Region Maj 2025 - Centar za istraživanje javnih politika

Najnovije regionalno izdanje Gigmetra pokazuje slične trendove kao prethodno, ali sa manjim promenama. U poslednjih šest meseci broj gig radnika je blago opao, a rast zarada dodatno usporio. Trendovi u rodnim razlikama pokazali su neujednačene rezultate. Učešće žena u gig radu je poraslo , ali se razlika u zaradama u odnosu na muškarce povećala. Kada je reč o rodnim razlikama u ceni rada, pravci promena razlikovali su se od zemlje do zemlje. Ipak, promene koje su se desile bile su uglavnom male i nisu uticale na osnovnu strukturu tržišta.Detaljnije ...
Promene na digitalnom tržištu rada u regionu odvijaju se u kontekstu globalne ekonomske neizvesnosti i usporenog rasta. Prema projekcijama MMF-a, došlo je do usporavanja globalnog rasta na 2,8%, a prognoze za privrede Evrope i Centralne Azije ukazuju na visok stepen ranjivosti ovih tržišta, naročito kada su u pitanju investicije. Srbija, Bugarska i Rumunija beleže značajne korekcije naniže, dok jedino Hrvatska beleži rast iznad očekivanja. Dok preovlađuju pozitivni trendovi u pogledu zaposlenosti, regionalna tržišta rada su opterećena strukturnim neefikasnostima u vidu visoke neaktivnosti, emigracije mladih i nedostatkom relevantnih veština. Neizvesnosti u tehnološkom sektoru, koji se, prema izveštaju WIPO-a, ogledaju kroz pad investicija u inovacije, su donekle amortizovane velikim očekivanjima u vezi sa daljim razvojem generativne veštačke inteligencije, a naročito efektima na rast produktivnosti u sektoru usluga i proizvodnji znanja. Međutim, zaostajanje većine zemalja u regionu u pogledu nivoa digitalizacije, bilo da su u pitanju digitalne veštine stanovništva ili primena tehnologije u poslovanju, predstavlja značajnu barijeru kako boljim ekonomskim rezultatima, tako i kreiranju boljih poslovnih prilika za radnike. Turbulentni trendovi u ekonomskom, političkom i tehnološkom sektoru, imaju pomešani uticaj na digitalno tržište rada. Dok preovlađujući globalni ekonomski i tehnološki rizici mogu proizvesti smanjenje tražnje za uslugama gig radnika, kretanja na tradicionalnim tržištima rada deluju destimulativno na priliv novih radnika. Povezano sa tim, kombinovano dejstvo globalnih i regionalnih tržišnih i netržišnih faktora dominantno je uticalo na smanjenje, iako skromno, broja gig radnika digitalnim tržištima rada u regionu, dok su očekivanja kada je u pitanju dalji razvoj i konačni rezultat u 2025. godini pod uticajem velike neizvesnosti.

Najnovije merenje pokazuje četvrti uzastopni pad broja gig radnika na vodećim platformama u Jugoistočnoj Evropi, ali je ovaj put pad bio mali – samo 0,7%.

Upwork je i dalje vodeća platforma u regionu– skoro 56 od 100 radnika iz Jugoistočne Evrope koristi ovu platformu, Istovremeno, zabeležen je blagi rast na drugim platformama: na Freelanceru za 4,8%, a na Guruu za 0,6%. Detaljnije ...
Kretanja na nivou pojedinačnih platformi su pratile kako promene različitog smera, tako i različitog intenziteta Na Freelanceru i Guruu je došlo do povećanja ponude radne snage. Rast je bio nešto izraženiji na Freelanceru – 4,8%, dok je na Guruu zabeležen blagi rast ponude 0,6%. Nasuprot tome, drugo uzastopno merenje pokazuje pad radne snage na Upworku – u proseku 3%. Međutim, ovaj pad je daleko manjeg intenziteta u odnosu na prethodno merenje, kada je Upwork napustila skoro 1/5 radne snage. Uprkos činjenici da je Upwork jedini „gubitnik“ u ovom merenju, što je dovelo do njegovog pada u tržišnoj strukturi za 1,3 p.p., ova platforma i dalje dominira regionalnim digitalnim tržištem rada. Na njoj je aktivno 55,6% od ukupnog broja aktivnih gig radnika na posmatranim platformama. Šta više, Upwork je (ubedljivo) najdominantnija platforma u svim zemljama – udeo se kreće od gotovo polovine tržišta u Rumuniji (45,5%) i Mađarskoj (47,3%) do gotovo 70% u Albaniji (68,2%).
Blaga promena u strukturi tržišta Dok je udeo Upworka opao, Guru i Freelancer su zabeležili rast. Guru sada okuplja skoro četvrtinu gig radnika u regionu (24,9%), pre svega zbog pada na Upworku i manjeg rasta broja radnika na samom Guruu. Freelancer je povećao svoj udeo na 19,6%, zahvaljujući rastu broja radnika i padu udela Upworka.
Procene uz ograničenja Na preciznost naših procena utiče nekoliko faktora. Prvi se odnosi na promenu metodologije prikaza radnika na različitim platformama, a koja nije javno dostupna, pa se, naročito, postavlja pitanje uporedivosti nalaza iz različitih izveštaja. Procena je ograničena i postojanjem višestrukih profila (istih) gig radnika na (različitim) platformama. Međutim, ovaj problem ne bi trebalo da ima veći značaj, a razlog za to se sastoji u tome što su platforme zainteresovane da prikazuju samo one radnike koji su zaista dostupni potencijalnim poslodavcima, te stoga relativno redovno ažuriraju svoje baze gig radnika. Osim toga, iako određen broj radnika ima profile na više platformi, to ne remeti, u velikoj meri, procene o realno dostupnoj radnoj snazi, jer je reč o radnicima koji su aktivni.

Rumunija je jedina zemlja koja je zabeležila rast radne snage na svim platformama u regionu koji se kretao od skromnih 0,5% na Guruu do 4,8% na Freelanceru. Najveći relativni gubitnici – zemlje koje su procentualno izgubile najveći broj gig radnika u ovom merenju su Albanija (5,3%) i Severna Makedonija (4,3%). One su ujedno i najveći apsolutni gubitnici, jer je ova dva tržišta napustilo oko 750 radnika u prethodnih 6 meseci. Detaljnije ...
Rast i pad (sa izuzecima) Na nivou zemalja zabeleženi su gotovo istovetni trendovi, a razlike se ispoljavaju samo u dinamici. Naime, rast broja gig radnika na Guruu je bio u svim zemljama prisutan i vrlo skroman. O tome, posebno, svedoči kretanje u Rumuniji koja je imala najveću dinamiku, a u kojoj je rast iznosio svega 0,5%. Na Freelanceru je, nasuprot tome, rast broja gig radnika bio dvocifren u Mađarskoj (14,5%) i Hrvatskoj (11,5%), a iznad 5% i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Albanija je jedini izuzetak gde je došlo do pada na Freelanceru od 1%. Na Upworku se radna snaga smanjila u gotovo svim zemljama, a najoštriji pad su zabeležile Crna Gora (8,4%), Albanija (7,5%) i Severna Makedonija (6%), dok je najmanja kontrakcija bila u Mađarskoj (0,3%). I ovde se pojavljuje izuzetak, jer je broj gig radnika porastao za 1% u Rumuniji.
Nešto rasta i po nešto (malo više) pada Od devet zemalja u regionu, u dve je došlo do rasta radne snage. Nešto izraženiju stopu rasta je imala Mađarska – 3,5%, dok je skromna stopa rasta zabeležena u Rumuniji 1,8%. U preostalih sedam zemalja je došlo do kontrakcije broja platformskih radnika. Smanjenje broja gig radnika je bilo najizraženije u Albaniji (5,3%), Crnoj Gori (3,4%) i Severnoj Makedoniji (3,9%). U svim ostalim zemljama je kontrakcija bila ispod 1%, sa izuzetkom Srbije u kojoj je kontrakcija iznoslila 1,4%
Asimetrična distribucija radne snage po zemljama Najnovije promene, u kombinaciji sa ranije prisutnim trendovima, dovele su do toga da se Rumunija učvrstila kao zemlja sa najbrojnijom radnom snagom gde je locirana gotovo četvrtina gig radnika u regionu (24,8%). Jedini značajniji udeo u regionalnoj radnoj snazi ima još Srbija sa 23,9%. Udeli ostalih zemalja su značajno niži i kreću se od 10,1% u Bugarskoj do svega 2% u Crnoj Gori.

Nastavak kontrakcije u broju gig radnika u većini zemalja u regionu doveo je do toga da se pad nastavi, a broj gig radnika dostigne novi istorijski nizak nivo od 89,585 aktivna gig radnika.

Relativne promene, uzimajući u obzir veličinu zemalja i ukupnu populaciju gig radnika, su bile malog obima. Međutim, došlo je do smanjenja ovog pokazatelja u svim zemljama, sa izuzetkom Rumunije i Mađarske, gde je ostao nepromenjen. Uprkos relativno velikom smanjenju ovog pokazatelja (6,1%), ubedljivo najbrojniju populaciju ima Severna Makedonija sa 266 gig radnika na 100,000 stanovnika.Detaljnije ...
Velike razlike među zemljama Moguće je posmatrati tri grupe zemalja prema odnosu gig populacije i ukupnog broja stanovnika. Prvu grupu predstavljaju one u kojima je ovaj pokazatelj nizak, naročito u poređenju sa zemljama koje imaju brojnu gig populaciju. U nju spadaju Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, koje imaju ispod 100 gig radnika na 100,000 stanovnika – u proseku 61 gig radnika. Ovo, između ostalog, ukazuje i na jasnu podelu između EU i ne-EU zemalja regiona, a osnovni zaključak je da je gig rad manje atraktivna alternativa u onim zemljama u kojima postoje raznovrsnije mogućnosti na konvencionalnim tržištima rada (u zemlji ili inostranstvu). Drugu grupu čine zemlje koje imaju uporedivo visoke vrednosti ovog pokazatelja: Srbija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina, ali su velike razlike među njima – vrednosti kreću od 185 gig radnika na 100,000 u Srbiji i Crnoj Gori do 101 gig radnika u Bosni i Hercegovini. Poseban slučaj predstavlja Severna Makedonija, koja ima ubedljivo najbrojniju populaciju gig radnika na dominantnoj platformi – 266 gig radnika na 100,000 stanovnika. Na primer, Severna Makedonija ima čak 8,3 puta brojniju radnu snagu u odnosu na Mađarsku, kod koje je vrednost ovog pokazatelja najniža u regionu.
Od (preovlađujućeg) smanjenja do (manjim delom) stagnacije U svim zemljama je došlo do smanjenja vrednosti ovog pokazatelja, sa izuzetkom Rumunije i Mađarske. U njima je vrednost ovog pokazatelja ostala nepromenja. Međutim, ove dve zemlje imaju i ubedljivo najniže vrednosti ovog pokazatelja – svega 37 gig radnika na 100,000 stanovnika u Mađarskoj, odnosno u slučaju Rumunije 52.

Najnovije merenje digitalnog tržišta rada je pokazalo visok stepen stabilnosti u prethodnih šest meseci. Iako je na nivou ukupne populacije gig radnika došlo do pada njihovog broja, dve profesije su zabeležile rast: pisanje i prevođenje (rast od 1,6%) ii unosa podataka i administrativnih usluga (rast od 0,6%). U preostale 4 profesije je došlo do pada broja gig radnika, a najpogođenije oblasti su bile i dve najbrojnije profesije – multimedija i kreativne usluge (pad od 4,8%) i razvoj softvera (5,6%). Čak 90 od 100 radnika koji su napustili tržište su dolazili ili iz oblasti razvoja softvera ili iz oblasti kreativnih usluga i multimedije.

Nivo uposlenosti radnika u trenutku merenja u regionu je iznosio 34,9%, sa značajnim varijacijama među zemljama. Najmanju radno angažovanu populaciju je imala Albanija 28,2%, dok je najaktivnija bila u Severnoj Makedoniji – 40,3%.Detaljnije ...
Rast značaja unosa podataka i administrativnih usluga, pisanja i prevođenja i prodaje i marketinga na račun ostale tri profesije Najnovije merenje je donelo određene promene, iako skromne, kada je u pitanju raspodela radnika po pojedinim profesijama. Rast relativnog značaja (udela) radnika iz oblasti unosa podataka i administrativnih usluga pisanja i prevođenja u ukupnoj populaciji gig radnika je bio uslovljen rastom broja gig radnika u ovim profesijama – skromnim u prvoj (0,5%), i nešto izraženijim u drugoj (1,6%). Nasuprot tome, relativni rast značaja populacije gig radnika u oblasti prodaje i marketinga je bio uslovljen slabijim odlivom radnika u ovoj profesiji u odnosu na preostale tri u kojima je došlo do pada – populacija onih koji se bave pružanjem usluga prodaje i marketinga se smanjila za 0,6%. U preostale tri profesije je broj gig radnika pao, u proseku, za 4,7%. Najizraženija kontrakcija je bila u oblasti razvoja softvera (5,9%). Međutim, na nivou relativnih veličina promene su bile jako male – najveći rast relativnog značaja je zabeležen u oblasti pisanja i prevođenja gde je udeo gig radnika u ukupnoj populaciji povećan sa 13% na 13,6%. Uporediv intenzitet promena je prisutan i kada je u pitanju pad relativnog značaja pojedinih profesija – najveći je bio u oblasti razvoja softvera, gde je udeo pao sa 26,9% na 26,2%.
Udeo radnika koji su radili u trenutku merenja je ostao stabilan U trenutku merenja na dominantnoj platformi je radilo preko 17.900 gig radnika čime bi se Upwork mogao svrstati u najveću multinacionalnu korporaciju kada je u pitanju broj radnika koji se (preko nje) zapošljava. Međutim, uprkos impresivnim brojevima u pogledu uposlenosti koja je bila prisutna – u proseku je radilo više od trećine gig populacije sa aktivnim profilima (34,9%), udeo gig radnika koji su radili je u ukupnoj populaciji ostao praktično nepromenjen (pad za 0,5 p.p. u odnosu na prethodno merenje). Time je završen trend velikog rasta broja onih koji su radili – u prethodnih godinu populacija onih koji su radili je porasla za više od 100%. Jedan od zaključaka je da kontrakcija do koje je došlo nije rezultat povlačenja radnika koji raspolažu znanjima i veštinama da pronađu posao na platformama, već pre upućuje na kontrakciju koja se dešava u segmentu radne snage koji ima malo iskustva ili su novi na digitalnom tržištu rada. Osim toga, kako postoji očigledni nesklad između broja poslova koji se nude (5 miliona godišnje) i broja frilensera na Upworku (preko 18 miliona) – što u proseku znači da tek 27,8% njih i nađe posao na platformi, gig radnici u posmatranim zemljama sa stopom radnog angažovanja (u trenutku merenja) od 34,9%, raspolažu znanjima i veštinama koje im omogućavaju da se uspešno takmiče na globalnom nivou.
Kontinuitet uz značajne razlike U pogledu uposlenosti, razlike, utvrđene u prethodnim merenjima, su i dalje značajne. U tom smislu, dve zemlje dominiraju u pogledu radne snage koja je bila angažovana na projektima u trenutku merenja. To su Severna Makedonija i Srbija u kojima je bilo radno angažovano 40,3%, odnosno 39,3% radne snage respektivno. Isto tako, obe zemlje karakteriše i neznatni pad udela ove populacije u odnosu na prethodno merenje – za 1,4 p.p.. Međutim, i u ostalim zemljama je procenat radno angažovane radne snage bio dosta visok – od 28,2% u Albaniji do 37,2% u Crnoj Gori. Iako je u Albaniji radno angažovanje upadljivo najniže, ova zemlja je u prethodnom periodu ostvarila najveći napredak. Naime, u prethodnih godinu dana se udeo angažovanih radnika povećao za 11,2 p.p. Upoređujući kretanja u različitim zemljama u odnosu na prethodni period, do sada su zabeležene tendencije konvergencije gde postepeno dolazi do smanjenja razlika među zemljama regiona u pogledu nivoa u kojem je radna snaga aktivna. Drugim recima, potencijali za gig rad sve više realizuju upravo u zemljama gde su do sada bili najmanje iskorišćeni.

Dinamika na digitalnom tržištu rada Jugoistočne Evrope se odlikovala malim, ali istovremeno i različitim reakcijama koje su zabeležene na pojedinim nacionalnim digitalnim tržištima rada.

Dok su Hrvatska, Crna Gora i Mađarska zabeležile najveće oscilacije, Srbija je imala najmanje razlike u dinamici na nivou profesija. Relativno male promene u profesionalnoj strukturi na nacionalnim tržištima, sa donekle izuzetkom Albanije, su uslovile gotovo nepromenjene obrasce specijalizacije u pojedinim zemljama. To se ogleda, između ostalog, u tome što su iste zemlje zadržale apsolutne komparativne prednosti u istim profesijama. Uprkos najizraženijim oscilacijama na nivou pojedinačnih profesija i najvećoj kontrakciji radne snage, Albanija je ostala zemlja sa najspecifičnijom strukturom tržišta u odnosu na ostatak regiona, u čijoj strukturi dominiraju, daleko više nego u ostalim zemljama, gig radnici u oblasti profesionalnih usluga i prodaje i marketinga.Detaljnije ...
Kontrakcija bez izuzetaka U svim zemljama je došlo do smanjivanja radne snage u oblasti razvoja softvera, s tim da se pojavljuju velike razlike. Grupi zemalja sa najvećom kontrakcijom, koja je bila dvocifrena, pripadaju Albanija i Severna Makedonija – tržište je u Albaniji napustilo 16,2%, odnosno u Severnoj Makedoniji 10,2%. Značajan gubitak radne snage u oblasti razvoja softvera je iskusila i Mađarska (9,2%), dok je najmanja kontrakcija bila u Hrvatskoj (1%) i u Bugarskoj (1,6%).
Pad u oblasti kreativnih usluga i multimedije sa dva izuzetka Dvocifren pad broja gig radnika je zabeležen u Hrvatskoj i Crnoj Gori, koje su izgubile 14,2%, odnosno 17,2% radne snage, respektivno posmatrano. Još je samo u Bugarskoj (5,9%) i Severnoj Makedoniji (5,1%) zabeležen vidljiviji pad broja gig radnika, dok je u preostalim zemljama sa kontrakcijom radne snage (Bosna i Hercegovina, Rumunija i Srbija) pad bio umeren – 3,7%. Izuzetak od pravila su Mađarska i Abanija sa blagim rastom radne snage od 1,1%, odnosno 0,8%.
Između rasta i pada u oblasti prodaje i marketinga U pet zemalja je došlo do pada gig populacije u ovoj profesiji i iznosio je 0,6%. U isto vreme radna snaga se povećala u Severnoj Makedoniji (3,2%), Srbiji (3,1%) i Bosni i Hercegovini (3,7%) . Radna snaga se uvećala za više od 1/5 i Crnoj Gori, ali zbog male veličine ovog tržište uticaj na regionalna kretanja je gotovo beznačajan. U odnosu na rast, pad je bio u proseku intenzivniji i iznosio je 5%, a najveća kontrakcija je zabeležena u Bugarskoj gde se populacija smanjila za 7,6%.
Kretanja u oblasti profesionalnih usluga, kao najmanje zastupljenoj, je obeležila kontrakcija u Albaniji Ova zemlja je iskusila smanjenje populacije gig radnika u oblasti profesionalnih usluga od 15,9%, a relativno snažan pad je bio prisutan i u Bosni i Hercegovini (8,2%), Mađarskoj (7,7%) i Severnoj Makedoniji (6,9%). Jedine dve zemlje sa rastom populacije u ovoj oblasti su Rumunija (3,7%) i Hrvatska (3,2%).
U oblasti pisanja i prevođenja u Rumuniji je zabeležen veliki priliv radnika – rast je iznosio čak 17,2% Bugarska, sa rastom od 2,8%, i Hrvatska, sa rastom od 0,5%, su jedine preostale zemlje u kojima se povećala populacija gig radnika u oblasti pisanja i prevođenja. Nasuprot tome, u Crnoj Gori sa 17,7% i Albaniji sa 12,6% je došlo do najveće kontrakcije radne snage.
Za više 1/5 se povećala radna snaga u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama u Crnoj Gori i Mađarskoj. U dve zemlje u kojima je bio najveći broj aktivnih radnika u ovoj profesiji – skoro 1,500 u Srbiji i 1,200 u Severnoj Makedoniji, je došlo do vidljive kontrakcije. Broj gig radnika se u prvoj smanjio za 5,7%, a u drugoj čak za 10,5%. Osim Albanije gde se populacija neznatno smanjila (0,5%), u preostalim zemljama je zabeležen blagi rast. Izuzetak je Rumunija, gde se populacija gig radnika povećala za 5,9%.
Nacionalna reakcija na globalne i lokalne izazove Velike varijacije i odsustvo uniformnih trendova sugerišu da su promene koje su nesumnjivo prisutne na globalnom nivou u prethodnom periodu uslovile nacionalno specifične reakcije u regionu Jugoistočne Evrope. To je u suprotnosti sa prethodnim nalazima, gde su promene na globalnom digitalnom tržištu i eksternom okruženju izazvale gotovo istovetne reakcije na posmatranim nacionalnim tržištima. Očigledno je da su nacionalne specifičnosti u pogledu iskustva gig radnika, dostupnih alternativa na nacionalnim tržištima rada, sofisticiranost veština i znanja koje gig radnici poseduju, upareni sa ne velikim promenama na globalnom digitalnom tržištu rada, uticali na nacionalno specifične puteve i dinamike prilagođavanja u pojedinim profesijama. Osim toga, dodatni zaključak je da u zavisnosti od snage eksternih uticaja zavisi „odgovor“ nacionalnih tržišta, tj. ukoliko je dejstvo eksternih faktora snažno, postojaće mnogo veća uniformnost u prilagođavanju, dok promene malog obima u eksternim uslovima izazivaju nacionalno specifične obrasce prilagođavanja.
Komparativne prednosti zemalja u određenim profesijama
Ukoliko uporedimo relativni udeo koju određena profesija ima na nivou konkretne zemlje sa prosekom na nivou regiona, moguće je identifikovati komparativne prednosti koje se pojavljuju na nivou određenih zemalja. Najveći relativni udeo u nekoj zemlji u odnosu na regionalni prosek ukazuje na činjenicu da konkretna zemlja ostvaruje apsolutnu komparativnu prednost u regionalnom kontekstu, dok svaki udeo neke profesije u određenoj zemlji u odnosu na regionalni prosek ukazuje na relativne komparativne prednosti.
Albanija je, uprkos padu broja radnika zadržala komparativne prednosti u oblasti profesionalnih usluga – udeo od 9,1% u odnosu na regionalni prosek od 6,9%, odnosno u oblasti prodaje i marketinga – 15,4% u odnosu na regionalni prosek od 10,4%. Severna Makedonija je i dalje najdominantnija u regionu sa kontinuiranom prednošću u unosu podataka i administrativnim uslugama sa udelom gotovo duplo većim od regionalnog proseka – 19% u odnosu na 10,8%. Crna Gora je izgubila apsolutnu komparativnu prednost u kreativnim uslugama i multimediji, ali je stekla novu u razvoju softvera – sa učešćem ove profesije od 29,8% u ukupnoj crnogorskoj populaciji gig radnika. Srbija je vodeća zemlja kada je u pitanju dominacija kreativnih usluga i multimedije u profesionalnoj strukturi – 35,8% u odnosu na regionalni prosek od 30,5%, ali se blaga relativna komparativna prednost pojavljuje i u oblasti razvoju softvera (28% nasuprot regionalnog proseka od 26,2%), što ukazuje na dominaciju visoko plaćenih profesija u strukturi digitalnog tržišta rada.
Mađarska, Bugarska i Bosna i Hercegovina zadržale su postojeće prednosti bez značajnih promena, dok je Hrvatska jedina zemlja koja je povećala broj komparativnih prednosti na tri – u oblasti prodaje i marketinga (udeo od 11,7%), razvoja softvera (udeo od 27%) i pisanja i prevođenja (17,7%), pokazujući najveće razlike u kretanju radne snage na nivou pojedinačnih profesija u odnosu na preovlađujuće regionalne tendencije.

Nešto intenzivniji odliv gig radnika (3,5%) u odnosu na gig radnice (2,3%), uticao je na rast udela gig radnica u ukupnoj populaciji na 37,3%.

Naročito velika kontrakcija gig radnica je bila u Crnoj Gori i Albaniji, u kojima se broj gig radnica smanjio za 6,4%, odnosno 6,1%, dok je najveći rast broja gig radnica bio u Mađarskoj, 7,7%. Nasuprot tome, populacija gig radnika se u svim zemljama smanjila, a najveću kontrakciju su zabeležila tržišta Crne Gore i Albanije, gde se populacija gig radnika smanjila za 9,5%, odnosno 8,7%.

Gig radnice su sada brojnije u oblastima profesionalnih usluga, administrativnim uslugama i unosu podataka i pisanju i prevođenju. U preostale tri profesije gig radnici su brojniji, ali su se razlike smanjile. Izuzetak je oblast razvoja softvera, gde je brojnost gig radnika blago povećana i kreće se od 3,3% u Albaniji do 8,2% u Bugarskoj.Detaljnije ...
Skroman rast participacije gig radnica Najnovije merenje je dovelo do blagog smanjenja jaza u polnoj strukturi, time što se udeo žena u posmatranim zemljama Jugoistočne Evrope povećao sa 37% na 37,3%. Međutim, uprkos činjenici da povećanje relativnog značaja gig radnica nije bilo veliko, ono označava povratak na dugoročnu putanju razvoja digitalnog tržišta koje je karakterisalo konstantno ujednačavanje polne strukture. Nasuprot prethodnom merenju, kada su gig radnice češće napuštale digitalno tržište rada (21,9%) u odnosu na gig radnike (17,4%), u ovom merenju je smanjenje radne snage bilo izraženije kod gig radnika (3,5%) u odnosu na gig radnice (2,3%). U apsolutnim brojevima, digitalno tržište rada je napustilo preko 1,100 gig radnika, što je 2,6 puta više od broja gig radnica koje su napustile tržište. Ipak, iako tržište Jugoistočne Evrope zaostaje u pogledu jednake zastupljenosti polova u odnosu na neka od najznačajnijih tržišta digitalnog rada, poput Severne Amerike, u poređenju sa drugim zemljama i regionima u svetu ili u odnosu na globalni prosek od 42%, ovo tržište je daleko egalitarnije od većine drugih regiona, odnosno zemalja u svetu.
Kontrakcija versus ekspanzija na nivou polova Populacija gig radnica se, na nivou regiona, povećala u svim profesijama, izuzev profesionalnih usluga i razvoja softvera, gde se njihov broj smanjio za 8,6%, odnosno 8,9%. Rast u preostale četiri profesije je bio prilično uravnotežen i daleko manjeg intenziteta – iznosio je u proseku tek 1,3%. Nasuprot tome, blagi rast među gig radnicima je zabeležen u oblastima profesionalnih usluga i pisanja i prevođenja – po 1,5%, dok je kontrakcija bila podložna većem stepenu osilacije – najveća u oblastima kreativnih usluga i multimedije (5%) i razvoja softvera (4,7%), dok je u prodaji i marketingu (2,6%) i još više u oblasti unosa podataka i administrativnim uslugama (1,9%) bila manje izražena.
Kontrakcija (dominantno) kao rezultat globalnih faktora Profesionalne usluge su jedina profesija gde je bilo prisutno smanjenje broja gig radnica u svim zemljama. Međutim, razlike su ogromne. Dok je pad u tri zemlje bio dvocifren, ali i uprkos tome vrlo različit – 28,2% u Crnoj Gori, 17,5% u Albaniji i 11,2% u Bugarskoj, u ostalim zemljama je bio manje izražen, a naročito u Bosni i Hercegovini i Rumuniji, gde je populacija gig radnica smanjena svega 0,1%, odnosno 3,2%. Kada su u pitanju gig radnici, istovetan trend je zabeležen u oblasti kreativnih usluga i multimedije, ali i razvoja softvera (ako se izuzme Hrvatska gde je broj gig radnika ostao praktično nepromenjen). Pritom, smanjenje populacije u oblasti kreativnih usluga i multimedije je bilo posebno izraženo samo u Crnoj Gori i Hrvatskoj, gde se populacija gig radnika smanjila za 20,7%, odnosno 15,8%, dok je pad u ostalim zemljama, u proseku, iznosio 3,7% i bio je bez većih oscilacija. Kada je u pitanju oblast razvoja softvera, iako je pad u proseku bio manji, on je u Albaniji i Mađarskoj bio dvocifren, odnosno 12,6% i 10,5%. S obzirom da je u svim zemljama u navedenim profesijama, bez izuzetka, došlo do kontrakcije, ova promena se može tumačiti, jednim delom, kao rezultat eksternih faktora na strani globalne tražnje ili konkurencije, koji su imali i diferencirano dejstvo na polove, gde su žene teže dolazile do posla u oblasti profesionalnih usluga, dok je to kod muškaraca bio slučaj sa kreativnim uslugama i multimedijom.
Nacionalno specifične reakcije kod gig radnica U svim ostalim profesijama, sem pomenutih profesionalnih usluga, ostvareni su mešoviti rezultati, bez jasnog obrasca reakcije koji bi promene mogao povezati sa nekim konkretnim faktorom. Pritom, jedino u oblasti prodaje i marketinga je došlo do rasta u većem broju zemalja (5) u odnosu na broj zemalja u kojima je došlo do pada (4), koji je, uz to, bio i daleko većeg intenziteta nego pad. Nasuprot tome, u oblastima kreativnih usluga i multimedije i pisanja i prevođenja je rast zabeležen u samo po tri zemlje. Uprkos kontrakciji i velikim razlikama među zemljama, u određenom broju zemalja su registrovane neobično velike stope rasta (rast veći od 20%): populacija se u Mađarskoj povećala za više od 1/3 u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga (36,7%), u Crnoj Gori u oblasti prodaje i marketinga za 23,6%, dok je u Severnoj Makedoniji populacija gig radnica u oblasti kreativnih usluga i multimedije povećana za čak 69,2%, što je i najviša promena među ženskom populacijom na nivou pojedinačne profesije u nekoj zemlji. Nasuprot pozitivnim trendovima, izraženija smanjenja populacije gig radnica su zabeležena u oblastima profesionalnih usluga u Crnoj Gori (28,2%) i oblasti razvoja softvera u Albaniji (26,3%).
Nacionalno specifične reakcije kod gig radnika Van oblasti kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera, promene broja gig radnika su pratila nacionalno specifične putanje. Pritom, rast je u oblastima profesionalnih usluga i unosa podataka i administrativnim uslugama bio prisutan u većem broju zemalja, dok su u preostale dve profesije – prodaji i marketingu i pisanju i prevođenju, dominirali negativni trendovi (pad u 5 nasuprot rastu u 4 zemlje). Razlike u stopama rasta, odnosno pada populacije na nivou pojedinih profesija u pojedinim zemljama su bile manje naglašene kod populacije gig radnika nego što je to slučaj sa populacijom gig radnica. Naročito veliki rast (više od 1/5 populacije) je zabeležen u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga u Crnoj Gori (23,3%), što je ujedno i najviša registrovana promena u brojnosti neke profesije među gig radnicima u svim zemljama, i oblasti pisanja i prevođenja u Rumuniji (23%). Nasuprot pozitivnim trendovima, populacija gig radnika je doživela naročito veliku kontrakciju u oblasti kreativnih usluga u Crnoj Gori (20,7%), unosa podataka i administrativnim uslugama u Hrvatskoj (19,8%) i pisanju i prevođenju u Albaniji (21%), a što je bila i najizraženija kontrakcija na nivou neke profesije u svim zemljama među populacijom gig radnika.

Nastavljeno je usporavanje rasta prosečne tražene cene rada u regionu i ona je u najnovijem merenju zabeležila skroman rast od 2%. Međutim, velike razlike su bile prisutne među zemljama: izraženiji rast su imale Severna Makedonija (4,7%) i Bugarska (3,5%), dok je u Mađarskoj došlo i do malog pada od 0,7%. Hrvatska je, ujedno, ostala zemlja sa najvećom prosečnom traženom cenom rada od 27 USD po satu, dok je Severna Makedonija i dalje jedina zemlja sa prosečnom cenom rada ispod 20 USD (19,8 USD).

Nasuprot prethodnom merenju, u najnovijem je zabeležen rast tražene cene rada kod oba pola. Rast cene rada po satu bio je nešto izraženiji kod gig radnika (2,2%) u odnosu na gig radnice (1,8%), što je doveo do blagog povećanja jaza među polovima: gig radnice zarađuju 83,1% prosečne zarade gig radnika. Međutim, jaz je smanjen u Severnoj Makedoniji, Rumuniji i Srbiji, a Severna Makedonija je postala zemlja sa najegalitarnijim odnosom u ceni rada među polovima – gig radnice ostvaruju, u proseku, 88,3% prosečne cene rada gig radnika.Detaljnije ...
Dalje usporavanje rasta tražene cene rada Zarade su na regionalnom nivou u proseku porasle za 2%, što je usporavanje u odnosu na prethodno merenje (kada su porasle 3%). Kada je reč o dinamici na nivou pojedinačnih zemalja, rezultati su, donekle, drugačiji. Naime, prosečna tražena cena po satu je zabeležila blagi pad u Mađarskoj, gde je došlo do pada od 0,7%, što je, ujedno, i jedina zemlja gde je došlo do pada cene rada u ovom merenju. Međutim, rast je bio, ne samo u proseku sporiji u odnosu na prethodno merenje, nego i na nivou pojedinačnih zemalja. Koliko je rast bio skroman, najilustrativnije govori činjenica da tražena cena rada po satu ni u jednoj zemlji nije porasla više od 1 USD.
Hrvatska kao zemlja sa najvišom prosečnom zaradom Iako je bila prisutna različita dinamika u rastu cene rada na nivou pojedinačnih zemalja, ona nije bila dovoljno velika da promeni relativne odnose. Naime, i u najnovijem merenju najveća prosečna tražena cena rada je bila najviša u Hrvatskoj, dok je Severna Makedonija, uprkos vidljivijem povećanju cene rada (4,7%), ostala jedina zemlja u regionu sa prosečnom cenom rada ispod 20 USD. Drugim rečima, regionalne razlike su ostale prilično velike među zemljama, gde gig radnici u Severnoj Makedoniji, koji rade za prosečnu cenu rada, ostvaruju za čak 29% ili 7,8 USD nižu cenu po satu u odnosu na gig radnike u Hrvatskoj.
Rast koji nije bio svuda prisutan Rast prosečne cene rada gig radnika po satu je bio prisutan u svim zemljama bez izuzetka, dok je četiri zemlje došlo do pada prosečne cene rada među gig radnicama: u Crnoj Gori (6,5%), Hrvatskoj (3,5%), Bosni i Hercegovini (1,9%) i, neznatno, u Mađarskoj (0,6%). Rast prosečne cene rada gig radnica je u ostalim zemljama bio anemičan, sa izuzetkom Severne Makedonije (7,1%) i, u manjoj meri, Srbije (3,9%). Kada je u pitanju cena rada gig radnika, najveći rast je zabeležen u Crnoj Gori (6,1%), a vidljiviji je bio još samo u Bugarskoj (3,8%) i Severnoj Makedoniji (3,2%), dok je cena rada među gig radnicima stagnirala u Mađarskoj.
Rast jaza u traženoj ceni rada među polovima i pad cene rada gig radnica po satu na 83,1% cene rada gig radnika Ovoj tendenciji je doprineo sporiji rast cene rada kod gig radnica – 1,8% u odnosu na rast cene rada kod gig radnika – 2,2%. Međutim, i sa ovakvim rezultatom, region spada u najegalitarnije u globalnim okvirima.
Rast jaza u ceni rada sa izuzecima Kombinacija promena relativno malog intenziteta sa donekle divergentnim trendovima na nivou polova dovela je do različitih tendencija kada je u pitanju jaz u ceni rada među polovima na nivou pojedinačnih zemalja. Naime, u tri zemlje je došlo do smanjivanja razlike. To su Rumunija, Severna Makedonija i Srbija, gde je samo u Severnoj Makedoniji rast zarada među gig radnicima bio izraženiji – 7,1%. Nasuprot tome, u Albaniji su gig radnici imali veći rast cene rada – 1,6% u odnosu na 0,3% kod gig radnica, a nešto izraženija dinamika je bila u Bugarskoj gde je prosečna cena rada gig radnika porasla u proseku više nego što je to bio slučaj kod gig radnica – 3,8% u odnosu na 2,4%. U preostalim zemljama, rast jaza u ceni rada je rezultat suprotnih trendova – rasta prosečne cene rada gig radnika i pada prosečne cene rada gig radnica. Pritom, u ovoj grupi zemalja je jačina ovog efekta bila bitno različita. Naime, on je gotovo nepostojeći u Mađarskoj (rast u jazu je iznosio svega 0,6 p.p.), dok je u preostale tri zemlje bio značajno vidljiviji: od 3 p.p. u Bosni i Hercegovini, 6,4 p.p. u Hrvatskoj do čak 12,7 p.p. u Crnoj Gori, koja je ujedno postala i (jedina) zemlja sa najvećim jazom u zaradama, gde gig radnice ostvaruju manje od ¾ cene rada gig radnika.

GIG RADNICI U REGIONU

NAJZNAČAJNIJI NALAZI

DOMINANTNE PLATFORME

% GIG RADNIKA PO ZEMLJAMA, OD UKUPNOG BROJA GIG RADNIKA U REGIONU

BROJ GIG RADNIKA NA 100.000 STANOVNIKA, PO ZEMLJAMA

RASPODELA GIG RADNIKA U REGIONU, PO PROFESIJAMA

RASPODELA RADNIKA PO ZEMLJAMA I PROFESIJAMA

ODNOS POLOVA

CENA RADNOG SATA U US $

_____________________________________________________

PRETHODNI IZVEŠTAJI

KAKO RADI GIGMETAR

KO SMO MI?