dobili na platformi, što je rast za 22,7% u odnosu na prethodno merenje. Pritom, Mađarska sa 39,6%, Albanija sa 35%, Rumunija sa 32,5% i Bugarska sa 31,3% su bile zemlje u kojima je udeo novih gig radnika bio naročito veliki. U svim ostalim zemljama je udeo novih gig radnika bio sličan i kretao se od nešto iznad 1/5 do 1/4 ukupne populacije: u ovoj grupi je u Srbiji i Severnoj Makedoniji (po 21,4%) ovaj procenat bio najniži, dok je u Crnoj Gori i Hrvatskoj bio najviši sa po 25,1%. Očigledne su, takođe, razlike između EU i ne-EU grupe zemalja u ovom pogledu: dok je u EU zemljama regiona prosečno učešće novih gig radnika iznosilo 32,1%, u ne-EU regionu je taj udeo bio tek 25%. Ovaj podatak, može, potencijalno biti objašnjen adekvatnijim setom skilova koji postoje u ovim zemljama, a koji više odgovaraju (globalnoj) tražnji, ali i, delimično, poslovima oko kojih postoji manja konkurencija (na primer, prevodioci ili content kreatori na mađarskom), pa je lakše doći do (i prvog) posla.

Veliki odliv gig radnica – smanjenje njihovog broja za 21,9%, obeležilo je prethodni šestomestečni period, čime je došlo do pada njihove participacije u regionu na 37% ukupne populacije gig radnika. Crna Gora i Albanija su imale naročito veliku kontrakciju broja gig radnica. Gig radnice su brojnije u oblastima profesionalnih usluga, administrativnim uslugama i unosu podataka i pisanju i prevođenju. Međutim razlike su nevelike, naročito u odnosu na oblast razvoja softvera gde postoji ogromna dominacija u brojnosti – ona se kreće od 2,8 puta u Albaniji do 7,8 puta u Crnoj Gori.Detaljnije ...

Povećanje jaza kroz smanjenu participaciju gig radnica Najnovije merenje je donelo širenje jaza u polnoj strukturi, time što se udeo žena u posmatranim zemljama Jugoistočne Evrope smanjio sa 38,3% na 37%. Međutim, uprkos činjenici da smanjenje relativnog značaja gig radnica nije bilo veliko, najnovija promena ukazuje na zaokret u dosadašnjem dugoročnom trendu koji je pokazivao konstantno, nekada veće, nekada manje, povećanje udela gig radnica u ukupnoj populaciji. Ovo je rezultat činjenice da je više od 1/5 gig radnica u regionu napustilo digitalno tržište rada u prethodnih šest meseci (21,9%), dok je kod gig radnika, iako ne u značajnoj meri, to, ipak, ređe bio slučaj (17,4%). Ipak, iako tržište Jugoistočne Evrope zaostaje u pogledu jednake zastupljenosti polova u odnosu na neka od najznačajnijih tržišta digitalnog rada, poput Severne Amerike, ovo tržište je daleko egalitarnije od većine drugih regiona, odnosno zemalja u svetu.

U Crnoj Gori i Albaniji došlo do većeg apsolutnog i relativnog smanjenja broja gig radnica Kretanja u pojedinim zemljama su, kada je u pitanju polna struktura, pratili, ipak, različiti trendovi. Dve zemlje, koje su imale i u apsolutnom i, posledično, u relativnom izrazu veći odliv gig radnica u odnosu na gig radnike su Crna Gora i Albanija. Naročito je veliki odliv bio u Crnoj Gori, gde je broj gig radnica koje su napustile tržište bio 2,4 puta veći, dok u Albaniji ovaj koeficijent iznosi 1,4. Pritom, populacija gig radnica se u Crnoj Gori se smanjila za 35%, dok je u Albaniji smanjenje populacije gig radnica iznosilo 30,2%.

Veće, ali ne i naročito veliko, relativno smanjenje ženske gig populacije u ostatku regiona U Bosni i Hercegovini je 20,3% gig radnica i 19% gig radnika napustilo digitalno tržište rada, u Hrvatskoj 26% nasuprot 25,3%, u Mađarskoj 27,1% nasuprot 23,9%, dok je u Rumuniji to bio slučaj sa 18,7% nasuprot 14,8%. Jedina zemlja u kojoj je razlika bila izraženija, iako uporediva, je Srbija, u kojoj se broj gig radnica smanjio za 20,4%, dok je broj gig radnika pao za 13,3%. U preostale dve zemlje su gig radnici bili skloniji češćem napuštanju digitalnog tržišta rada. To je slučaj sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. U prvom slučaju je digitalno tržište rada napustilo 23,7% gig radnika, odnosno 21,6% gig radnica, a u Severnoj Makedoniji je to bio slučaj sa 12,3% gig radnika i 10,6% gig radnica.

Udeli gig radnica su pratili apsolutne brojeve U većini zemalja je došlo do smanjivanja udela gig radnica u ukupnoj populaciji, a promene su se kretale od 7,4 p.p. u Crnoj Gori, gde je zabeležen najveći pad, do 0,2 p.p. u Hrvatskoj, gde je neznatno promenjena polna struktura. Jedine dve zemlje u kojima je došlo do rasta relativne važnosti gig radnica u odnosu na prethodno merenje su Bugarska i Severna Makedonija – u prvoj gig radnice čine 39,5% radne snage (povećanje od 0,7 p.p.), a u drugoj 41,1% (povećanje od 0,5 p.p.). I dok je tržište Albanije i dalje najegalitarnije sa participacijom gig radnica od 46,5%, Bosna i Hercegovina je i dalje zemlja sa najmanjom zastupljenošću ženske gig radne snage sa 30,6%.

Uprkos smanjenju, žene su brojnije u oblastima pisanja i prevođenja, profesionalnim uslugama i administrativnim uslugama i unosu podatakaInteresantne su bile i promene na nivou pojedinih profesija. Žene su postale brojnije u oblasti pisanja i prevođenja za 10,3%, dok su ostale brojnije u oblastima profesionalnih usluga (16,9%) i unosu podataka i administrativnim uslugama (14,8%). Osim toga, u ove dve oblasti je razlika povećana u korist žena – u oblasti profesionalnih usluga za čak 8,9 p.p., dok je u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama razlika povećana 6,9 p.p.. U pomenute dve profesije, situacija je u pojedinim zemljama još specifičnija. Naime, one su brojnije u Albaniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Rumuniji i Severnoj Makedoniji. Međutim, jedino je u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Rumuniji njihova brojnost značajnija – više ih je za 48,1%, 46,5%, 30,8%, respektivno posmatrano. U ostalim zemljama se razlike kreću od 18,6% u Hrvatskoj do svega 3% u Crnoj Gori, dok je u Srbiji aktivan podjednak broj gig radnika i gig radnica. Osim toga, u Mađarskoj (za 25,3%) i Bosni i Hercegovini (za 15,4%) su one manje brojne. U oblasti administrativnih usluga i unosa podataka su ove razlike u korist gig radnica još izraženije. Tako, na primer, u Albaniji i Crnoj Gori je njihova brojnost ubedljiva: 71,4% i 63,6% ih je više. U drugim zemljama je manje naglašen ovaj odnos, dok Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju manje brojnu populaciju gig radnica u odnosu na gig radnike: za 25%, odnosno za 8,3%.

Izuzeci, ipak, postoje Iako su zbirno gig radnice brojnije od gig radnika u oblasti pisanja i prevođenja, na nivou pojedinačnih zemalja je situacija mnogo raznovrsnija. Naime, u pet zemalja (Albanija, Crna Gora, Hrvatska, Severna Makedonija i Rumunija) je njihova brojnost ne samo prisutna, već i prilično izražena: kreće se od 44,4% u Albaniji do 14,5% u Hrvatskoj. Nasuprot tome, u preostale četiri zemlje one čine manji deo populacije u oblasti pisanja i prevođenja: manje ih je od 2,2% u Mađarskoj do 6,9% u Srbiji.

Gde gig radnici dominiraju i da li je dominacija svuda ista? U preostale tri profesije gig radnici su brojniji, ali su nejednakosti u pogledu zastupljenosti polova na nivou pojedinih profesija bitno različite. Relativno male su u oblasti prodaje i marketinga gde je gig radnika više za 20,9% na nivou regiona, izraženije u oblasti kreativnih usluga i multimedije gde ih je više za 85,6%, a izrazito velike u oblasti razvoja softvera gde je gig radnika 5,5 puta više nego gig radnica. Međutim, u odnosu na prethodno merenje promena praktično nije ni bilo ili je razlika malo povećana u korist gig radnika kada su u pitanju profesije prodaje i marketinga i kreativnih usluga i multimedije. Najznačajnija je promena u oblasti razvoja softvera gde je koeficient povećan sa 3,6 na 5,5 puta. Ovi podaci vode zaključku da u uslovima kontrakcije tržišta najveća elastičnost ponude radne snage se javlja u oblasti razvoja softvera kod ženske populacije gig radnika.

Velike razlike na nivou pojedinačnih zemalja U prethodno pomenute tri profesije prisutne su određene razlike kada su pojedinačne zemlje u pitanju. U oblasti kreativnih usluga i multimedije naročito velike razlike se pojavljuju u Severnoj Makedoniji gde je gig radnika više za 183,8%, Bosni i Hercegovini za 161,1% i u Mađarskoj za 107,7%. U oblasti prodaje i marketinga, razlike su manje izražene i kreću se od 54,9% u Mađarskoj do 10,4% u Crnoj Gori. Interesantno je da Albanija ima brojniju populaciju gig radnica u odnosu na gig radnike u ovoj profesiji za čak 59,4%, što je jedini izuzetak u regionu.

Kontinuitet velikih razlika koje rastu – razvoj softvera Jedina profesija u kojoj je razlika još uvek veoma izražena jeste oblast razvoja softvera – gig radnici su 5,5 puta brojniji nego gig radnice. Pritom, razlike su najmanje u Albaniji, gde je gig radnika 2,8 puta više, dok su razlike ogromne i približno slične u tri zemlje – najizraženije za 7,8 puta u Crnoj Gori, 7,5 puta u Srbiji i 7,4 puta u Hrvatskoj.

Prosečna cena rada u regionu je zabeležila skroman rast od 3% u prethodnih 6 meseci. Međutim, velike razlike su bile prisutne među zemljama: mali pad u Albaniji (0,2%) do solidnog rasta u Hrvatskoj (6,1%). Hrvatska je, ujedno, postala zemlja sa najvećom prosečnom cenom rada od 26,9 US$ po satu.

Pad zarada gig radnica od 0,1% u kombinaciji sa rastom prosečne zarade gig radnika od 4,2% je doveo do povećanja jaza među polovima: gig radnice zarađuju 83,4% prosečne zarade gig radnika. Na nivou zemalja on je naročito povećan u Albaniji, Mađarskoj i Srbiji – u proseku više od 6 p.p., dok je Mađarska jedina zemlja u kojoj gig radnice zarađuju manje od 4/5 zarade gig radnika.Detaljnije ...

Najnovije merenje donosi skroman rast zarada, iako nešto veći u odnosu na prethodno merenje Zarade su na regionalnom nivou u proseku porasle za 3%, koji je za 1 p.p. viši u odnosu na prethodno merenje. Kada je reč o dinamici na nivou pojedinačnih zemalja, rezultati su, donekle, drugačiji. Naime, prosečna cena po satu je zabeležila blagi pad u Albaniji, gde je prosečna zarada pala za 0,2%, što je nastavak trenda iz prošlog merenja. To je, ujedno, i jedina zemlja gde je došlo do pada zarada. Ni rast nije bio podjednako prisutan. Najveći rast je zabeležen u Hrvatskoj (6,1%) i Srbiji (5,9%). Drugim rečima, radnici su u ovim zemljama, u proseku, zarađivali 1,5 US$, odnosno 1,3US$ po satu više nego pre 6 meseci. Međutim, i Bugarska i Bosna i Hercegovina su imale iznadprosečan rast zarada: u prvoj je iznosio 4,8%, a u drugoj 3,8%. U preostale četiri zemlje je rast zarada bio daleko skromniji i kretao se od 0,2% u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji do 1,8% u Rumuniji, odnosno 2,2% u Mađarskoj.

Hrvatska kao zemlja sa najvišom prosečnom zaradom Različita dinamika u rastu zarada je dovela do toga da su u najnovijem merenju najveće prosečne zarade bile u Hrvatskoj, koja je bila na trećem mestu u prethodnom merenju. Iza nje sledi Bugarska (na četvrtom mestu u prethodnom merenju), a Crna Gora je doživela najveće pogoršanje pozicije – prema prosečnoj zaradi nalazi se na 4. mestu u regionu, dok su u prethodnom merenju upravo u ovoj zemlji bile najviše prosečne zarade. Iako je prosečna zarada u regionu iznad 20 US$ po satu, jedini izuzetak je Severna Makedonija u kojoj je prosečna zarada značajno ispod regionalnog proseka (18,3 US$).

Pad zarade gig radnica na 83,4% zarade gig radnika Najnovije merenje su obeležile različite tendencije na nivou polova. Naime, dok su prosečne zarade kod gig radnica zabeležile blagi pad (0,1%), rast prosečnih zarada kod gig radnika je iznosio solidnih 4,2%. To je dovelo do rasta jaza u zaradama – u najnovijem merenju su žene u proseku ostvarivale 83,4% prosečne zarade po satu muškaraca, što je značajan pad u odnosu na prethodno merenje (87%). Međutim, i sa ovakvim rezultatom, region spada u najegalitarnije u globalnim okvirima.

Pad koji nije bio svuda prisutan Osim toga, dok je rast zarada gig radnika bio prisutan u svim zemljama bez izuzetka, pad zarada gig radnica je bio prisutan u samo tri zemlje: u Albaniji (4,8%), Mađarskoj (3%) i Crnoj Gori (2,6%), dok u Severnoj Makedoniji nije došlo do promene. Nasuprot tome, u dve zemlje je došlo i do značajnog rasta zarada gig radnica: u Hrvatskoj za 5,6%, odnosno Bugarskoj 3%. Kada su u pitanju zarade gig radnika, najveći rast je zabeležen u Srbiji (7,7%), Hrvatskoj (6,1%) i Bugarskoj (5,9%), dok su zarade najmanje porasle u Crnoj Gori (0,1%) i Severnoj Makedoniji (0,4%).

Rast jaza u zaradama u svim zemljama Različiti pravci kod nekih zemalja, a intenzitet promena kod svih, kada su u pitanju prosečne zarade na nivou polova, doveo je do toga da je prvi put na nivou pojedinačnih zemalja zabeležena istovetna tendencija: svuda je jaz u zaradama porastao. Razlike, na nivou pojedinačnih zemalja, se pojavljuju u veličini ovog efekta. Konkretno, u Albaniji, Mađarskoj i Srbiji je jaz značajno povećan: 7,4 p.p., 6 p.p., 5,6 p.p., respektivno posmatrano. Nasuprot tome, male promene su bile prisutne u Bosni i Hercegovini (0,3 p.p.), Severnoj Makedoniji (0,4 p.p.) i Hrvatskoj (0,6 p.p.). Ovakva vrsta dinamike dovela je do toga da je u potpunosti promenjen regionalni pejzaž, kada je u pitanju jednakost zarada među polovima. Albanija je izgubila prvo mesto i sada se sa prosečnom zaradom gig radnica od 86,8% zarade gig radnika nalazi na 2. mestu, dok je Bosna i Hercegovina zemlja sa najegalitarnijim odnosom: gig radnice u ovoj zemlji zarađuju, u proseku, 87,1% prosečne zarade gig radnika. Ovo je utoliko interesantnije, s obzirom da Bosna i Hercegovina ima najmanji nivo participacije gig radnica u regionu (svega 30,6%). Dve zemlje su posebno pogoršale svoju regionalnu poziciju i sada se nalaze na poslednjem i predposlednjem mestu u regionu prema ovom pokazatelju. Reč je o Mađarskoj i Srbiji. Pritom, pad je bio veći u slučaju Srbije – sa 4. na pretposlednje mesto, dok je Mađarska nazadovala dva mesta. Dodatno, Mađarska je jedina zemlja u kojoj gig radnice zarađuju manje od 4/5 zarade gig radnika – precizno, 79,7%.

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) čini tim inovativnih istraživača i digitalnih entuzijasta koji promišljaju budućnost rada i razvoj digitalne ekonomije u Srbiji i širem regionu jugoistočne Evrope.

Kontakt: gigmetar@publicpolicy.rs